HAITIJEV PAKT SA ĐAVOLOM: Glave na kopljima, privatna vojska psihopata, vudu... Moiz je poslednji čin u krvavoj istoriji ostrva

Brutalno ubistvo predsednika gurnulo je duboko nesrećnu zemlju u još veći haos. Šta je dovelo do toga i zašto je ubistvo Žovenela Moiza samo najnovija "recka" u brutalnoj istoriji ostrva.

Pretvarajući se da su američki agenti, napadači su upali u dom predsednika Žovenela Moiza i izrešetali njega i njegovu suprugu koja je teško ranjena. Napadači su, prema rečima zvaničnika bili "dobro obučeni profesionalci, ubice, komandosi".

Premijer Haitija Klod Žozef, koji je proglasio opsadno stanje u zemlji, apelovao je na građane da ne linčuju preostale osumnjičene nego da ih uhvate i predaju vlastima.

Obični Haićani koji su se pridružili poteri zapalili su automobile koje su napadači koristili i pretukli dvojicu osumnjičenih koje su pronašli kako se kriju u žbunju. Ispred policijske stanice gde se veruje da su osumnjičeni okupila se masa ljudi koja je uzvikivala "Spalite ih".

Za sada nije jasno da li je policija pronašla sve osumnjičene iako je šef policije Leon Šarl rekao da je sada sva njihova pažnja usmerena na identifikovanje organizatora atentata.

Napadači su, kako se navodi, upali u predsednikov dom u 1 sat ujutru, vezali njegovo osoblje i uleteli u Moizeovu spavaću sobu gde su ispalili 12 metaka u njega. Njegova žena Martin evakuisana je u Majami i u stabilnom je stanju. Njihova ćerka Žomarli, koja je takođe bila u kući, sakrila se u spavaćoj sobi i nepovređena je.

Ubistvo Moizea gurnulo je ovu karipsku zemlju u haos, iako je haos "normalno" stanje u zemlji Papa Doka, njegovih zastrašujućih batinaša Tonton Makutea i vudua. Haiti je, piše Dejli mejl, toliko siromašan da je većina drveća posečena kako bi imali ugalj.

Ubistvo predsednika najnovija je velika katastrofa, posle razornog zemljotresa od sedam stepeni Rihtera koji je 2010. sravnio veći deo Haitija i ubio 300.000 ljudi. Ubrzo potom, američki evangelistički propovednik Pat Robertson uzburkao je duhove kada je rekao da Haićani trpe posledice pakta koji su njihovi praoci potpisali sa đavolom.

Propovednik je, pozivajući se na predanja i folklor, tvrdio da su robovi toliko očajnički želeli da se oslobode svojih francuskih gospodara da su organizovali vudu rutual - poznat kao ceremonija Boa kaiman - i pozvali mračne sile da im pomognu u pobuni 1971. godine.

Neki su priču odbacili kao hrišćansku propagandu ali je bilo i onih koji veruju da je takva kletva razlog beskonačne noćne more u kojoj se zemlja nalazi. Haiti je stvoren u krvi i tokom cele istorije nije se izvukao iz nje. Francuska kolonija Sen Dominge, koju je Španija prepustila Francuskoj 1697. godine bila je rudnik blaga za Francusku. Međutim, plantaže šećera koje su bile glavni izvor bogatstva zavisile su od ogromnog broja afričkih robova, nekih 40.000 godišnje.

Njihov život je bio potpuna patnja. Iako su morali da rade samo dve godine da bi otplatili svoje "troškove", vlasnici plantaža su iz iskorišćavali do smrti pa većina ne bi ni poživela te dve godine. Robovi su spavali u prepunim šupama, bez mnogo hrane i vode a plantažeri su ih surovo kažnjavali bacanjem u ključali šećerni sirup ili bi ih ugurali u bure sa šiljcima okrenutim ka unutrašnjosti bureta i puštali niz padinu.

Kada je u Francuskoj izbila revolucija 1789. godine, belci su bili brojčano nadjačani i robovi su se pobunili dve godine, pokazavši svo divljaštvo koje su naučili od Francuza. Odsečene glave evropske dece nosili su na kopljima ispred robovske vojske.

Obe strane počinile su brojna zverstva i krvave masakre da bi roboci konačno izvojevali svoju slobodu 1804. godine samo da bi prvi vladar nezavisnog Haitija, bivši rob Žan-Žak Desaline bio ubijen dve godine kasnije.

Posle još jedne revolucije 1911. Haiti je ubedio Vašington da neće moći da im plati dugove zbog čega su Amerikanci okupirali ostrvo 1915. i napustili ga tek 1934. godine.

Usledili su novi nemiri, pobune, ubistva, masakri i represivni režimi koji su kulminirali dolaskom jednog od najstrašnijih diktatora moderog doba.

Fransoa Divalije, bivši lekar koji je tako dobio nadimak "Papa Dok" postao je predsednik 1957. godine. Despot je svoju volju sprovodio uz pomoć zloglasne tajne policije, Tonton Makutea koji su sa svojim karakterističnim slamnatim šeširima, farmerkama i naočarima za sunce mučili, silovali i ubijali svakoga ko bi im se usprotivio. Procenjuje se da je režim Papa Doka ubio nekih 60.000 ljudi.

Divalije je bio sledbenik vudua, lokalne religije koja je spoj katolicizma i zapadnoafričkih tradicija. Izgradio je imidž po uzoru na Barona Samedija, zlog duha groblja iz vudua, krijući oči naočarima za sunce i govoreći prigušeno. Tonton Makute su nazvane po babarogama koje su kidnapovale lošu decu i jele ih za doručak.

Divalije je, navodno, čuvao u kredencu glavu svog rivala Blušea Filogena koji je pokušao da ga zbaci. Posle njegove smrti 1971. godine, Papa Doka je zamenio Bejbi Dok, njegov 19-godišnji sin Žan-Klod koji je nastavio očevu politiku.

Kada je Bejbi Dok pobegao od puča 1986. godine, u svom BMWu koji je uterao u kargo avion američke vojske koji ga je odvezao u Pariz, navodno je sa sobom poneo i 900 miliona dolara ukradenog novca. Besni Haićani naoružani mačetama jurili su preostale Tonton Makute po ulicama.

Lideri koji su potom dolazili na vlast često su se susretali sa nasilnim protestima, mahom izazvanih nestašicama hrane i nafte, siromaštvom i korupcijom.

Žovenel Moiz, koga su takođe smatrali za diktatora i koji je optužen za korupciju i muljanje sa fondovima, iskoristio je svoju kontrolu nad pravosudnim sistemom da se sve optužbe protiv njega odbace.

Zašto je Haiti tako disfunkcionalan? Osim loših vođa, dugovanja Francuskoj i ranog neprijateljstva zapadnih zemalja, neki krive i vudu, piše DM.

Većina na Haitiju poštuje vudu iako ga ne praktikuju i mnogi smatraju da je reč o lošoj magiji. Kritičari kažu da je vudu kod sujevernih Haićana izazvalo užasan fazalizam zbog kog ne mogu da se iskobeljaju iz haosa u kome žive. Ako je to tačno, navodi britanski list, onda se Haiti nikada neće iskopati iz bede u kojoj je.

Kurir.rs