NAJDUŽI NAPAD IZRAELSKIH KOMANDOSA U ISTORJI: Kako je pre 45 godina izvedena operacija ENTEBE i oslobođena 102 taoca!

Na današnji dan 4. jula 1976. godine pre 45 godina izraelski komadosi izveli su spektakularan napad na aerodrom Entebe nedaleko od prestonice Ugande. Ova operacija smatra se najsmelijom operacijom izarelskih padobanaca i to je bila prva operacija koju je izvela jedna zemlja daleko od svoje matične teritorije i onemogućila da teroristi pobiju taoce. Operacija zvanično nosi naziv "Tanderbolt" (Grom), međutim poznatija je više kao "Džonatan" po komandantu operacije Džonatanu Džoniju Netanjahu (bratu bivšeg izraelskog premijera Benjamina Netanjahua) ili Entebe. O ovoj operaciji napisano je hiljade članaka, tri knjige, snimljeno par dokumentaraca i čak dva igrana filma.

Kada se erbas našao na sredni Mediterana Beze je kapetanu Mišelu Brakou naredio da avion okrene prema Libiji. Avion je uspostavio kontakt sa kontrolnim tornjem u Bengaziju gde je postignut dogovor da avion sleti i dopuni se gorivom. Avion je posle dopune gorivom, sokovima, vodom poleteo na jug prema Katrumu. Međutim, nije sleteo u Katrum i nastavio je let sve dok nije počeo da se spušta prema jezeru Viktorija, a u rano jutroi 28. juna sleteo na aerodrom Entebe pored Kampale, prestonice Ugande.

Za to vreme U Jerusalim je stigla vest tokom sastnaka izraelske vlade da je avion Er Fransa let 139 u kome je bilo 70 izraelskih državljana nestao sa radara i da se verovartno srušio u more tokom leta prema Parizu. Međutim, kasno popodne 27. juna oko 15 časova stigla je vest da je avion primećen u Bengaziju i da je otet. Tad je saopšteno da je otmicu aviona izvršio Nemac Vilfred Beze inače pripadnik terorističke grupe bader Majnhof. Izraelska vlada izennada je sastavila štab za delovanje u vanrednoj situaciji koji će pregovarati sa teroristima.

Inače na letu za Pariz bila je i trudna britanska državljanka Patricija Hejman, kojoj su teroristi dozvolili da napusti avion zbog svog stanja. Ona se ukrcala u drugi avion i odletela za Britaniju. Po sletanju sa njom je Skotland Jardobavio razgovor u prisutvu osoblja izraelske ambasade. Ona je ispričla kako je avion tete, da su teroisti odmah po otmici tražili da svi predaju pasoše, da su odvojili sve one čije ime i prezime im je zvučalo Jevrejski.

U rano jutro oko 6 sati tog 28. juna avion je po sletanju na aerodrom Entebe samovao na udaljenom delu piste. Stjuardesama je naređeno da putnicima se posluži doručak , a Beze im je saopštio da su u sigurnim rukama. Posle šest sati čekanjam putnicima je bilo iznanda dozvoljeno da napuste avion. Kada su mnogi ugledali ugandske vojnike počeli su da aplaudiraju misleći da su ih oslobodili terorista, međutim vojnici naoružanima kalašnjikovima su ih sproveli do stare aerodromske zgade.

Za to vreme ugadnski radio objavio je izjavu otmičara u kojoj su napali francusku kolonijalnu poltiku, a potpisali su sebe kao "Demokratski narodni front za oslobođenje Palestine". Putnicima je poslužen pirinač sa karijem što je kod većeg broja izazvalo stomačne probleme. U popdnevnim časovima pojavio se i lider Ugande Idid Amin koji je saopštio da su njegovom zaslugom pušteni iz aviona i da će biti njegovi gosti narednih dana. U utorak 29, juna teroristi preko Ugandskog radija objavili su zahteve da na slobodu bude pušteno 53 terorista od čga je njih 40 u Izraelu, šest u Nemačkoj, pet u Keniji, jedan u Švajcarskoj i jedan u Francuskoj.

Izraelska vlada munjevito je odbila zahtev terorista. Istog dana u večernjim časovima ponovo je naređeno da svi Jevreji moraju da se odvoje od ostalih putnika i da pređu u posebnu zgradu. Njih 70. Posle razdvajanja 47 preostalih taoca koji nisu bili Jevreji su pušteni na slobodu. Posada aviona koja je takođe puštena je odbila da ode iz solidarnosti sa ostalim putnicima i ostala je na erodromu. Svi putni kad su sleteli na aerodrom Šarl De Gol su saslušani.

Za to vreme izrael je proučavao sve mogućnosti i kosekvnce ako terosristi budu pušteni na slobodu. Prvo su odbili opet zahtev za puštanjem, pa su načelno 1. jula prihvatili. Krizni kabinet je dao ovlaštenje za pregovore sa teroristima. Pred sami istek roka Ugandski radio saopštio je da je Izrael i ostale ewvropske zemlje u načeku prihvatile da terorsti budu pušteni. U izraelskoj javnosti nastao je pravi lom jer su neki bili protiv da vlast poušta teroristima, a drugi su pozdravili. U znak dobre volje nova tura Evropljana biva puštena na slobodu, a pred ulazak u avion sa svakim od njih rukovao se lično Idi Amin. Mnogi su zahtevali čak i vojnu intervenciju.

Za to vreme izraelski specijalisti detaljno razgovaraju sa 73 oslobođena putnika, koji im govore svaki detalj gde su bili smešteni, kakva je zgrada, gde su prozori, vrata, ima li stepenica da li su videli okolinu i gde se nalaze stražari, kao su se oni ponašali prema njima, a kako terosti. Svaki prikupljeni detalj se odmah nalizirao i uz pomoć njih izraelci su došli do gomile detaljnih informacija.

Priprema za operaciju

U petak 2, jula 1976 jedan od putnica inače Izraelka koja je preživela koncentracioni logod doživela je napad panike. Za to vreme izraelski ministar odbrane Šimon Pereszalagao se za ovjnu akciju. Uprkos predbnosti pregovorima vlada je dala i zeleno svetlo za pripremu vojne akcije. Na brzinu su prikupljeni svi pripadnici specijalnih jednica u pustinji Negev. Na tajnoj lokaciji zgrađene su ekspresno od paleta i šperploče vrana kopija aerodroma Entebe. Počela je obuka i priprema za izvođenje operacije "Džonatan".

Za komandantaoperacije izabran je brigadni general Dan Šomron padobranac sa ogoromnom reputacijom. Sa ekipom odabranih oficira zamislio je da se izveden prepad na Entebe. Plan je predviđao da tri transportna aviona C-130 Hrkules prevezu komadose do Kampale. Let bi trebao da se odvija na ekstremnom aloj visni kako bi se izbegli radari Egipta, Sudana, audijske Arabije i da se leti u najgušćoj formaciji krilo uz krilo, jer bi se na radaru onda prikazali kao jedna letelica. U sluičaju da budu otkriveni trebalo bi biti rečeno da je u pitanju specijalni let uvreden da se teroisti prebace do Ugande. Takođe za njima trebala bi da poleti specijalna leteća bolnica do aerodroma Najrobi. Za to vreme izraelski agenti su već bili ubačeni u Ugandu i počeli su da se muvaju oko aerodroma, pručavali su svaki detalj, svaku sitinicu.

Za to vreme 200 odabranih komadosa započelo je napronu boku. Vremena je bilo sve manje. Aerodrom u pustinji Negev pretvoren je u kopiju aerodorma Entebe sa sve objektima. Tačno je postavljen svaki detalj na isto mesto uključujući i borbene avione koji su glumili ugandske migove. Vojnici su iznova i znova prolazili kroz svaki detalj. general Šomron odredio je da ključna figura operacije bude potpukovnik Džontana Džoni Netanjahu, rođen u Njujorku, koji je teško ranjen 1973 godina na Golanskoj visoravni. Osim jednica na terenu u letu su obučavani i piloti transportnih aviona. Oni su uvežbavali let na maloj visini, leteli krilo uz krilo u radio tišni.. Uveče 2. jula saopšteno je bilo da su svi spremni i da čekaju naređenje za pokret.

Tog 3. juna na šabat održan je poslednji brifing, saopštene su nove informacije . Naređen je odmor. Oko 16 časova stiglo je naređenje za pokret.Odluka je doneta da se krene u rizičnu operaciju sa neizvesnim sihodom. Dok su se vojnici ukrcavali u avione meteorološka služba izraelske vojske je izvestila da će tokom letenja biti oluje. Činilo se komplikacija nemoguća, jer noćno letenje po oluju na niskoj visini bilo je opasnost. Za to vreme u Tel Avivu održavana je priredba gde su mngi zamerili odsustvo nekolicine generala Šomrona, Gura i Peleda. Niko ni je ni sanjao da herlukesi sa komandosimasu poleteli. Tri herkulesa letela su na visini od 60 metara iznad crvenog mora, leteće komandno mesto na 10.000 metara visine. Herkulesi su sa teškom mukom održavali ravnotežu, pa je nekoliko puta pretilo da dođe do tragedije i operacija propadne. Sreća u nesreći bila je ta što je te noći grom udario u sudaski radar koji je ostao bez struje i komunikacije pa su avioni proleteli preko sudana bez ikakvih problema.

Za to vreme u Ugandi Idi Amin je napustio zemlju iz straha svojim vojnicima je zaključao oružje, a na aerodrom ugandksa vojska je bila opuštena. Izraelci koji su se približili Entebeju videli su da je aerodrom potpuno u svetlu, a ne u mraku kako su obaveštajci tvrdili u svojim informacijama. Avioni su počeli da sleću jedan za drugim i ključano je bilo iznenađenje, a onda iz jednog herkulesa koji je rulao ka erodromskoj zgradi otvara se rampa i iz njega izleže srnoi mercedes sa ugandskim zastavicama. Mercedes je imao zavisce. Uganski vojnici koji su ugledali mercedes pomisli su da se Idi Amin iznada vratio i stali u stroj mirno da ga pozdrave kada se spuistio prozor i sa zadnjeg sediša usledio rafal uzija. Dok je jedan ekipa jurila ja novom delu, druga ekipa je izelta i zauzsela staru aerodormsku zgradu. ulsedila je pucnjava. Veliki broj ugandskih vojnika je bio likvidiran kao i teroristi Beze i Gabrijela Tideman. Operacija se trajala ukupno sedam minuta. Taoci su munjevito pokrcani u transportne avione koji su stigli do aerodromske zgrade. Ranjeni taoci od kojih su neki ustali kad su čuli irvit su bili ranjeni.Ekipa koja je krnula ka novom terminalu vodila je oštru borbu sa uhandskim stražarima kojima nisu bili oduzeti automati. Na prakingu gde su pili migovi 17 i 21 komadnosi su postavili eksploziv,. Usledila je jedan a onda serija detonacija. Svi avioni su bili uništeni. Za to vreme Džonatan Netanjahu je stajo ispred Herkulesa, kad je izenada jedan od terosita isplaio hitac u njega pre nego što je likvidiran konačno. Netanjahu je pao ali su ga vojnici uvukli u avion gde je i preminuo.. Dok su detonacije odjekivale herkulesi su sa svim taocima, osim jednog napustili Ugandu i odleteli.

Svi Herkulesi u nedelju ujutro sleteli su na aerodrom u Njartobiju. U leteću bolnicu prebačeni su ranjeni i iznegli taoci, kao i komandosi. Pasko Koen taoc koji je preživeo koncentracioni logor, a bio ranjen teško u ovoj operaciji bilo je kasno i on je preminuo. U Najrobiju svi avioni su snabdeveni gorivom i oni su poleteli ka Izraelu. Herkulesi su prvo slteli u tri izraelske baze gde su se iz njih iskrcali komandosi, dok su zatim odelteli na aerodrom Ben Gurion gde su iskrcali taoce, koje je rodibna čekala. Usledilo je opšte slavlje. S druge strane Moskva je saopštila pod oznakom HITNO da je Izrael napao Ugandu, da su tri izraelska vojna aviona preletela Ugandu i da su izraelski vojnici upali na aerodrom.

Idi Amin kada je saznao za operaciju je pobeseno kad se vratio u Ugnadu. naredio je da Dora Bloh (74) taoc koja je zbog narušenog zdravlja prebačena u bolnicu u Kampali bude izvedena i streljana. Njeno telo pronađeno je mnogo godina kasnije posle potrage porodice i njeni posmrtni ostaci prebačeni u Izrael. Bolje nisu prošla ni četiri kontrolora leta koji su te noći bili dežurni koji su pobijeni i sečeni mačetama jer nisu sprečili sletanje izraelskih aviona.

Zaključak

Ova operacija je imala veliki medijski odjek. Zasamo 59 minuta koliko je trajala Izrael je pokazao da može da uništi na bilo kom delu sveta svakog onog ko im preti i da ih može poraziti hiljadama milja daleko. U ovoj operaciji oslobođena su 102 putnika od njih 106. Likvidirana su 4 otimičara iz aviona i 45 ugandskih vojnika. Na strani izraelskih komandosapoginuo je samo komandant operacije Džonatan Netanijahu.

Kurir.rs/A.Mlakar