Osam meseci nakon kraja rata između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu navodno je 5.000 ljudi izgubilo život, a mnogo vojnika je nestalo. Njihove porodice ulažu sve napore kako bi ih pronašle.

U Jermeniji, porodice očajnički traže vesti o svojim voljenima. Sve je veći nedostatak poverenja u DNK testove i postoji veliki nedostatak informacija, što dovodi do sve većeg pritiska na vladu.

Larisa Darejan traži svog 20-godišnjeg sina Miksitara od oktobra. On je počeo da služi obavezni vojni rok u julu 2019. godine u Fizuliju, a rat je buknuo u septembru prošle godine.

On je 12. oktobra pozvao svoju majku da kaže da će biti prebačen na drugo mesto, ali nije precizirao gde. To je poslednji put da se čula sa njim, piše Guardian.

-Doneli su mi telo momka koji je nosio jaknu mog sina. Takođe su pronašli i njegovu kreditnu karticu, rekla je majka.

-Lice mu je bilo neprepoznatljivo. Ruke mog sina su bile u ožiljcima zbog operacija koje je imao kao tinejdžer, tako da sam ja prvo pogledala ruke, bile su savršene, potpuno bez ožiljaka, dodala je ona.

collage.jpg
Foto: EPA-EFE/AZIZ KARIMOV

Kako je rekla ona je dala svoj DNK i kada je pitala laboratoriju da li su uporedili njen DNK sa DNK osobe čije su telo doneli i za kog tvrde da je njen sin rekli su joj da nisu, ali da je to sigurno njegovo telo.

-Rekli su mi da nisu, ali da je to sigurno moj sin jer je to njegova jakna a u džepu njegova kreditna kartica, ali kada je test na DNK ipak urađen rezultati su pokazali da to nije moj sin, ističe.

-Zamislite da sam sahranila tuđe dete, njegovi nikada ne bi mogli da ga pronađu, a šta ako je neko drugi sahranio mog sina misleći da je to njihovo dete?, zapitala se Darejan.

Otkad je greška otkrivena, ona je nastavila da traži svog sina u mrtvačnicama, bolnicama i onlajn postavljajući njegove fotografije na društvenim mrežama.

Međutim, nije ga našla.

Broj nestalih lica ili onih koji su u zatvorima u Azerbejdžanu još uvek nije poznat.

Premijer Jermenije Nikol Pašinijan izjavio je sredinom aprila da je potvrđeno 3.621 žrtva, da se 321 lice vodi kao nestalo i da je 200 tela ostalo neidentifikovano.

Borci za ljudska prava apelovali su na Evropski sud za ljudska prava apelovali su da se reši sudbina 200 osoba koje su zatvorene tokom rata.

Dok Darejan još uvek nema vesti o svom sinu, neke porodice su ih pronašle.

BOLNA GREŠKA

U januaru, Narin Gasparjan je rekla da je telo njenog sina identifikovano putem DNK analize.

Ona je dala tri njegove kosti da se sahrane, to su jedini delovi njegovog tela koji su ostali.

Nekoliko nedelja kasnije Gasparjan je primila vesti iz laboratorije da to nije on. Porodica je otkopala kosti i nastavila da traži sina.

-Dve nedelje kasnije pronašli smo njegovo telo u mrtvačnici, još uvek je bilo prepoznatljivo. Videla sam ga i to je bio on, rekla je ova majka.

Ona ne želi da greška laboratorije bude na meti kritika.

-Samo mislim da su naučnici i ljudi umorni, jer rade jako mnogo. Razgovarali smo sa laboratorijom i prihvatili da je to bila greška. Ipak, bilo je bolno, rekla je Gasparjan i dodala da su ipak srećni što su pronašli telo svog deteta i uspeli da ga sahrane.

Dijana Hartinijan je forenzičar i ekspert za genetiku u Centru za forenzičku medicinu, rekla je da se oseća užasno zbog te greške.

-Međutim, morate znati da je to bila ljudska greška, to nema nikakve veze sa mašinama , objasnila je ona.

Nakon rata u Nagorno-Karabahu bilo je nekoliko stotina kostiju i delova tela koje je trebalo identifikovati i dodala je da su zaposleni u laboratoriji priznali da su bili prepuni posla i premoreni.

LJUDI NE VERUJU U ZVANIČNU LABORATORIJU U ZEMLJI

Neke porodice ne veruju rezultatima DNK analiza u zvaničnoj laboratoriji i odlučili su da DNK pošalju na analizu van Jermenije ili da konsultuju privatne kompanije.

Kurir.rs/Č.N.