NEVEROVATNO OTKRIĆE U KISELOM TLU OKO FINSKOG JEZERA: Arheolozi otkrili čemu je služila zmijolika figurina stara 4.400 godina
Finska i ugarska kultura verovala je da šamani mogu da se pretvore u zmije. Međutim, tačna uloga retke praistorijske relikvije pronađene u blizini jezera u Finskoj zbunjuje naučnike. Da li je reč o statui, votivnom daru, alatki za pecanje?
Drveni štap u obliku zmije star nekih 4.400 godina pronađen je na neolitskom lokalitetu u blizini jezera na jugozapadu Finske. Štap dug 53 centimetra i prečnika oko 2,5 cm, napravljen je od jednog komada drveta.
"Videla sam mnogo neverovatnih stvari tokom istraživanja, ali me je ova figurina ostavila bez teksta", rekla je arheolog Satu Koivisto sa Univerziteta Turku koja je vođa tima na lokalitetu Jarvensuo gde je figura pronađena.
"Figurina je vrlo naturalistička i podseća na zmiju koja gamiže", naveli su arheolozi u studiji objavljenoj u žurnalu Antikviti.
Sonja Hukantaival, istraživač nordijskog folklora sa Turku akademije, koja nije učestvovala u studiji, podsetila je na uticaj zmija u religijama i magijskim obredima nordijskih kultura. "Rekla bih da je reč o otrovnici, po obliku glave i tela", rekla je ona.
Tačna uloga relikvije i dalje nije stopostotno utvrđena. Štap je možda bio ukras, šamanova palica, votivni dar a možda i alatka za pecanje budući da je jezero bilo jedno od omiljenih mesta ribara u praistoriji.
Arheolozi su naveli da im je trenutno prva hipoteza da je reć o artefaktu korišćenom u verskim obredima.
Zmije imaju mnogo simboličnog značenja u finsko-ugarskoj i kosmologiji Saamija i verovalo se da šamani mogu da se pretvore u zmije. Saamiji žive na severu Skandinavije i Rusiji, dok se finsko-ugarski jezici govore u Skandinaviji i istočnoj Evropi.
Međutim, artefakt datira iz vremena mnogo pre pisanih izvora pa nije moguće sa sigurnošću tvrditi da su zmije i tada imale ista simbolična značenja.
Stručnjaci koji nisu učestvovali u istraživanju rekli su LajvSajensu da je moguće da je štap bio votivni dar. Činjenica da je pronađen u močvarnom tlu oko jezera ide u prilog ideji da je reč o daru a ne slučajno izgubljenom predmetu, smatra Kristina Manerma, profesor odeljenja kultura sa Univerziteta Helsinki.
Manerma je podsetila da je retkost što je štap očuvan jer kiselo tlo ne pogoduje drvenim predmetima.
Otkriće može da bude važno i za moderne Saamije, smatra Frensis Džoj, istraživač sa Laponskog univeriteta. Ako je predmet "povezan sa drevnim precima Saamija, onda bi on mogao da da na značaju tvrdnjama Saamija da su u praistoriji naseljavali predeo južne Finske", rekao je Džoj i podsetio da su Saamiji godinama trpeli diskriminaciju i kritike zbog borbe za svoja prava.
Kurir.rs/K.P.
"OVO JE SAMO POČETAK OSTAVKI" Vučić: Težak psihološki udarac za zemlju, mi 14 ljudi ne možemo da vratimo, VAŽNO JE DA USLEDI KAZNA