NEMAČKA: Kako je legalizacija kanabisa postala tema predizborne kampanje

Milioni ljudi u EU konzumiraju droge – uprkos zabrani. U Nemačkoj se nešto pokrenulo po pitanju politike prema drogama – ali polako. Legalizacija će svakako igrati ulogu i tokom formiranja vlade u septembru.

Ovo su podaci, koji proizilaze iz izveštaja Evropskog centra za droge i zavisnosti, EMCDDA. Uprkos zatvaranju i graničnim kontrolama, evropsko tržište droga početkom 2020. odlikovalo se širokim spektrom dostupnih droga sve veće čistoće i sadržaja aktivnih sastojaka, opisali su situaciju autori izveštaja.

Kanabis – droga za narod

Promet ilegalnih droga se u Evropi procenjuje na oko 30 milijardi evra. I kao i u ostalom delu sveta, kanabis je i u Evropi u narodu najrasprostranjenija ilegalna droga.

EMCDDA je uprkos svim zabranama registrovala da je skoro 30 odsto odraslih barem jednom u životu konzumiralo kanabis. I u Nemačkoj je skoro svaka treća odrasla osoba barem jednom pušila travu. Izgleda da kanabis ne samo da je stigao u društvo, već se i čvrsto usidrio.

Zbog toga nisu samo pravnici, kriminolozi, policajci i socijalni radnici jedini koji politiku zabrane dovode u pitanje. I u politici se sve više diskutuje o tome da li su policija i državno tužilaštvo pravi instrumenti za zaštitu zdravlja ljudi. Od šest partija, koje su trenutno zastupljene u Bundestagu, u međuvremenu se njih četiri zalažu za ukidanje prohibicije.

U potrazi za novim putevima

FDP, Levica, Zeleni i SPD smatraju da dosadašnja politika o drogama nije urodila plodom. Svi oni plediraju za nove puteve između legalizacije, dekriminalizacije i regulacije.

Viland Šinenburg, portparol Poslaničkog kluba FDP za pitanja droga rekao je u intervjuu za DW da u Nemačkoj trenutno ima oko četiri miliona uživalaca kanabisa. I njih smo prepustili crnom tržištu, kritikuje Šinenburg, gde mogu da dobiju neproveren kvalitet.

Osim toga država gubi mnogo novca, dodaje liberal. "Ako bi se ozvaničila prodaja, država bi mogla da ubire novac od poreza i da ga veoma dobro upotrebi za prevenciju i terapiju", rekao je on.

A da bi to mogle da budu pozamašne sume, 2018. je u jednoj studiji izračunao diseldorfski ekonmista Justus Haukap. Kombinovanim efektom - ušteda na policiji i pravosuđu s jedne strane i prihodi od poreza s druge – došlo se do sume 2,6 milijardi evra.

Zeleni su do sada jedina partija koja podnela sveobuhvatni nacrt zakona. Zakon o kontroli kanabisa predviđa kontrolisanu prodaju kanabisa odraslima u specijalizovanim radnjama. Tako bi se isušilo crno tržište, garantovala zaštita mladih, rasteretili policija i pravosuđe i prikupio porez za prevenciju i lečenje. Međutim, Bundestag je nacrt zakona odbio u oktobru prošle godine.

Protiv je tada glasao i porptarol za pitanja droga SPD, Dirk Hajdenblut – doduše teškog srca i samo zbog lojalnosti koaliciji (CDU/CSU i SPD). Jer, prethodno je u svom govoru izrazio simpatije za predlog Zelenih. Ali je za DW naglasio da je to sada "čvrsto u izbornom programu" njegove partije. Dodao je, da je to "zasigurno oblast koja je predugo bila zapostavljana".

Kriminalizovani konzumenti

Sociolog Hajno Štever nove impulse u politici o drogama označava "zakasnelim".

Štever za DW ukazuje na veliki broj slučajeva koje beleži policija. "Imamo maksimalni broj svih vremena – preko 358.000 takozvanih prestupa u vezi sa drogom", rekao je on.

Od toga su četiri petine delikti koji se tiču konzumiranja. To bi trebalo da znači da je neko ko puši travu uhvaćen sa nekoliko grama marihuane, ili jedan zavisnik od heroina sa njegovom dnevnom dozom.

Efekat je da se bezopasni uživaoci opojnih droga kriminalizuju – često sa teškim posledicama na radnom mestu, u školi i u okruženju – a policija i pravosuđe su preopterećeni irelevantnim slučajevima.

Tu još treba dodati i opasnost da se na crnom tržištu prodaju droge neproverenog kvaliteta. Evropski izveštaj o drogama objavio je šokantne primere: narko bosovi su marihuani lošeg kvaliteta dodavali veoma opasne sintetičke kanabinoide. U leto 2020. je u Mađarskoj zbog toga umrlo više od 20 ljudi.

A uprkos širokoj rasprostranjenosti, smrtni slučajevi od prirodnog kanabisa nisu poznati.

Hajno Štever poredi situaciju na crnom tržištu sa policom sa alkoholnim pićima u supermarketu, ali sa jednom bitnom razlikom: nijedna flaša nema etiketu.

"Možemo na osnovu oblika flaše ili boje tečnosti da naslutimo šta je unutra. Ali, u osnovi je to čista lutrija. Gore uslove ne možete ni pretpostaviti", objašnjava on.

Sociolog smatra da je abstinentno društvo bez droge fikcija. "Većina društva to uopšte ne želi", kaže Števers i podseća da je u istoriji čovečanstva bilo veoma malo kultura u kojima se nisu konzumirale droge.

Kao ni današnja civilizacija. A kada se u Nemačkoj nakon izbora, koji treba da se održe u spetembru, budu vodili koalicioni pregovori, politika o drogama u ovdašnjoj kulturi će svakako igrati određenu ulogu.

Kurir.rs