Ruska vojska poslala je avione "naoružane" galonima vode kako bi pomogli stotinama vatrogasaca koji se bore sa šumskim požarima u Sibiru, regionu poznatom po ledenim tundrama koji se sada bukvalno topi.

Požari su obuhvatili 800.000 hektara šume u Sibiru, a najgore je pogođena Jakutija, region na severu gde već nedeljama vlada vanredno stanje a naučnici upozoravaju da će požari u ovom kraju sveta imati dugoročne posledice.

Više od 2.600 vatrogasaca se u utorak borilo sa požarima u Jakutiji, gde poslednjih godina sve češće izbijaju požari, preneo je Gardijan pisanja Rojtersa.

"Gušimo se, pluća su nam otrovana dimom", navodi se u jednoj od dve onlajn peticije koje su stanovnici Jakutije poslali predsedniku Vladimiru Putinu.

Stanovnici traže dodatnu opremu i ljude da se izbore sa požarima.

Sezone požara u Rusiji su proteklih godina sve žešće, kako zbog klimatskih promena svake godine temperature bivaju sve više. Ove godine, registrovani su novi temperaturni rekordi u sibirskoj tundri.

"Rizik od požara je ozbiljno porastao u celoj zemlji zbog nenormalnog toplotnog talasa", rekao je ministar odbrane Sergej Šojgu.

Putin je naložio ministarstvu odbrane da pomogne lokalnim vlastima, dok je vojska poslala nekoliko Iljušina Il-76 koji mogu da sipaju vidu iz vazduha, kako bi ugušili požare, rekao je Šojgu ali nije precizirao koliko je tačno aviona poslato.

Prošle sedmice u požarima u centralnoj oblasti Čeljabinsk, jedna osoba je stradala a desetine seoskih domova uništeno.

Požari u Sibiru izazvali su strahovanja da bi zbog vatre permafrost i tresetišta mogli da ispuste ugljenik koji je smrznuta tundra dugo čuvala,

Pepeo od požara mogao bi da pokrije obližnje snežne nanose i toliko ih uprlja da bi sneg mogao da upija mnogo više solarne radijacije i zagreva se brže nego ranije.

Šumski požari u Jakutiji 2019. i 2020. dobeli su do rekordne emicije gasova iz staklene bašte koji su se proširili regionom, navodi Kopernikus, služa za nadgledanje atmoserskih promena koja je deo EU programa.

U proteklih šest sedmica, požari u regionu proizveli su oko 150 megatona ekvivalenta ugljendioksidu, što je gotovo jednako godišnjoj emisiji fosilnih goriva Veneczele iz 2017. godine, rekao je Mark Parington, naučnik iz Kopernikusa.

"I dalje prikupljamo podatke kako bismo utvrdili šta to znači za klimu", rekao je on. "Ove godine nismo videli toliko požara unutar Arktičkog kruga, ali smo protekla tri-četiri dana počeli da registrujemo žarišta i mnogo dima", dodao je Parington.

Rusija je oborila nekoliko temperaturnih rekorda. Moskva je pregurala najtopliji junski dan u poslednjih 120 godina sa temperaturom od 34,7 stepeni Celzijusa.
U Sibiru, u gradu Jakutsku je u jednom trenutku bilo izmereno 35 stepeni, dok je grad Verkojansk, jedno od najhladnijih mesta na zemlji, proključalo sa temperaturama preko 30 stepeni.

"Temperature su veoma visoke, 8 do 10 stepeni iznad norme. Zaista je neobično da temperature budu toliko visoke na severu zemlje", rekao je direktor nacionalne meteorološke službe Roman Vilfand i dodao da bi temperatura narednih dana trebalo da padne a kiša koja se očekuje bi trebalo da malo smanji rizik od novih požara.

Slična situacija dovela je do masovnih šumskih požara u Kanadi i na američkom severozaadu. Gotovo 60 požara gori u 10 američkih država, a največi - u Oregonu, progutao je površinu duplo veću od grada Portland.

"Ovi požari će nastaviti da se dešavaju zbog klimatskih promena", rekao je Andrej Pegolev, šef šumskog programa ruske podružnice agencije za zaštitu prirode WWF i predložio dodatno investiranje u vatrogasne službe.

Kurir.rs