LOŠI ŽIVOTNI USLOVI, ODLIV MOZGOVA I HIPERINFLACIJA Liban se bori sa velikom ekonomskom krizom! Kako pronaći izlaz?

Liban je zemlja koja se suočava sa velikom ekonomskom krizom - hiperinflacijom, nestašicom goriva i medicinskih potrepština.

U neredima je povređeno nekoliko demonstranata i 10 vojnika, prenosi AP.

Lekova i medicinskih sredstava takođe je malo, a mnoge akutne bolesti se ne leče.

Dok se Liban raspada, diplomate, šefovi pomoći, globalni zvaničnici, pa čak i neki lokalni lideri, razmišljaju da opstanu na čelu države koja odbija reforme čak i da bi se spasila.

Užasna eksplozija u bejrutskoj luci prošle godine u avgustu dodatno je produbila ionako ogromne probleme u Libanu. Takođe postoji nesigurnost da li će biti hrane u toj zemlji a i postoji veliki odliv mozgova iz zemlje.

-Eksplozija je ubrzala mnoge stvari, to je sigurno, rekao je Najat Rošdi, iz UN-a i humanitarni koordinator za Liban.

-Kriza u ekonomiji, devalvacija domaće valute, kao i vakum u upravljanju, značili su slom javnih usluga u trenutku kada su najpotrebnije, dodao je on.

Širom Libana može se videti ekstremno siromaštvo tri puta je veće nego pre dve godine, kada su se nazirali prvi znaci krize.

Za mnoga domaćinstva osnovne usluge, uključujući zdravstvo, električnu energiju, vodu, internet i obrazovanje, gotovo su nedostižne.

Političari u zemlji i dalje nisu sposobni da naprave kompromise u pogledu portfelja i kvota kabineta, a njihova nepopustljivost služi kao provera stvarnosti nada da bi ministarstva u budućnosti mogla da vode institucije.

Međutim međunarodna zajednica bila je više ili manje spremna da pruže pomoć Libanu tokom prošlih, daleko manje ozbiljnih kriza, ovaj put se smatra da je katastrofa uglavnom izbegnuta i smatra se da je kriza buknula zbog upravljanja u samoj državi.

-Za razvoj Libana odgovorni su Libanci, rekao je Rošdi.

-Razvoj Libana nije odgovornost međunarodne zajednice, dodaje on.

Francuska, koja dugo već pomaže Libanu, rekla je vlastima da će pomoći nakon reformi, kao i da treba da rade na transparentnosti i reviziji centralne banke.

-Oni i dalje misle da dolazi spas, rekao je jedan libanski ministar.

-Zato što globalnu zajednicu vide kao nekoga ko stalno pomaže državi i koji nam ne daju da se utopimo. Šta ako greše?, zapitao se on.

Libanska funta je dostigla rekord od skoro 16.000 dolara, a pre 18 meseci je vredela 1.500 dolara, a rezerve centralne banke su na kritičnom nivou.

Postoji veća spremnost kako u Libanu tako i u inostranstvu da se ispita kako je dozvoljeno da se desi takva zbrka.

Dodatna pažnja posvećena je šemama koje su stavile novac u džepove političarima i drugim ''nedodirljivim'', uključujući neke šefove bezbednosti.

Jedan evropski diplomata je opisao celu krizu kao prevaru, piše Gardijan.

-Nema nestašice goriva. Lokalni dobavljači ga drže na brodovima i koriste ga kao sredstvo za povećanje marži, a isporučuje se u Siriju gde se prodaje po višim cenama nego što bi mogli da dostignu na lokalnom tržištu. Novac stavljaju u džep svi igrači, rekao je on.

-Isti sistemi i ljudi koji su nas vodili ovim putem treba da nas izvuku odatle, ali oni to ne žele. Ne možete da rešite problem koji odbija da se reši, dodao je.

Neki libanski političari, uključujući Semija Gemajela, koji je podneo ostavku u parlamentu nakon eksplozije u luci pozvali su na administrativnu decentralizaciju Libana i reviziju vrhovnih institucija.

-Ako se držimo prošlosti i ne naučimo lekcije iz istorije, upropastićemo sve, rekao je.

-Imamo ogromne izazove širom sveta i došlo je vreme da se sa njima suočimo, dodao je.

Kurir.rs/Č.N.