FRANCUSKI REGIONALNI IZBORI: Niska izlaznost, ponižavajuć poraz Marin Le Pen i katastrofalan neuspeh Emanuela Makrona

Regionalni izbori u Francuskoj, čiji je drugi krug održan proteklog vikenda, bili su ponižavajući poraz za desničarku Marin Le Pen, veliki neuspeh Emanuela Makrona i trijumf tradicionalnih partija levog i desnog centra.

Šefica stranke Nacionalnog okupljanja (RN) bila je ubeđena da će u drugom krug izbora za 13 regionalnih vlada pobediti u bar tri a možda čak i pet regiona. Ankete pre izbora davale su njenoj stranci vođstvo u čak šest oblasti. Na kraju, stranka nije pobedila ni u jednom.

Najviše nade su se polagale u region Provansa-Alpi-Azurna obala sa gradovima Marselj i Nica, ali je kandidat Nacionalnog okupljanja Tijeri Mariani uspeo da dobije svega 43 posto glasova, dok je kandidat desnog centra Reno Muselije osvojio 57 procenata.

Obično pouzdani birači stranke ovoga puta su zakazali. Mariani je pokušao da na svoju stranu privuče i birače mejnstrim desnice ali bez uspeha. U mnogim oblastima, RN je prošao još gore nego u prvom krugu.

Protekli izbori bili su poslednja šansa stranke da pokaže da može da vlada uoči predsedničkih izbora. Pobeda bi Le Penovoj dala vetar u leđa za kampanju 2022. naročito posle poraza od Makrona na izborima 2017.

Kako stvari sada stoje, Le Pen bi mogla ponovo da se nađe suočena sa nepoverenjem svoje stranke gde mnogi smatraju da je njena strategija "detoksifikacije" partije bila neproduktivna, ali i da dobije novog konkurenta, ekstremno desno orijentisanog TV komentatoira Erika Zemura.

... i solidna bruka za Makrona

Francuski predsednik senzacionalno je pobedio na predsedničkim izborima pre pet godina, uzdrmavši politički pejzaž zemlje svojim političkim programom koji, kako je tvrdio, "nije ni desnica ni levica".

Ispostavilo se da je transformacija njegove izborne kampanje u funkcionalnu političku partiju mnogo teža. Makronova Republika u pokretu (LERM) završila je na drugom mestu na evropskim izborima 2019. ali je prošle godine žestoko podbacila na lokalnim izborima, dok u nedelju nije uspela da pobedi ni u jednom jedinom regionu.

Pošto nije uspela da uspostavi snažnu lokalnu ili regionalnu bazu, LERM je jedva osvojila 7 procenata glasova, uprkos tome što su nekolicina ministara bili i kandidati a sam Makron je bio na izbornoj kampanji uoči izbora. Izgleda da mu šamar koji je "popio" nije bio dovoljan pokazatelj koliko loše LERM zapravo stoji, a stoji loše jer je ovakav gubitak na izborima katastrofalan rezultat za jednu vladajuću partiju.

Sada se, kažu anačlitičari, postavlja pitanje da li će njegova partija ikada više imati većinu u parlamentu. Sam Makron trenutno dobro stoji u anketama i favorit je za predsednika, ali to vrlo lako može da se promeni.

Pobednici

Republikanci, stranka desnog centra i, u manjoj meri, Socijalistička partija koje su Makron i njegov LERM "zgnječili" 2017. godine, su se vratili i to u tolikoj meri da se mnogi pitaju da li će se politička mapa Francuske ponovo menjati.

Republikanac Ksavijer Bertran uništio je svoju desničarsku opoziciju u regionu Ot de Frans, zacementiravši tako svoju poziciju glavnog takmaca na izborima 2022. godine, dok je Valeri Pekres u široj pariskoj oblasti ponovo izabrana.

Sa predsednikom Overnjea-Rone-Apla Lorenom Vokijezom, Republikanci imaju tri snažna kandidata za predsedničku trku. Mnogo toga će zavisiti od izbora kandidata Republikanaca i podrške stranke.

Socijalisti su, ponekde u saradnji sa ekstremnom desnicom i zelenima, takođe izašli kao pobednici na izborima, naročito u Ositaniji gde je Karol Delga osvojila 57,8 posto glasova.

Alarmantno niska izlaznost

Svaki treći birač u Francuskoj glasao je na regionalnim izborima što je najniža izlaznost od osnivanja Pete republike 1958. godine. Dok je trent prisutan poslednjih godina, političari sa svih strana spektra bili su šokirani slabim odzivom glasača. Jedno od objašnjenja je, piše Gardijan, da mnogi ljudi ne razumeju ulogu regionalnih vlada Francuske koje su odgovorne za ekonomski razvoj, transport, visoko školstvo i negu.

Stručnjaci smatraju i da je visoka stopa apstinenata "kulminacija nesklada elektorata i političkog sistema", ali se kao razlozi mogu izdvojiti i mlaka kampanja ali i činjenica da su ove godine zbog pandemije koronavirusa, mnogi odlučili da ignorišu politiku.

Koliko je sve ovo relevantno za 2022?

Analitičari upozoravaju da ne treba izvlačiti previše zaključaka iz proteklih izbora, a naročito ne zbog niske izlaznosti ali da je vrlo moguće da će narednih 10 meseci izborna trka biti kompleksnija od dugo najavljivanog "obračuna" Le Pen i Makrona.

Kako su glavni takmaci neslavno prošli na izborima, mnogi smatraju da je to signal da se u Francusku vraća podela na levicu i desnicu. List Mond nazvao je to "osvetom starog sveta".

Međutim, Ipsosovo ispitivanje objavljeno u nedelju pokazalo je da uu Makron i Le Pen i dalje rame uz rame i da bi u prvom krugu predsedničkih izbora mogli da dobiju oko 24 posto glasova svaki, dok bi Bertran mogao da računa na nekih 18 procenata.

Kurir.rs/K.P.