Talibani su pokazali kontejnere pune oružja i vojnog hardvera zaplenjenog od avganistanske vojske dok su se američke snage povlačile iz zemlje i militanti napredovali širom zemlje.

Naoružanje uključuje 900 pištolja, 30 lakih taktičkih vozila i 20 vojnih kamioneta, prema britanskom Skaj Njuzu, kojem je odobren pristup vojnoj bazi Sultan Kil u provinciji Vardak u blizini glavnog grada Avganistana, Kabula.

Distrikt za distriktom su osvajali talibani. Militanti su zauzeli 120 okruga od 1. maja, prema stalnoj proceni Long Var Žornala. Mapa se menja, ali na kraju su talibani kontrolisali 193 okruga i osporili 130, dok je 75 bilo pod kontrolom vlade ili nije određeno, navodi publikacija koja izveštava o globalnom ratu protiv terorizma i predstavlja projekat fondacije za odbranu demokratije, jastrebnog think tanka iz Vašingtona.

Istovremeno, mnoge vojne ispostave predane su bez borbe, omogućavajući talibanima da zaplene oružje, prema višestrukim avganistanskim vojnim i vladinim izvorima.

Skaj Njuz snimio je borce kako nose novo oružje zaplenjeno iz baze, gde se vijorila bela zastava koja označava preuzimanje talibana.

Obilazeći drvene kutije pune municije - od kojih su neke još uvek umotane u plastiku i stiropor - komandant Talibana Mutman Ehsanula rekao jeda im je zaplena osvojila gomilu novog oružja koje se moglo koristiti na bojnom polju. Ipak, ponovio je talibansku tezu da nisu militanti ti koji stoje iza nedavnog porasta nasilja.

„Svi ljudi ovde žele mir“, rekao je Ehsanula. „Ali vlada ne želi mir s nama.“

Nagli porast nasilja, uključujući napade na intelektualce, novinare i istaknute žene, pojačao je zabrinutost zbog toga šta budućnost nosi u zemlji koja je ožalošćena ratom. Talibani, koje su američke snage srušile 2001. godine nakon što je grupa sklonila Osamu bin Ladena, arhitektu napada 11. septembra, porekli su svaku odgovornost za napade.

Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija izazvao je uzbunu zbog "vanrednog nivoa štete" nanete Avganistancima, a talibani su odgovorni za više od 40 procenata svih civilnih žrtava u prva tri meseca 2021. U njemu se navodi da je Avganistanska nacionalna vojska odgovorna za 17 procenata svih stradalih tokom istog perioda.

Ipak, talibani su dobili podršku nekih Avganistanaca koji su umorni posle decenija rata i vlade koju podržavaju SAD u Kabulu, a koja je naveliko optužena da je prožeta korupcijom.

Oživljavanje talibana raste nakon višemesečnih uglavnom besplodnih mirovnih pregovora između vojne grupe i avganistanske vlade. Kako talibani iz dana u dan jačaju, postoji bojazan zbog spremnosti grupe da prekida bilo kakve dogovore sa vladom u Kabulu.

U aprilu se predsednik Džo Bajden obavezao da će povući američke trupe iz Avganistana do 11. septembra, završavajući najduži američki rat, koji je od 2001. godine odneo živote oko 2.300 američkih vojnika. Od 2001. do 2018. ubijeno je oko 58.000 avganistanske vojske i policije nasilja, prema studiji Univerziteta Braun.

Ali povlačenje dolazi usred strahovanja da bi moglo da pokrene zemlju na građanski rat, što je prošle nedelje izrazio američki najviši general u Avganistanu Ostin S. Miler.

SAD još uvek rade na sporazumima o osnivanju kontraterorističkih snaga u regionu i evakuaciji avganistanskih tumača koji bi mogli da se suoče sa odmazdom Talibana.

U nedelju su talibani rekli da ne postavljaju nikakva ograničenja za medije ili žene u onim što nazivaju „novooslobođenim područjima“ koja zarobljavaju. Ali postojali su strahovi o tome šta budućnost ima za žene Avganistana dok se talibani rađaju. Skaj Njuz je izvestio da se nijedna žena nije pojavila u javnosti u oblasti koju kontrolišu talibani u provinciji Vardak kada su je posetile. Više izveštaja ukazuje na to da militanti suzbijaju slobode žena i devojčica i njihovu sposobnost da idu u školu u oblastima koje militanti kontrolišu.

U Kabulu, na samo sat vožnje od zaplenjene baze u Vardaku, viši avganistanski komandant obavezao se da će ponovo zauzeti teritorije izgubljene od talibana.

General Haibatula Alizai, komandant Komande za specijalne operacije Avganistanske nacionalne vojske, rekao je za NBC Njuz da i dalje kontrolišu veće gradove, važne autoputeve i kritične granične tačke širom zemlje. Što je najvažnije, rekao je da su osigurali Kabul kako bi sprečili talibane da opsade glavni grad i preseku njegove puteve snabdevanja.

„Borićemo se protiv njih i gurnuti ćemo ih nazad“, rekao je Alizai. "Trudićemo se da spasimo ovu zemlju."

Elitne trupe koje su obučavali američki specijalni operativni organi danas izvode stotinak operacija dnevno, oko 90 procenta borbenih misija, prema Alizaiju.

Ali, čini se da je najveći dobitak Talibana do sada psihološki.

Prošle nedelje američke trupe su tiho napustile vazduhoplovnu bazu Bagram, nekada živahni centar koji je video da je više od 100.000 američkih vojnika prošlo kroz njegove kapije, u ogromnom moralnom pojačavanju talibana, a svi islamski ekstremisti američko povlačenje predstavili su kao veliku pobedu.

Alizai je rekao da ostaje privržen ne dozvoljavanju da Avganistan ponovo postane magnet za Al-Kaidu i druge ekstremiste.

„Oni dolaze, a Avganistan će i njima biti groblje“, rekao je on.

Kurir.rs/NBC News