BUNTOVNA ČISTA SRCA: Ove opatice su 1960ih izazvale Katoličku crkvu i promenile sistem VIDEO

Sa jedne strane je patrijarhalni Vatikan i kardinal Džejms Mekentajer. Sa druge, grupa kreativnih i hrabrih opatica odlučnih da izazovu status kvo i prihvate 20. vek. Samo jedna strana je mogla da bude pobednik.

"Mnoge od nas su pročitale knjigu Azil o mentalnim institucijama i shvatile da su restrikcije koje se primenjuju u mentalnim institucijam iste kao i pravila koja kontrolišu naše živote", rekla je jedna od intervjuisanih žena.

Inspirisane Drugim vatikanskim savetom, telom koje je trebalo da modernizuje crkvu, sestre su prostudirale svoje živote i delo o došle do zaključka da je potrebno da krenu liberalnijim putem koji je podrazumevao savremeniju odeću, fleksibilno vreme molitvi i širenje svojih propovedi van tema zdravlja i obrazovanja.

Naravno, momentalno su našle na otpor rigidnog i konzervativnog Mekentajera koji je to pravilno shvatio kao pretnju njegovoj kontroli umova i tela ovih žena. Sukob je stigao do Vatikana koji je, očekivano, stao na stranu kardinala.

Više od 325 sestara je odbacilo svoje zakletve, odmetnulo se i formiralo Zajednicu čistog srca Kalifornije koja i danas postoji, dok je 65 sestara ostalo zaređeno i lokalno crkvi u Los Anđelesu ili su prešle u druge redove.

Istorija Čistog srca je istorija 1960ih - feminizma, dece cveća, protivljenja autoritetima. Sestre su počele da se bave ljudskim pravima i prostestovale su protiv rata u Vijetnamu. Jedna od njih, Patris Andervud, marširala je sa Martinom Luterom Kingom preko mosta Edmunt Petus u Selmi, Alabama 1965. godine.

Korita Kent je vodila umetničko odeljenje na koledžu Čistog srca. Bila je pop umetnica i aktivistkinja čiji je rad bio duboko politički i bavio se siromaštvom, rasizmom i ratom. Mekentajer ju je opisao kao "čudnu i zlokobnu".

Lenora Dauling je radila sa Kentovom na koledžu i predavala film. "Koritu su uvek napadali kada je govorila protiv rata u Vijetnamu, podržavala Martina Lutera Kinga i Roberta Kenedija. Koledž je bio kritikovan ali smo mi istrajale. Kardinal je vrlo javno i glasno kritikovao ali su koledž i fakultet i studenti istrajali", rekla je ona.

Iako su mediji u to vreme mahom bilo fokusirani na to da li će sestre odbaciti svoje rize, Dauling kaže da je ona volela da bude opatica i da nosi odoru. "Bile smo učiteljice i negovateljice pa je bilo potpuno svejedno šta ćemo nositi. Ali je Drugi vatikanski savet poručio da budemo deo modernog sveta", rekla je Dauling koja je sa 90 i dalje politički aktivna i 2018. je učestvovala u ženskom maršu u Los Anđelesu.

"Poštujem opatice koje nose mantiju i mnogo njih i dalje to čini, ali su njihovi životi vezani za manastir. A kada ste u manastiru okruženi ste zidovima. Da biste napustili te zidove morali ste da promenite neke prakse", rekla je ona.

Same smo odlučile gde ćemo dalje da se obrazujemo, gde ćemo da radimo, gde ćemo da živimo, gde ćemo da se molimo. Odora je bila disciplinsko pitanje sa kojim se kardinal nije slagao i način da se skrene pažnja sa mnogo važnijih pitanja, dodala je.

Mekentajer je nadgledao program izgradnje škola u južnoj Kaliforniji i koristio je sestre kao osoblje. Bile su slabo plaćene a često su u učionicama imale između 70 i 80 dece. Kada su se sestre pobunile, Mekentajer je zatvorio škole da bi posle pod pritiskom podneo ostavku 10970. godine.

Roza Manrikez, 68, jedna je od članica zajednice Čistog srca i kaže da, iako joj je uništio detinjstvo svojim postupcima, oprašta Mekentajeru. "Morala sam to da uradim jer hranjenje ljutnje, besa, mržnje više šteti meni nego njemu. Bilo mi je važno da mu oprostim i shvatim nije bio anđeo ali ni đavo, da nije bio ni svetac ni demon, već ljudsko biće koje može da uradi prelepe ali i glupe stvari. On je bio čovek koji je imao svoje mesto u istoriji a mi smo imale naše i usuđujem se da kažem da su stvari ispale kako treba".

Pola veka kasnije, šta Dauling misli o Mekentajeru? "Mislim da nam je stvorio priliku da uradimo ono što je Vatikanski savet rekao, a to je da budemo deo modernog sveta. Istovremeno smo pratile duh učestvovanja u modernom svetu i opirale smo se naređenjima nadređenih. Za nas je to bio način da prevaziđemo ogrnaičenja i krenemo novim putem i služimo duhu. Otišle smo u svet i bile njegov deo umesto da smo se povukle iz sveta", rekla je ona.

Sticajem okolnosti, čitava drama odvijala se u Holivudu i aktivisti poput Džejn Fonde, Toma Jahdena i Bakminster Fulera su se pojavljivali u kampusu koledža i podržavali sestrinstvo.

"Mislim da su klima i kultura Los Anđelesa doprineli našem fakultetu, našim studentima i spremnosti svih da rastu u svetlosti. Fizički, moralno, obrazovno, intekeltualno, to je bilo, i i dalje je, vreme ljubopitivosti, eksperimenata, rizikovanja, grejanja na suncu i prihvatanja drugih u našu zapadnu oazu", rekla je Dauling.

Manrikez, koja je aktivista za prava LGBTQ+ zajednice i rasnih manjina slaže se da je lokacija bila ključna: "Kako da sačuvate takvu tajnu? Institucija koja počiva na tajanstvenosti pokušala je da izvrši duhovno nasilje nad grupom žena u gradu gde nema tajni."

"Čula sam izreku da ako želite da zasmejete Boga, treba da mu kažete svoje planove. Imam utisak da je Bog imao veoma perverzan smisao za humor kada je postavio kardinala Mekentajera u Holivud", dodala je ona.

Kurir.rs/K.P.