NISAM MOGAO DA ZADRŽIM SUZE Kako su izgledali poslednji dani jednog zaposlenog u najvećem prodemokratskom listu Epl Dejliju

Najveći hongkonški prodemokratski list ''Epl Dejli'' je ugašen, što je udar na slobodu medija u tom gradu.

U četvrtak 17. juna probudio me je oko 7 ujutro moj kolega. Znao sam da rano-jutarnji pozivi nikada nisu dobri i bio sam u pravu, piše novinar koji je želeo da ostane anoniman.

Kako je napisao, a preneo Gardijan petoro rukovodilaca su uhapšena i kako je dodao na stotine policajaca pretresa našu redakciju.

-Ne opet, pomislio sam u sebi. To je rutina, hapšenja praćena racijom su se dogodila i prošlog avgusta. Prvo što sam uključio je bio naš lajv prenos. Mogao sam da vidim naoružane policajce u uniformama kako su preplavili naš lobi, a i naše kolege kojima je naređeno da čekaju van kancelarija ili u kantini na spratu, ispričao je on u svom dnevniku.

Ono što je bilo zabrinjavajuće, dodaje, policija je tvrdila da je dobila nalog za pretres i za zaplenu novinarskog materijala.

-To je direktan napad na novinsku instituciju, tvrdi on.

Nakon pet sati, policija je otišla, a mi krenuli da gledamo šta su sve uzeli.

-Zaplenjena su najmanje 44 računara. Hardver je mogao da se zameni, ali su takođe zamrzli bankovne račune, što nije bilo dobro za dalje poslovanje i za isplatu zarada. Po prvi put se mogućnost zatvaranja osećala vrlo stvarno, kaže on.

U subotu, 19. juna u 8 sati bio sam ispred magistralnog suda u zapadnom Kovlunu. Izvršni direktor ''Epl Dejlija'' Čeung Kim-hung i glavni urednik Rian Lou optuženi za kršenje zakona o nacionalnoj bezbednosti, te da su bili u zaveri sa vlasnikom ''Epl Dejlija'' i kritičarem Pekinga Džimijem Lajem.

Ostali su pušteni uz kauciju. Desetine kolega i bivših kolega čekalo je, negde od 5 sati ujutro, da im unutra pruže podršku, piše ovaj novinar.

Pomislio sam: pre dva dana trebalo je da se sastanem sa Louom, a on je sada na optuženičkoj klupi. Biti tamo, ispred suda je sve što sam mogao.

Mislili smo da će sudija odobriti kauciju, ali nije, i nije dao objašnjenje. Mahali smo kolegama. Mogao sam samo da kažem ''Drži se''. Ako ne uspe žalba, oni će biti iza rešetaka najmanje do sredine avgusta.

U ponedeljak 22. juna svi računi su zamrznuti, došli smo u kancelariju misleći da će to biti naš poslednji dan.

Svi u desku su bili tihi i non stop su gledali u svoje telefone čekajući vesti.

Odbor se sastajao se popodne kako bi odlučivali o našoj sudbini, piše novinar.

-U 15.00 su stigle vesti, ali to nije bilo ono što smo očekivali. Oni su odložili svoju odluku za petak, nadajući se da će vlada odmrznuti naše račune. Ljudi su bili ljuti i zbunjeni. Glavno pitanje bio je rizik od većeg broja hapšenja, a ne zamrznutih računa. Razvlačiti sve ovo, više nije imalo smisla, rekao je on.

Neki su, kako dodaje, odlučili da ostanu u redakciji i rade do zanjeg trena, dok su drugi verovali da postoji velika opasnost, a još jedan dan u kompaniji Epl Dejlija značio je još jedan dan opasnosti. Došlo je do egzodusa. Novinski tim za finansije zaustavio je ažuriranje veb stranice i svi video montažeri su dali ostavke, opisao je on situaciju koja je vladala u redakciji tog medija.

-Mom timu je dato dva sata da se odluči, to je bila jedna od najtežih odluka, ikada. Znali smo da naš urednik ne bi otišao čak i kada bi samo jedan novinar ostao i mnogi od nas nisu mogli da odu i da njega ostave. Većina nas je ostala, napisao je novinar.

U sredu 23. juna pričalo se o još jednoj policijskojraciji i rečeno nam je da radimo od kuće. Probudila me je još jedna loša vest, šef za sektor Kine je uhapšen.

-To nije moglo da se dokaže, ali većina nas je ovo videla kao kaznu zbog odlaganja zatvaranja. Odbor je sazvao sastanak i najavio da će Epl Dejli zaustaviti svoje objavljivanje najkasnije u subotu. Uređivački tim je rekao da bi današnji dan mogao da nam bude poslednji. I, upravo tako, naše novine okončane su nasilničkim aktom vlade, napisao je novinar.

Pojurili smo nazad u redakciju. Kraj Epl Dejlija je očigledno bio glavni fokus, a svaki tim je radio na objavljivanju njihovih specijalnih priloga dva dana ranije od planiranog. Bio je to užurban i emotivan dan u redakciji, ali profesionalan.

U 22.30 fotografi su rekli svima da odu na krov na poslednji snimak dronom. Masa od oko 100 je došla do ivice krova. Dole kraj naših vrata stotine ljudi su mahali lampicama telefona uzvikujući podržavajuće slogane. Moje kolege su im uzvratili ''Hvala''. Jedva sam suzdržavao suze, napisao je ovaj novinar u svoom dnevniku.

Pre ponoći, oni koji su završili svoj posao napravili su rezervnu kopiju što je moguće više sadržaja pre nego što se veb stranica ugasila i sav sadržaj bio izbrisan, svih 26 godina rada.

Tugu je zamenio dobar osećaj, osećaj da smo nešto postigli. Odjednom više nije bilo vesti na kojima bismo mogli da radimo, zagrlili smo se i napravili oproštajne fotografije osećajući se kao da smo na maturi. Na drugoj strani kancelarije štampano je rekordnih milion primeraka koji će biti prodati sledećeg dana.

Bilo bi bolno za naše šefove u zatvoru da vide kako njihove voljene novine prestaju da izlaze, ali zbog podrške koju smo dobili od ljudi iz Hong Konga, voleo bih da mislim da smo u poslednjih 26 godina učinili nešto kako treba i da smo svoje poslednje dane u toj redakciji odradili dostojanstveno. Do ponovnog susreta, zaključio je novinar.

Kurir.rs/Č.N.