PROTESTI U KOLUMBIJI, BRUTALNOST I SIROMAŠTVO Porodice nestalih ne smeju nikome da se obrate za pomoć ZBOG PREVELIKOG STRAHA

Sedamdeset i sedam ljudi nestalo je od početka kraja aprila, kada su počeli nemiri u Kolumbiji neki su demonstranti, dok drugi uopšte nisu povezani sa demonstracijama.

-Otišao je na protest kako bi podržao ideju, da se bori za svoja prava i to je poslednje što znam. Samo želim svog sina, rekla je ona.

Od početka protesta, krajem aprila u kojima se pozivala vlast da se pozabavi socijalnom nejednakošću, na stotine ljudi se vodi kao nestalo.

Neki su se i vratili, nakon nekoliko dana boravka u nezvaničnom pritvoru.

Međutim, 77 ljudi se vodi kao nestalo, neki su bili demonstranti, a neki uopšte nisu imali veze sa protestima.

Nestanak ovih ljudi probudio je sećanja na mračne dane tokom građanskog rata, tokom kog je na hiljade ljudi nestalo.

U vestima se i dalje prikazuju slike punih ulica, demonstranti sa maskama blokiraju puteve i bacaju kamenje na policiju koja baca suzavac ka njima i napadaju ih pendrecima.

Policija je ubila najmanje 44 demonstranta, a Baros se brine da bi njen sin mogao biti među njima, piše Gardijan.

U nedavnim saopštenjima, kancelarije kolumbijskog državnog tužioca i zaštitnika građana, nestali su označeni kao ''nelocirani''. Što organizacije za ljudska prava smatraju da je ''nonšalantan'' odnos nad problemom.

-To je politička strategija za odvraćanje pažnje od ozbiljnosti zločina - i od umešanosti državnih agenata u sve to, rekla je Adriana Arboleda, portparol Movice, kolumbijske organizacije koja podržava žrtve državnog kriminala.

Duvana su poslednji put videli neki njegovi prijatelji na autobuskoj stanici u glavnom gradu Kolumbije. Na sebi je imao žutu majicu, crne pantalone, crnu kapu i crne cipele.

-Treba mi ovde, ne znam da li je jeo niti da li mu je hladno, rekla je njegova majka boreći se sa suzama.

-Možete da zamislite moj očaj, dodala je.

Svakog dana Dolores proverava sa policijom, bolnicama i mrtvačnicama ima li novosti o njenom sinu ili nekih saznanja, ali vlasti ne reaguju.

-Ljudi svakoga dana umiru u Bogoti, rekao joj je jedan policijski službenik.

-Možda je otišao u drugi grad, rekao je drugi.

Baros kaže da je ubeđena da ima novca, da bi ga svi tražili svuda.

-Ali mi smo u Kolumbiji, dodala je.

Mnoge porodice se plaše da prijave da su njihovi najmiliji nestali, zabrinuti da bi to moglo uticati na njihove šanse da se kući vrate živi.

-Mnogi demonstranti takođe su prikazani kao vandali, pa se ljudi brinu da bi njihovi voljeni mogli da imaju probleme ako prijave da su nestali, rekla je Arboleda.

U međuvremenu, vlasti nastavljaju da pronalaze leševe. Prošlog meseca, odsečena glava Santjaga Ohoa (23) pronađena je u crnoj kesi za smeće ostavljenoj u seoskom vrtu u Tului, u kolumbijskoj provinciji Vale de Kaku. Dva dana ranije prijavljen je da je nestao.

U nekoliko kolumbijskih gradova - uključujući Kali, Pereiru i Pasto - policajci su zadržali demonstrante u nezvaničnim zatvorima poput fudbalskih terena i tržnih centara, a da formalno nisu optuženi.

Takva taktika podstakla je poređenje sa teškim sećanjima iz drugih delova Južne Amerike. Tokom hladnog rata, vojske Argentine, Čilea, Brazila, Urugvaja i Gvatemala otele su i ubile desetine hiljada ljudi.

Baros radi noćne smene u fabrici tekstila i kaže da je to dobro jer danju može da se posveti traženju sina jer ionako ne može da spava.

-Toliko ima nestalih, a porodice se plaše da o tome govore, ićiću gde god treba dok ne nađem odgovore, rekla je ona, obukla je svoj kaput i otišla je na stanicu gde je poslednji put viđen njen sin.

Kurir.rs/Č.N.