Muškarac koji je umro pre više od 5.000 godina u Letoniji najstarija je žrtva kuge, kažu naučnici.

Oni su identifikovali mogućeg "nultog pacijenta" koji je umro od kuge. Ovaj muškarac zaražen je najstarijim poznatim sojem ove bolesti.

Kuga je zahvatila Evropu tokom 1300-tih godina, kada je praktično zbrisala polovinu populacije. Kasnije tokom istorije usledili su i naknadni talasi bolesti koji su odneli više miliona života.

-Ovo je do sada najstarija žrtva kuge za koju znamo - rekao je Ben Krause-Kjora sa Univerziteta u Kilu u Nemačkoj, koji je proučavao ostatke stare 5.300 godina.

Muškarac je sahranjen sa još tri osobe u neolitskoj grobnici u Letoniji, jedno pored drugog, na obali reke Salak, koja se uliva u Valtičko more.

Naučnici su izvukli DNK iz kostiju i zuba sve četiri osobe i testirali ih na bakterije i viruse. Bili su iznenađeni kada su kod jedne osobe, stare oko 20 godina, koja je bila lovac-sakupljač, utvrdili infekcije najstarijim sojem kuge, koju izaziva bakterija jersinija pestis (yersinia pestis).

-Njega je najverovatnije ujeo neki glodar, dobio je primarnu infekciju i umro je nekoliko dana kasnije, možda sedam dana od septičkog šoka - rekao je Krause-Kjora.

Naučnici pretpostavljaju da se ovaj drevni soj pojavio pre oko 7.000 godina, kada je počela da se razvija poljoprivreda u centralnoj Evropi. Veruje se da je bakterija sporadično sa životinja prelazila na ljude, ne uzrokujući epidemije velikih razmera.

Vremenom se adaptirala na inficiranje ljudi i na kraju je evoluirala u oblik poznat kao bubonska kuga, koju šire buve, i koja je besnela Evropom u srednjem veku odnevši milione života.

Kurir/Blic