RAZJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE: Nova anketa otkriva koji regioni SAD žele da se što pre otcepe VIDEO

Usred političke podele i stalnih kulturnih ratova, dve trećine republikanaca na jugu Sjedinjenih Država i gotovo polovina demokrata zapadne obale želi da se otcepi od zemlje i formira sopstvenu naciju, pokazuje nova anketa.

Preko zapadne obale (koja je obuhvatala Aljasku i Havaje), bilo je manje želje za odvajanjem, sa ukupno 39% Amerikanaca koji su izrazili podršku secesiji - ali ovde su demokrate najverovatnije želele da se odcepe sa 47%, praćene nezavisni (33%) i republikanci (27%).

Iako su Južna i Zapadna obala bile dve američke regije koje su imale najviše želje da se oslobode, broj je takođe bio visok u ostatku zemlje.

Na severoistoku Sjedinjenih Država, 34% Amerikanaca reklo je da želi da se otcepi od unije, dok su demokrate i nezavisne vlasti iznosile 39%, odnosno 35%, dok je 26% severoistočnih republikanaca osećalo isto.

U međuvremenu, oko trećina Amerikanaca u planinskim državama želi da se odvoji od SAD-a, sa republikancima sa 43%, nezavisnima sa 35% i demokratama sa 17%.

Brajt Lajn Voč opisao je brojeve kao „uznemirujuće visoke“, dok ga je novinar Kristofer Ingraham nazvao „najnemirljivijom tačkom podataka koju sam video već neko vreme“.

Iako je Ingraham primetio da je većina Amerikanaca koji izražavaju podršku secesiji verovatno samo „partijska signalizacija“, on je tvrdio da je „deo razloga što je podrška secesiji toliko visoka u GOP-u taj što partijske elite širom zemlje neodgovorno gaje strasti. bacam se na posao."

Ingrahamova analiza, međutim, nije uzela u obzir veliki broj demokrata i nezavisnih predstavnika širom SAD koji su takođe izrazili podršku secesiji.

Amerikanci u američkom centru su očigledno najzadovoljniji, a podrška za secesiju je tamo najniža oko 30%.

Podrška otcepljenju u SAD verovatno neće uskoro pasti, a Brajt Lajn Voč napominje da su brojevi porasli u proteklih šest meseci od juriša na Kapitol od strane pristalica Donalda Trampa 6. januara u znak protesta zbog izbora predsednika Bajdena.

Najznačajnija secesija u istoriji SAD dogodila se 1860-ih, kada su južne države Južna Karolina, Misisipi, Florida, Teksas, Alabama, Virdžinija, Luizijana, Džordžija, Tenesi, Arkanzas i Severna Karolina raskinule sa unijom i osnovale Konfederativne države Amerike - što je izazvalo američki građanski rat.

Kurir.rs/RT