RAZBIJAČ KULTOVA: Kako je Rik Alan Ros pomogao stotinama da pobegnu iz opasnih sekti

Kako ubediti ljude kojima je mozak isprao opasni kult da zaborave na sve u šta veruju da je istina i započnu nov život? To je izazov Rika Alana Rosa - i njegovo svakodnevno zanimanje.

"U srži, sve ove grupe imaju iste faktore koji ih definišu: totalitarnog lidera koji postao predmet njihovog obožavanja, proces indoktrinacije koji za rezultat ima neprimereni uticaj, a onda, budući da je grupa destruktivna, i povređivanje ljudi", kaže on za BBC.

Sada u poznim šezdesetim, Ros je učestvovao u više od 500 intervencija širom sveta i stavljao je život na kocku boreći se protiv ovih ponekad moćnih grupa.

"Bio sam pod zaštitom FBI-ja i Ministarstva pravde, proganjali su me privatni istražitelji, tužen sam pet puta… Grupe su čak kupovale moje smeće da bi došle do informacija o meni. Bio sam prilično uznemiravan tokom godina", kaže on.

Problem sa opasnim grupama, kaže Ros, jeste da su rasprostranjenije nego što se čini.

U poslednjem veku bi jezivi događaji koje su izvršili ekstremni kultovi periodično završavali u vestima.

Ozloglašeni masakr u Džonstaunu, gde je 1978. godine više od 900 članova hrišćanskog kulta odveo u smrt njihov lider Džim Džons, verovatno je jedan od onih koji vam prvi padnu na pamet.

Ali ima mnogih drugih incidenata visokog profila, od ubistva Šeron Tejt i drugih koje su počinili sledbenici kulta porodice Menson 1969, do nedavnog osuđivanja i 120-godišnje zatvorske kazne za lidera kulta Neksijum za krivično delo seks trafikinga.

Ros je odigrao ulogu u toj presudi ogolivši taktiku grupe i svedočeći na sudu u oktobru 2020. godine.

"Mi pogledamo te grupe i pomislimo 'kako su samo lude', ali ne shvatamo da je sve u okviru te grupe i oko njih izmanipulisano", kaže Ros, govoreći za radio emisiju BBC-jevog Svetskog servisa Autluk.

Kult može da razbije čovekov osećaj za stvarnost i natera ga da izgradi novi, stvorivši tako jaz između onoga što grupa govori da je stvarno i onoga što jeste stvarno.

Ros se prvi put susreo s ovim u svojim tridesetim, kad je posetio baku u staračkom domu u Arizoni. Ona mu je ispričala da jedna medicinska sestra drži propovedi i da je pokušala da je uvuče u nešto što se ispostavilo da je kontroverzna verska grupa koja lovi Jevreje radi preobraćenja.

"Bio sam veoma uznemiren, osetio sam da želim da je zaštitim. Otišao sam kod direktora staračkog doma i pokrenuta je istraga koja je pokazala da je grupa zatražila od svojih članova da počnu tajno da rade u staračkom domu kako bi mogli na metu da uzmu starije sugrađane", isprilao je stručnjak za kultove.

Ros je potom krenuo da radi u programu podrške jevrejskim zatvorenicima, koji su se takođe našli na meti ekstremnih verskih ili grupa koja šire mržnju. Dane je provodio između kultova i automobila - preprodavao je stara vozila na otpadu, sve dok nije dao otkaz da bi mu deprogramer kultova postalo stalno zanimanje.

"Počeli su na mene da upućuju porodice koje bi govorile: 'Slušajte, ne znam šta da radim. Moj sin, moja ćerka, upleli su se u jednu grupu. Možete li da pomognete?' I ja bih seo i razgovarao sa tim ljudima u društvu psihologa", rekao je on.

"Porodice bi osetile veliko olakšanje, zato što su mnoge od tih grupa bila opasne. Neke su zlostavljale decu, neke su bile nasilne. Mnoge od njih su kod ljudi izazivale psihičko rastrojstvo i otuđenje od porodice", dodao je.

Ali šta tačno podrazumevaju tehnike deprogramiranja kultova?

"To je oduvek bio isti osnovni proces, ali je u međuvremenu postao sve sofisticiraniji", kaže Ros. "To je praktično obrtanje procesa regrutacije kulta naopačke i njegovo analiziranje: kako ste ušli, koje tehnike su korišćene da vas regrutuju? Jesu li vas obmanuli, jesu li vas slagali? Jesu li vas držali zatočene u grupi?. Potrebni su sati i sati razgovora da bi se razvejali izgovori koje koriste ti kultovi - od hipnoze do pritiska vršnjaka, izgladnjavanja i fizičkog kontakta - sve da bi se stvorio osećaj ekskluzivnog pripadanja", rekao je on.

Deprogramiranje uključuje i iscrpno istraživanje samog kulta i tema koje on koristi da bi Ros mogao da razgovara sa članom na njihovoj talasnoj dužini.

Većina njegovih intervencija, kaže on, počinje kao iznenađenje da bi sprečio grupu da "sabotira njegove napore".

"Pojedinac bi mogao da ode do kulta i kaže: 'Znate, ,moja porodica želi da razgovara sa mnom o mom učešću u ovoj grupi. Šta mislite da treba da uradim?' A grupa će mu reći: 'Nemoj ići'", rekao je on.

Neočekivana intervencija može da dovede do besa i tuge, priznaje stručnjak za kultove - do osećanja da je osoba "zaskočena".

"Porodica će objasniti pojedincu zbog čega je zabrinuta. A ja ću biti prisutan i govoriti o tome zašto sam doveden. Mislim da je to dijalog koji obično traje dva ili tri dana", kaže Ros, dodajući da je stopa njegovog uspeha otprilike "sedam od deset slučajeva".

"Tačnije, na kraju intervencije, oko 70 odsto ljudi će reći: 'Izaći ću iz ove grupe'", objašnjava.

Sredinom osamdesetih, Rosov rad sa radikalnim grupama i kultovima počinjao je da bude primećen u medijima. Istovremeno, američki deprogramer našao se na meti istih tih grupa protiv kojih je pokušavao da se bori.

"Zvali su me, znate već, Sotonom… i drugim rečima koje ovde neću ponoviti. Postoje grupe koje me istinski mrze i preziru", kaže on. "Ali pomislio sam da je sama činjenica da me te grupe ne vole dokaz da ostavljam nekog traga i da su se zabrinuli zbog članova koje gube, zato što bi deprogramiranje često izazvalo lančanu reakciju", rekao je on.

Dobio je tokom karijere mnoštvo pretnji smrću. Prva je bila 1988. godine, pošto je razotkrio lidera kontroverzne grupe na televiziji.

"Rekao bih da ne prođe ni mesec dana a da ne dobijem nekakvu pretnju imejlom ili da mi Ministarstvo pravde ne pošalje neko upozorenje o grupi koja me je stavila na listu za odstrel", kaže on.

Bio je i oštro kritikovan. Neki ljudi su ga optužili za mržnju prema religiji i pokušaje da ograniči verske slobode. Ili šire gledano, mnogi su kritikovali tehnike deprogramiranja kao oblik prisilne modifikacije ponašanje ili čak "ispiranje mozga" samo po sebi.

Na ove optužbe, Ros odgovora da se on okreće samo protiv grupa koje predstavljaju neku opasnost po sledbenike. "Usredsređen sam na ponašanje, a ne na njihovo verovanje. Ljudi mogu da veruju u šta god hoće sa čim se ja ne slažem, ali ako ne čine zlo, ako ne povređuju decu, ako se ne upuštaju u destruktivno ponašanje, nikad se neće pojaviti na mom radaru", dodao je.

Glavna kontroverza u vezi sa njegovim radom tiče se nedobrovoljnog deprogramiranja - procesa koji se dešava bez pristanka da se bude deprogramiran i nekad može da podrazumeva fizičko sputavanje.

Nedobrovoljno deprogramiranje maloletne osobe pod nadzorom roditelja ili staratelja je legalno u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali ako je neko odrasla osoba, onda je sve malo komplikovanije.

Kako deprogramer opravdava držanje nekoga protiv njegove volje i potencijalno ugrožavanje samog sebe optužbama za otmicu?

"E pa, kako ja to vidim, to nije moj izbor, već izbor porodice", kaže on. "Porodica je odlučila da je to njihova poslednja alternativa da spasu nekoga koga vole. I to je možda bio kontroverzan izbor, u smislu da nije u redu držati nekoga protiv njegove volje. Ali imajući u vidu opcije, oni su to izabrali kao manje zlo. A ja sam bio voljan da sarađujem sa njima", dodao je.

"Ponekad je to pitanje života i smrti. Na primer, imao sam situaciju kada je neko bio na insulinu, a grupa je govorila da prestane da ga uzima. Tako da su u nekim od tih intervencija postojali vrlo visoki ulozi", naveo je on.

Od više od 500 Rosovih slučajeva, on kaže da je desetak bilo na nedobrovoljnoj bazi.

Njegov poslednji takav slučaj, i verovatno najozloglašeniji, bio je deprogramiranje Džejsona Skota 1991. godine. Džejsonova majka se razišla sa kontroverznom grupom i želela je da troje njene dece tinejdžerskog uzrasta pođe zajedno sa njom.

"Majka je bila strašno uznemirena. Jedno od njene dece bilo je seksualno zlostavljano, što je i dovelo do njenog napuštanja grupe. I ona je znala da je Džejson obećan za ugovoreni brak sa jednom ženom iz grupe", ispričao je Ros.

Žena je angažovala Rosa koji je uspeo da deprogramira dvoje mlađe dece, ali je Džejson, najstariji sin od 18 godina, to odbio. Opirao se članovima obezbeđenja koje je unajmila njegova majka i na kraju je silom odveden u sigurnu kuću.

Tamo je Ros seo i razgovarao sa njim i drugim članovima porodice čitavih pet dana. Na kraju je izgledalo kao da se Džejson predomislio. Ali intervencija je bila neuspešna. Džejson je pobegao, vratio se u religioznu grupu i prijavio sve to policiji.

Ros je uhapšen i optužen za ilegalno zatvaranje. Bio je oslobođen optužbe - ali se nije završilo na tome. Džejson je 1995. godine podneo privatnu tužbu protiv Rosa. Svedočio je da je tokom intervencije pretrpeo ponižavanje, zastrašivanje, fizičko nasilje i stalni nadzor.

Sudski slučaj završio se tako što je Ros proglašen odgovornim za urotu da se Džejson Skot liši građanskih prava i verskih sloboda. Morao je da plati obeštećenje od više od dva miliona dolara.

"Proglasio sam bankrot. Bio je to veoma težak period u mom životu", kaže on.

Ali u iznenadnom obrtu, Džejson se kasnije pomirio sa braćom i majkom. Nagodio se i sa Rosom, koji je umesto dva miliona sada morao da plati 5.000 dolara.

A u obrtu od 180 stepeni Džejson je od stručnjaka za kultove zatražio da deprogramira njegovu ženu, koja je još bila u grupi.

"Znate, takve stvari se često dešavaju u neuspelim deprogramiranjima. Osoba dobije popriličnu količinu informacija i možda neće odmah ništa uraditi po tom pitanju, ali kasnije možda i hoće. Džejson je praktično napustio grupu iz mnogih razloga o kojima smo razgovarali tokom intervencije, zato što je shvatio da je u njegovom najboljem interesu da ode", kaže Ros.

Ovaj slučaj ga je, međutim, naveo da preispita neke metode.

"Bez obzira na okolnosti, odlučio sam da više nikad ne radim nedobrovoljno deprogramiranje neke odrasle osobe", kaže on.

Neki od njegovih uspešnijih slučajeva, međutim, doveli su do dugogodišnjih veza.

"Neki ljudi će ostati u kontaktu, slaće mi božićne čestitke, pozivaće me na venčanja. Ja to zaista cenim. Žena kojoj sam pomogao da izađe iz grupe koja je sterilisala sopstveneoje članove, kada je dobila prvo dete, poslala mi je sliku svoje bebe", kaže Ros.

"Drugi će nastaviti sa svojim životima i potpuno zaboraviti na mene. Što mislim da je sasvim u redu, pošto ih možda podsećam na njihove neprijatnije uspomene dok su bili u grupi koja ih je zlostavljala", zaključio je on.

Kurir.rs/BBC