KO SU TALIBANI NOVI POBEDNICI RATA U AVGANISTANU Od ratne siročadi do novih GOSPODARA! Pobedli su ratne milicije i NATO pakt!

Oduka Sjedinjenih Država da do 11. septembra 2021. godine na tačno 20-tu godišnjicu od terorističkih napada Al Kaide na Svetski trgovisnki centar u Njujorku i Pentagon povuče vojsku iz Avganistana u Vašingtonu pokrenuo je opšti kolaps propasti. Vlast u Aganistanu koja je došla na krilima pobede nad Talibanima, a koji nisu ni posle 20 godina poraženi, nego naprotiv u ratu protiv silne NATO armije će iz "Avganistanske igre" izaći kao pobednici, su u sve većoj panici, pa su, doduše niži činovnici i guverneri već počeli panično da beže iz zemlje.

Ovo nameće pitanje ko su zapravo Talibani, zašto su ih dočekali prvo kao spasioce, a oni postali najgori zlotvori od silnih mudžahedinskih milicija i ratnih komandanta koji su zemlju vraćali u 14 vek.

Ova priča svoj početak ima pred kraj sovjetske intervencije u Avganistanu u koju su ušli nesmotreno. Tvrdi se da je jedan lažni dokument koji je poturen POLITBIROU KP SSSR da avganistanki lider Hafizulah Amin agen CIA bio okidač za desetogodišnji rat u kome je poginulo 14.000 Sovjetskih vojnika. Ulazak Sovjetskih trupa izazvao je rat, koji traje i danas pune 42 i po godine, a po svemu sudeći "La grand finale" biće u septembru kad Talibani zauzmu Kabul.

Posle povlačenja Sovjetske vojske formalno savezništvo ratnih komandanta Mudžahedina se raspalo. Svoje prste umešao je istočni komšija Pakistan odnosno vlast u Islamabadu koji su hteli kako piše književnik, publicista i poznati Pakistanac Tarik Ali da postave Gulbudina Hekmatjara. To je izazvalo krvavi građanski rat u zemlji, koji je tek prekinula američka vojna intervencija 2001. godine. U tu igru umešali su se Hazari- Šiiti koji su imali podršku Irana, Ahmad Šah Masud zvani Lav Panšira koga su ubili bombaši samoubice Al Kaide, a koji je tad imao podršku Francuza i uzbečki general Dostum koga je podržavala Rusija.

Kako piše Ali, kada je postalo jasno da Hekmatjarove snage nisu sposobne da pobede svoje rivale, koji prethodno su tri godine vojevali sa ostacima komunističke vlasti u Avganistanu koje je vodio Nadžibulah, koji je tek predao vlast 1992. vreme je bilo da se potraži nova snga, jaka, motivisana i kohezivna, koja ne robuje lokalnim intersima.

Američki novinar Piter Bergen, koji je prvi intervjuisao Osamu Bin Ladena 1997. koji se posle sudanske epizode vratio u Avganistan, opisao je dešavanja u Avganistanu s početka 1990 tih kad su razne milicije kontrolisale vlast u Avganistanu..

"Početkom devedesetih Avganistan se pretvorio u skup enklava koje su međusobno držali sukobljeni vojni komandanti. Prilikom posete 1993 iz prve ruke mogao sam da vidim kolika je anarhija vladala zemljom. Kabul, prestonica, nekada lep grad u prostranoj dolini, razarale su razne verske i etničke milicije. Na jednom punktu koji je držala jedinica šiitske milicije vojnici su uz smeh navaljivali na mene da se popnem u sedište protivavionskog topa i ispalim nekoliko hitaca. Kao da nisu shvatali, ili ih za to nije bilo briga, da ta muncija mora negde da padne u gusto naseljenom mestu. Veliki broj pešadinaca u tim milicijama bili su dečaci. Snimio sam fotografiju grupe takve dece-vojnika. Jedan dečak drži granatu, drugi ponosno pokazuju raketni bacač. Treći dečak uz bok nonšalantno drži pušku i netremice gleda u kameru... Borbe su ostavile gomilu ruševina. Stare palate pune rupa od granata. Muzej u Kabulu.... krov raznele granate.Pista na kabulskom aerodromu prepuna olupina izgorelih aviona.. Iz takve anarhije koju sam posmatrao 1993 u gradu na jugositoku Avganistana, Kandaharu pojavili su se Talibani", piše Bergen na početku svoje knjige " Korporacija Sveti rat unutar tajnog sveta Osame bin Ladena".

Romanopisac i publicista pakistanskog porekla Tarik Ali zapisao je 2002. godine u knjizi Sukob fundamentalizama krstaši, džihad i modernost da je pakistanska vojska i obaveštajne službe kada su se uverile u Hekmatrjevu nesposobnost na Talibane, koji su se još od 1980 tih godina školovali u verskim školama na severozapadnim provincijama Pakistana.

"Ministarski predsednik Severozapadne provincije mi je 1992 rekao da će maloletni dečaci iz medresa možda osloboditi Avganistan, ili možda ne, zasigurno će destabilizovati to što je ostalo od Pakistana", piše Ali.

Ali ukratko opisuje ko su Talibani?

"Talibani su siročići rata portiv ruskih nevernika. ISI (Pakistanska obaveštajna služba( ih je obučila i poslala preko granice, kde bi planuli u rat protiv muslimana za koje su im rekli da nisu pravi muslimani".

Ahmed Rašid u svojoj knjizi Talibani, islam, nafta i Nova velika igra u Aziji, koja je izdata u Londonu 1999 piše:

"Ti momci su bili daleko od mudžahedina koje sam poznavao u osamdesetim godinama-ljudi koji su znali da nabroje svoje plemenske i kalnovske pretke, sa nostalgijom se sećali svojih opustelih sela i dolina, prepričavali legende i priče iz avganistanske istorije. Ti momci su bili iz generacije koji svoju državu nisu videli nikad u miru. Nisu se sećali svojih plemena, komšija, niti šarolike strukture naroda koji su sastavljali njihovu državu. Rat su obožavali, jer je to bilo jedino zanimanje za koje su bili obučeni. Njihova preprosta vera u mesijanski, puritanski islam je za njih jedino uporište koje im je u životu dao smisao".

Ali piše da većina Talibana po porekli su bili Paštuni i svi talibanski komandanti su bili ubeđeni da neđe podleći tom elelmntu odvajanja po etničkim linijama i plemenskoj lojalnosti za koje je čak i avganistanska levica priznala da ih se teško ratosiljati. Kada su Talibani započeli svoj prodor, lokalno stanovništvo ih je sa oduševljenjem pozdravljalo i veličano, jer im je rata i stradanja bilo preko glave. Stanovnici većih gradova su želeli da ih Talibani oslobde jer su izgubili veru u druge snage i sile koje su se od oslaska Sovjeta borili na račun civilnog stanovništva.

A gde su napravili grešku?

Kako Ali piše da su Talibani jednostavno ponudli mir i hleb dobili bi masovnu podršku, međutim pogubljeno stanovništvo je palo u očaj kad su shvatili šta ovi pokušavaju da uvedu-šerijatski način života. Tamo gde su osvojili vlast momentalno su ženama zabranili da rade, bilo im je u nekim gradovima zabranjeno da idu po decu u škole ili u trgovinu. Sve škole za devojčice su zatvorili."Talibane su u medresama su naučili da sasvim izbegavaju žensko zavođenje, jerje muško bratstvo simbol stroge vojne discipline.

"Talibanska vera je verzija deobandske islama, koji ispoveda sektaška linija u Pakistanu - u nekim slučajevima eksptremnija od vahabitske linije. To je bila jedna od stvari zbog kojih se čak i Osama bin Laden prituživao svojim saradnicima na Talibane.. Surovo ignorisanje avganistanskih mula su sunitsko sveštenstvo sa univerziteta Azhar u Kairu i šiitski teolozi u Komu osuđivali kao sramotno".

Prvi vođa Talibana bio je jednooki sveštenik mula Muhamed Omar, koji je preuzeo kontrolu nad Kandaharom, pošto je istrebio dva komandanta rivalskih milicja koji su ratovali jedan protiv drugoga. Za samo dve godine Mula Omar i njegovi borci su osvojili veći deo zemlje. Delom osvajanjem, a delom korupcijom i kupovinom lokalnih komandanta. ključan faktor Talibana u brzom osvajanju bila je flota pok-apova koji je svaki vozio osam naoružanih Talibana..

Bergen piše da kad su osvojili vlast sve vrste zločina nad teritoriji koji su oni kontrolisali bukvalno su nestale. To se kako on piše objašnjava brutalnim kaznama koje su šakom i kapom delili verski ratnici: "osuđenima za pljačku sekli su ruke, preljubnike kamenovali na smrt, a ubice su mogli lično da ubiju muški članovi žrtvine porodice. Amputacije i egzekucije bile su jedina zabava u zemlji gladnoj razbribrige. Zato su kad su hirurzi naoružani noževima i dželati obavljali svoje jezive dužnosti na fudbalskom stadionu u Kabulu petkom, hiljade ljudi punile tribine i klicale razvoju događaja..."

Da li će Talibani ponoviti istu grešku kao onomad kad su osvajali vlast u Avganistanu i da li su naučili na svojim greškama biće vidljivo jako brzo na jesen ili najkasnije do nove 2022. u svakom slučaju Talibani su pobednici rata protiv SAD i NATO pakta i nova sila na koju će morati i SAD i okolne zemlje da računaju, posebno Iran. Pakistan ne vredi ni spominjati...

Kurir.rs/A.Mlakar