VATRENA TORNADA I OBLACI KOJI BLJUJU VATRU: Zastrašujući požari u Sibiru i SAD stvaraju svoj meteo sistem koji zabrinjava naučnike

Šumski požari u Oregonu generišu toliko energije i toplote da stvaraju svoje "vreme", dok je gust, crni dim koji se vije iznad Sibira vidljiv na drugom kraju sveta. Eksperti upozoravaju da će ove posledice klimatskih promena biti sve gore.

Vatrogasci u obe zemlje, kao i u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi, vode nemoguću bitku protiv paklenog inferna uz pomoć vodenih bombi i creva i zatrpavanjem žarišta.

Dim u Jakutiji je toliko gust da pilot Svjatoslav Kolesov nije mogao da obavi svoj posao praćenja požara koji nisu retkost u ovom dalekoistočnoj ruskoj oblasti, ali ih ove godine ima više i to u krajevima gde ih ranije nije bilo. "Novi požari su se pojavili na severu Jakutije, na mestima gde ih nije bilo prošle godine i gde nikada šuma nije gorela", rekao je on CNN-u.

"Sezona požara je sve duža, požari su sve veći i intenzivniji", kaže Tomas Smit koji se bavi prirodnom sredinom u Londonskoj školi ekonomije.

Na požare je uticalo mnogo faktora ali su klimatske promene glavni razlog zašto su toliko česti i intenzivni. Veći deo Evrope, zapad SAD, jugozapadna Kanada i neki delovi Južne Amerike ovog juna su bili topliji nego inače, što je u kombinaciji sa nebrigom dovelo do izbijanja požara.

U Jakutiji, uništeno je više od 6,5 miliona jutara zemljišta, ekvivalent 5 miliona fudbalskih terena.

U Oregonu, osam šumskih požara uništilo je 475.000 jutara zemlje. Butleg požar je toliko veliki i generiše toliko energije i ekstremne toplote da stvara svoje oluje i oblake - takozvane pirokumulusi koji se formiraju kada se vreo vazduh podigne i ostavi vakuum iza sebe koji požar bukvalno popuni. Neki stručnjaci ih porede sa vuklanskim erupcijama i često izgledaju kao ogromni, prljavi olujni oblaci na vrhu masivnog stuba dima.

Kanadska provincija Britanska Kolumbija proglasila je vanredno stanje zbog požara. Čak 300 aktivnih požara registrovano je u ovom delu sveta.

Požari su deo zlokobnog klimatskog kruga. Ne samo da klimatske promene izazivaju požare, već oni ispustaju ogromne količine ugljenika u atmosferu što pogoršava krizu.

Naučnici smatraju da će požari u budućnosti biti sve češći i intenzivniji, prenosi Gardijan.

"Nekada ste imali požar na jednoj lokaciji svakih 100-150 godina, što je omogućavalo šumi da se obnovi. Sada se u nekim delovima istočnog Sibira požari pojavoljuju na istom mestu svakih 10 do 30 godina što ne omogućava šumi da se obnovi i dovodi do promene ekosistema u neku vrstu šipražja ili močvarnog predela", rekao je Smit.

Vreli talasi i suše takođe doprinose sumornim predviđanjima naučnika. "Na sibirskom Arktiku, tundra je obično previše morka ili smrznuta da bi gorela. Poslednje dve godine, registrovano je mnogo požara u ovom ekosistemu što pokazuje na to da se stvari i tu menjaju", rekao je on.

To ima ozbiljne, dugoročne posledice na klimu. Pepeo od požara može da ubrza globalno zagrevanje prljanjem i "zatamljivanjem" površina koje su obično svetlije (poput snega i leda) i reflektuju više solarne radijacije.

Uz oblake i munje, požari (mahom u Sjedinjenim Državama) mogu da izazovu i tornada gasova, dima i vatre.

"Oni su retkli jer je potrebno mnogo vreline i gasova da se formiraju", rekla je Loreta Mikli, istraživač sa Harvarda. "Vetar u kombinaciji sa intenzivnom vrelinom stvara vatreni tornado, koji je prilično zastašujuć", dodala je ona.

Kada temperature uveče padnu, oblaci se spuštaju ka tlu i stvaraju novu opasnost jer mogu da izazovu strujanje gustog dima, žara i tako raspire vatru. "Butleg požar je toliko veliki i stvara toliko energije i ekstremne vreline da menja vreme", rekao je Njujork tajmsu Markus Kaufman, potrparol šumarske službve. "Obično nam meteo prilike nagoveštavaju šta će požar uraditi. U ovom slučaju, požar prognozira vreme", rekao je on.

Kurir.rs