DOŠLE SU DA SE BORE, OSTALE SU ZBOG SLOBODE Zašto sve više i više kurdskih žena uzima u ruke oružje?

Borbu protiv Islamske države u Siriji godinama predvode kurdske snage, a Veliku ulogu, možda i presudnu, odigrale su kurdske žene koje se bore na prvim linijama fronta.

Zejneb Serkanje, Kurdkinja sa prelepim osmehom i sa divnim manirima, nikada nije sanjala o tome da će se pridružiti vojsci, piše Gardijan.

Ova 26-godišnjakinja odrasla je u Ras al-Ajnu na severoistoku Sirije. Ona je bila jedina devojčica u porodici, volela je da se bije i da nosi mušku odeću. Međutim, kada su njena braća porasla i krenula u školu, ona je znala kakva budućnost čeka devojke iz njenog okruženja.

Ras al-Ajn, bilo je mirno mesto gde je preovlađivalo zelenilo, a Serekanje je sa svojom majkom počela da se bavi povrtarstvom.

Sve se to promenilo 9. okrobra 2019. godine, nekoliko dana nakon što je tadašnji predsednik Donald Tramp objavio da će se američke trupe povući iz severoistočne Sirije, gde su godinama bile udružene sa snagama predvođenim Kurdima.

Novoosnažena Turska, koja Kurde bez državljanstva doživljava kao egzistencijalnu pretnju i sa čijim povezanim grupama ratuje već decenijama, odmah je pokrenula ofanzivu na pogranične gradove koje drže kurdske snage na severoistoku Sirije, uključujući Ras al-Ajn.

Kako je ispričala Zejneb, malo posle 16 sati, bombe su počele da padaju, a ona i njena porodica pobegli su u pustinju, odakle su gledali svoj grad koji je bio u plamenu.

-Ništa nismo poneli sa nama, rekla je ona.

Dok su bežali, videli su tela na ulicama, a među njima je videla ujaka i rođaka. Njihova kuća je bila uništena.

Nakon što je njena porodica bila prinuđena da se odseli, ona je iznenadila majku 2020. godine kada joj je rekla da želi da se pridruži Ženskoj odbrambenoj jedinici (IPJ), ogranak kurdske Jedinice narodne zaštite (IPG).

Ova odbrambena jedinica u kojoj su sve žene, osnovana je 2013. godine, kako bi branila teritoriju od brojnih grupa, među kojima je i Islamska država.

Njena majka je bila protiv te odluke, zato što su dvojica njene braće već bila u IPG-u.

Međutim, Serkanje nije poklekla.

-Bili smo isterani sa naše zemlje, sada smo morali našu zemlju da branimo, rekla je ona.

-Ranije nisam tako mislila, ali sada znam svrhu i imam cilj, dodala je.

Serkanje je jedna od oko 1.000 žena širom Sirije koja je pristupila ovoj vojsci u protekle dve godine. Mnoge od njih su vojsci pristupile zbog besa prema Turskoj, ali su ostale jer su otkrile da je moguć i drugačiji život, život bez ograničenja zbog tradicionalnih uloga.

-Tokom odrastanja kako sam slušala uvek se govorilo da će muškarac rešiti problem a ne žena ako se nešto dogodi, rekla je Serkanje, a sada, kako kaže, žene mogu da se bore i da zaštite društvo.

-To mi se dopada, dodala je ona.

Godinama međunarodni mediji predviđaju kraj kurdskog ''eksperimenta'' u severoistočnoj Siriji, ili Rojavi, kako je Kurdi nazivaju, autonomnoj osunčanoj regiji veličine Danske.

Radikalna rodna ravnopravnost uvek je delovala pomalo utopijski i prolazno, s obzirom na haos građanskog rata i ukorenjene rodne stavove u regionu.

Mala Jin (ženska kuća) bori se protiv tih stavova.

Od 2014. godine, 69 ih je otvoreno širom te zemlje. Ove godine, kurdska Autonomna uprava Kurda za severnu i istočnu Siriju donela niz zakona kako bi se zaštitile žene, uključujući poligamiju, dečje brakove, prisilne brakove i takozvana ubistva iz časti.

IPJ se vidi kao sastavni deo ovih promena - u ideologija kurdske vojske važna je koliko i vojna obuka.

Serkanje ne želi samo da se bori, već joj je važan i način života koji IPJ nudi.

Umesto da rade u poljima, ili da se udaju i imaju decu, žene koje su se prodružile IPJ-u naučile su dosta toga o pravima žena dok su učile da drže granate.

One voze, spavaju pod zvezdama, piše i pevaju.

Nije im zabranjeno, da koriste telefone ili da se zabavljaju. Ali umesto toga, fokus im je na druženju sa drugim ženama, što Serekanje kaže da joj se najviše sviđa.

Komandant Njuroz Ahmed, blagog glasa, ali impozantnog pogleda, procenjuje da je trenutno oko 5.000 u IPJ-u.

Broj članica je veliki uprkos činjenici da je na stotine žena poginulo tokom borbi. Pokret više ne prihvata udate žene (pritisak da se bore i osnuju porodicu je preintenzivan, kaže Ahmed).

IPJ takođe kaže da više ne prima žene mlađe od 18 godina nakon intenzivnog pritiska UN-a i grupa za ljudska prava da zaustave tu praksu, mnoge žene koje sam upoznala pridružile su se ispod te dobi.

Borba protiv Turske jedan je od razloga za održavanje IPJ, kaže Ahmed, koja je govorila iz vojne baze u al-Hasakah, severnoistočne proveincije, gde su se američke trupe vratile nakon što je Džo Bajden izabran za novog predsednika Amerike.

Tal Tamr, baza IPJ u kojoj se nalazi Serkanje, istorijski je hrišćanski i pomalo uspavan grad. Pastiri vode stada ovaca kroz polja, deca šetaju ruku pod ruku kroz selo.

Ipak, ovde su prisutni kurdski, američki i ruski interesi.

Sosin Birhat, komandant Serekanje, kaže da je pre 2019. baza IPJ u Tal Tamru bila mala, ali da sada, ima sve više i više žena.

Baza se nalazi u jednospratnoj zgradi u žutosmeđoj boji. Žene ovde gaje cveće i povrće, nemaju signal za telefon, ne mogu da koriste ni ventilator, pa svo vreme sobodno vreme provode tako što se druže, puše, piju slatku kafu ili čaj.

Ipak, bitka im je uvek na umu.

Za pet meseci otkako se pridružila IPJ, Serkanje oseća da se promenila. Tokom vojne obuke u januaru, slomila je nogu, a sada lako rukuje pištoljem.

Kada je počela, nije mogla da govori sa samopouzdanjem sa ljudima koje nije poznavala. Sada govori smelo, kao njene koleginice koje su duže tu.

Dok razgovarajum toki-voki je pored njih. Žene u bazi pozvane su na prvu liniju fronta, nedaleko od Ras al-Ajna.

Ovih dana ima malo aktivnih borbi, ali one zadržavaju svoje položaje u slučaju iznenadnog napada.

Serkanje nestrpljivo oblači jaknu, hvata kalašnjikov i remen metaka i široko se osmehuje. Zatim ona ulazi u terenac koji se kreće prema severu.

Kurir.rs/Č.N.