LJUBAV UVEK NAĐE NAČIN: Pandemija, epidemiološke mere, karantin i muke dvoje ljubavnika u koronom podeljenoj Kini

Tri godine Elenor Liao i njen dečko Eron Leung su živeli udaljeni 20 kilometara jedno od drugog. Onda je došla pandemija korone i imali su utisak da žive na dva kraja sveta.

Pre pandemije, prelazak granice bio je moguć uz putne isprave ali je bilo relativno lako preći sa kopna na ostrvo i obrnuto. Procenjuje se da je dnevno zbog posla prelaz prelazilo 42.000 ljudi.

Ovakva prekogranična "partnerstva" su uobičajena. Podaci pravne kompanije Dikons pokazuju da od oko 50.000 brakova regustrovanih u Hongkongu svake godine, svaki treći je par partnera iz Hongkonga i drugog iz Kine.

Liao i Leung su počeli da se zabavljaju u aprilu 2018. Pre pandemije bili su kao i svaki drugi par, uklapali su užurbane rasporede i naizmenično se posećivali. On bi prelazio granciu da bude sa njom u Šenženu ili bi ona dolazila u njegov muzički studio u Hongkongu. Viđali su se jednom nedeljno i nikada nisu proveli više od mesec dana razdvojeni.

Zatvaranje granice primoralo ih je da se prebace na "vezu na daljinu" i komuniciraju onlajn ili telefonom. "Rasplakala bih se svaki put. To mi je jako teško padalo", rekla je Liao.

Leung je ispričao da mu je kao nekom ko živi u kvartu Šeung Šui, u blizini prelaza, bilo mnogo brže i jednostavnije da stigne u Šenžen nego u centar Hongkonga. Pandemija je to učinila nemogućim.

U teoriji, granica nije bila potpuno zatvorena. Tri od 15 kontrolnih punktova su bili otvoreni ali su na obe strane na snazi bile stroge epidemiološke mere i karantin. Praktično, to je značilo da bi svaki prelazak granice podrazumevao i nedelje karantina i koštao hiljade dolara.

"Pandemija vas je primorala da birate između ljubavi i posla", rekla je CNN-u Liao koja radi kao međunarodni trgovac.

Susret na granici

Liao se 8. septembra 2020. probudila rano ujutru kako bi uhvatila voz u 6. Do jula prošle godine, Kina i Hongkong su bili relativno uspešni u obuzdavanju virusa ali su iz straha od "uvoznih slučajeva" granice i dalje nbile zatvore.

Liao je bila sve frustriranija. Ispričala je da je htela da ode na vrh nebodera blizu kontrolnog punkta i preko teleskopa proba da nađe Leungov dom. "Mora da postoji način. Razdvaja nas samo reka", mislila je tada.

Ta reka je Šenžen i ona služi kao prirodna granica između kineskog kopna i Hongkonga od 1898. ghodine kada je dinastija Ćing potpisala sa Britanijom ugovor o najmu i dozvolila im da prošire svoju koloniju Hongkong.

Pre izbijanja Drugog svetskog rata, mali deo reke je presušio i na njegovom mestu je napravljena ulična pijaca za stanovnike obe strane. Ulica kasnije nazvana "Kinesko-engleska" zaintrigirala je Liao.

Sa jednom polovinom u Šenženu i drugom u Hongkongu, ulica je ubek bila interesantno mesto. Nekadašnji trgovački raj za stanovnike kopna koji su tamo mogli da kupuju proizvode iz Hongkonga bez poreza, ulica je potom postala popularno turističko mesto. I jedini način da se dvoje ljubavnika vide uživo. Leungu je bilo nešto teže da dođe do ulice jer je bila u zatvorenom delu Hongkonga i morao je da nađe lokalca koji bi garantovao za njega i da dobije dozvolu lokalne policije. Srećom, znao je nekoga ko je mogao da mu pomogne.

Leung je stigao pre Liao. Sa početkom pandemije, crvene plastične barijere pune vode delile su ulicu po sredini. Ranije su kupci određivali na kojoj su strani na osnovu natpisa na radnjama - honkonške su koristile tradicionalne kineske karaktere dok je Šenžen koristio pojednostavljene verzije.

Prošao je pored crvenih barijera i zaustavio se ispred Mekdonaldsa, najprepoznatljivijeg orijentira u ulici. I čekao.

Na drugoj strani, Liao je izašla iz autobusa i provukavši se između prodavnica pozvala je Leunga. Veze su bile loše. Morali su da viču i ponavljaju "gde si?".

Posle mahnite potrage, Liao ga je konačno videla, mahao je kišobranom kao zastavom.

Pričali su satima preko barijere. Želeli su da se zagrle ali kako je fizički kontakt preko barijere bio strogo zabranjen, suzdržali su se. Konačno je došao policajac da ih otera.

"Bilo je tako tužno. Stajala sam ispred njega i nismo mogli da se dodirnemo", ispričala je Liao.

Ljubav nađe put

Nekoliko meseci kasnije, u martu 2021. Liao je na društvenim mrežama objavila da je dala otkaz. To, ipak, nije bila glavna vest. Nakon što je našla drugi posao koji joj je dozvoljavao da radi od kuće, otišla je u Hongkong da se uda.

Par se venčao 28. maja u maloj viktorijanskoj zgradi u parku, jednom od omiljenih mesta za venčanje u gradu. Ceremonija je bila mala jer je broj ljudi u zatvorenom i dalje bio ogrnaičen na 20 pa su neki gosti sačekali ispred zgrade, obučeni u najbolja odela.

Iako radosna zbog venčanja, Liao je bila i tužna. Neki njeni rođaci i prijatelji nisu mogli da prisustvuju zbog korone.

Priča se, bar za sada, ne završava srećnim krajem. Posle venčanja, Liao se vratila u Šenžen da kao udata žena aplicira za dugoročnu boravišnu vizu. Privremena viza je bila samo rešenje za venčanje. Prelazak granice podrazumevao je i novu turu karantina - 14 dana u hotelu i sedam kod kuće.

Biće potrebno još mnogo vremena pre nego što ovo dvoje počnu da žive zajedno. Iako ovih dana mnoge zapadne zemlje otvaraju granice i koriste fraze poput "postpandemijski" i "povratak u normalu", Azija je i dalje suzdržana.

Bez obzira na odluku vlade, običan svet poput Leung i Liao je taj koji oseća psledice. "Nadam se da će se restrikcije ublažiti. Znam mnogo porodica koje su razdvojene", rekao je Liung.

Mlada je možda morala da kupi venčanicu onlajn i bude u karantinu kako bi rekla sudbonosno "da" ali venčanje Liao i Leunga pokazuje da uprkos bolesti, vladinim odredbama i nedaćama, ljubav uvek nekako pronađe put.

Kurir.rs/K.P.