ALARMANTNO UPOZORENJE: Klimatske promene menjaju život na Zemlji, a najgore tek dolazi! Ipak postoji nešto što možemo da uradimo

Nestašica vode, egzodus, pothranjenost, izumiranje vrsta...

Dokument o proceni od 4000 stranica mnogo je alarmantniji od prethodnog iz 2014. Iako se glavni zaključci neće promeniti, službeno će biti objavljen tek u februaru 2022, nakon što ga konsenzusom odobri 195 država članica.

Bez obzira na stopu smanjenja emisije gasova staklene bašte, razorni učinci zagrevanja na prirodu i čovečanstvo ubrzaće se i postaće bolno opipljivi i pre 2050. godine.

"Život na Zemlji može se oporaviti od velikih klimatskih promena evolucijom u nove vrste i stvaranjem novih ekosistema", napominje tehnički sažetak na 137 stranica.

Među najvažnijim zaključcima je spuštanje praga preko kojeg se zagrevanje može smatrati prihvatljivim. Potpisivanjem Pariskog sporazuma 2015. godine svet se obvezao da ograniči globalno zagrevanje "znatno ispod 2 stepena Celsijusova, a nastoji da se ograniči do 1.5 stepeni porasta temperature.

"Najgore tek dolazi"

Od sada, IPCC procenjuje da bi prekoračenje + 1.5°C već moglo "postupno da dovede do ozbiljnih posledica, a ponekad i nepovratno".

"Najgore tek dolazi, s mnogo više implikacija na život naše dece i naših unuka nego na naš", tvrdi IPCC.

Klima se već promenila. Iako je porast prosečnih temperatura od sredine 19. veka dosegao 1,1 stepen, posledice su ozbiljne i biće sve snažnije, čak i ako se smanje emisije CO2.

Za neke životinje i biljne sorte može biti čak i prekasno. "Čak i na + 1,5 stepeni, životni uslovi promeniće se van mogućnosti prilagođavanja određenih organizama", podvlači se u izveštaju.

"U svim sistemima proizvodnje hrane povećavaju se nagli gubici", stoji u izveštaju, ukazujući na klimatske opasnosti kao "glavni pokretač".

Međutim, čovečanstvo u ovoj fazi nije naoružano kako bi se suočilo s izvesnim pogoršanjem situacije.

"Trenutni nivoi prilagođavanja biće nedovoljni kako bi odgovorili na buduće klimatske rizike", upozorava IPCC.

Čak i ograničavajući porast na 2 stepena, 80 miliona ljudi više će ogladneti do 2050. godine, 130 miliona moglo bi da padne u krajnje siromaštvo u roku od deset godina, a stotine miliona stanovnika obalskih gradova biće ugroženi češćim poplavama uzrokovanim porastom nivoa mora, što će zauzvrat dovesti do značajnih migracija.

Na porast od 15 stepeni, u gradovima će 350 miliona dodatnih stanovnika biti izloženo nestašici vode, a 400 miliona na + 2 stepena.

U tekstu se takođe naglašava opasnost od kaskadnih efekata. Neke regije (Istočni Brazil, Jugoistočna Azija, Srednja Kina) mogle bi da pogode tri ili četiri istovremene vremenske nepogode ili čak i više: vrućine, suše, cikloni, ​​požari, poplave, bolesti koje prenose komarci ...

A takođe moramo uzeti u obzir pojačane efekte drugih ljudskih aktivnosti štetnih za planetu, napominje izveštaj: uništavanje staništa, prekomerno iskorišćavanje resursa, zagađenje, širenje bolesti...

Zbog toga je "svaki delić stepna važan", insistira IPCC.

Uprkos alarmantnim zaključcima, izveštaj pruža notu nade. Čovečanstvo još može da usmeri svoju sudbinu prema boljoj budućnosti.

"Potrebna nam je radikalna transformacija procesa i ponašanja na svim niovima: pojedinci, zajednice, kompanija, institucije i vlada. Moramo redefinisati svoj način života i potrošnju", zaključuje se.

Kurir.rs/Index.hr