PAKISTAN JE GODINAMA TAJNO PODRŽAVAO TALIBANE: Sada kada su blizu pobede u Avganistanu, to Islamabad može žestoko da košta VIDEO

Još 2017. godine, tadašnji predsednik SAD Donald Tramp izdvojio je Pakistan zbog davanja "sigurnog utočišta agentima haosa, nasilja i terora“, istim grupama "koje svakog dana pokušavaju da ubiju naše ljude“ u Avganistanu.

Teška investicija Pakistana u talibane bila je vitalna za vojni poraz Amerike u Avganistanu. Ali da li perspektiva brze talibanske pobede daje Pakistanu druge opcije?

Četiri godine posle Trampovog govora, talibani danas preplavljuju Avganistan i prete vladi koju podržavaju SAD u Kabulu, kao što je SAD snage se bezuslovno povlače.

Pakistan je uložio velika sredstva upravo u takav ishod. Uprkos doslednim demantovanjima, pakistanska agencija Inter-Servisis Intelidžense (ISI) od 2006. igra ključnu ulogu u jačanju pobunjenika eksplozivom, gotovinom, ideološkim regrutima i prekograničnim sigurnim utočištem, kažu analitičari.

Pa ipak, kako su talibani ubrzali napredovanje i obećali da će ponovo uspostaviti strogi islamski emirat, u Pakistanu se pojavljuju znaci zabrinutosti zbog opasnosti od neposredne pobede talibana nad Sjedinjenim Državama i vladom u Kabulu.

Ključni igrači u Islamabadu možda menjaju razmišljanja, jer odmeravaju izglede za relativno prijateljsku državu predvođenu talibanima nasuprot riziku da izazovu obnovljeni građanski rat i nestabilnost u Avganistanu, egzodus izbeglica i ohrabreni kadar nedavno obnovljenih džihadista Pakistana.

"Pakistan želi da talibani preuzmu vlast [kao] vrhunac dugoročne strategije vraćanja talibana", kaže Asfandiar Mir, stručnjak za političko nasilje u Centru za međunarodnu bezbednost i saradnju Univerziteta Stanford.

"Ali istovremeno je i nervozan. Izgleda da se sigurno kaje kod nekih kupaca [sa] zabrinutostima koje Pakistanci počinju da izražavaju sve više i više", kaže Mir.

Jedna pakistanska zabrinutost je da se "smanjuje zavisnost Talibana od njih, što se manifestovalo testovima, lošim ponašanjem na sastancima sa visokim zvaničnicima vojne obaveštajne službe", kaže on, ostavljajući pakistanskim zvaničnicima utisak da je današnje talibane "teže kontrolisati" ... nego u prošlosti.

Veću zabrinutost za Pakistan predstavlja snažni uticaj Talibana na pakistanske džihadističke pobunjenike, Tehrik-e-Taliban Pakistan ili TTP, koji je usko povezan sa avganistanskim talibanima i koji je nedavno obnovio kampanju za svrgavanje pakistanske vlasti.

Pakistanski šefovi obaveštajnih službi i vojske izveštavali su pakistanske zakonodavce da su talibani i TTP - koji su ciljali brojne pakistanske obaveštajne i vojne zvaničnike - dve strane iste medalje.

"Naši džihadisti biće ohrabreni. Oni će reći da" ako Amerika može da bude pobeđena, šta će nam pakistanska vojska stati na put? ", rekao je neimenovani visoki pakistanski zvaničnik za Volstrit Žurnal o talibanskom napredovanju.

"TTP je zaista pojačao svoje nasilje nad Pakistanom. Oni su gađali razne vojne ciljeve u poslednjih 6 do 12 meseci", kaže Mir. "Pakistan je verovatno potcenio da ako dovedete talibane na vlast u Avganistanu, to će očigledno ohrabriti islamističke pobunjenike u zemlji. Zbog pojačanih napada TTP-a, ta stvarnost počinje da se kristališe."

Talibani sada kontrolišu više od polovine afganistanskih okruga od preko 400 - većina onih koji su zaplenjeni od juna - ali nijednu od 34 provincijalnih glavnih gradova. Ujedinjene nacije izvestile su u ponedeljak da je 5.183 civila ubijeno ili ranjeno u prvih šest meseci ove godine - 47% više u odnosu na isti period prošle godine.

Sjedinjene Države, Rusija i Kina izvršile su pritisak na Pakistan da ubedi talibane da ne napreduju prema Kabulu i da umesto toga nađu političko rešene. U martu su sve četiri države izdale zajedničko saopštenje suprotstavljajući se "obnavljanju Islamskog Emirata“ - imena koje su talibani koristili za svoju državu kada su vladali krajem 1990-ih, a koje je tada priznao samo Pakistan.

Talibani su odmah odbacili izjavu kao "protiv svih principa i neprihvatljivu".

Zalmai Kalilzad, SAD izaslanik za Avganistan, posetio je Islamabad 19. jula i sastao se sa šefom ISI i najvišim zvaničnicima. Pakistanski premijer Imran Kan rekao je da je njegova zemlja u prošlosti "pogrešila birajući između zaraćenih strana" u Afganistanu i da sada "nema favorita". Nakon sastanka sa ambasadorom Kalilzadom, rekao je da će nestabilnost izazvati "ozbiljne probleme" za Pakistan.

Samo nekoliko dana ranije, Pakistan je pokušao i nije uspeo da sazove sastanak u Islamabadu između visokih avganistanskih lidera, uključujući Asraf Ganija i bivši predsednik Hamid Karzai, sa najvišim talibanskim liderima, da sklope dogovor o podeli vlasti. Pakistanski savetnik za nacionalnu bezbednost Moid Jusuf rekao je u subotu indijskoj televiziji da je Pakistan bio "opsesivno fokusiran" na političko rešenje, ali da je imao "vrlo ograničenu polugu" nad talibanima.

Kabul se godinama ogorčeno žalio na pakistansku podršku talibanima i primetio je nekoliko znakova promena. Bez obzira na bezbednosne probleme, Pakistan nije sprečio avganistanske talibane da koriste svoju teritoriju za regrutovanje pakistanskih boraca, pružanje sigurnog utočišta ili negu ranjenim borcima.

Predsednik Gani je 17. jula rekao da je Pakistan u prethodnom mesecu dozvolio više od 10.000 "džihadističkih boraca" da uđu u Avganistan.

"Mogu li talibani ubediti jednog [Avganistanca], uključujući i njih same, da nisu marionete Ravalpindijevog štaba (pakistanski vojni štab)? Oni su samo odred za ubijanje i uništavanje u rukama Pakistana", napisao je na tviteru Amrulah Saleh, prvi potpredsednik Avganistana i bivši šef špijuna, ranije ovog meseca. "Pak se još jednom odlučio za veoma opasnu i skupu avanturu", rekao je u drugom tvitu.

Ambasador Kalilzad, glavni čovek Vašingtona u pregovorima usmerenim na okončanje decenija rata u Avganistanu, boravio je u kratkoj poseti Pakistanu kada su odnosi između Islamabada i Kabula dosegli novi minimum.

Avganistanski zvaničnici kažu da je Pakistan takođe podržao upotrebu talibana unutarafganistanskih mirovnih pregovora, koji su započeli prošlog septembra, ali su postigli mali napredak, u pripremama za nastavak rata.

Na primer, još u januaru, talibanski pregovarači kasnili su sa povratkom u Katar na razgovore koji bi trebalo da se nastave 5. marta.

"Gde su bili talibani?“ Amad Šuja Džamal, šef međunarodnih poslova i regionalne saradnje u Avganistanskom savetu za nacionalnu bezbednost, upitao je retorički tokom ovog vebinara koji je organizovao Frontline Club u Londonu.

Odgovor je, kako je rekao, stigao nekoliko dana kasnije, kada su video snimci iz Pakistana prikazivali talibanske lidere kako "paradiraju niz linija samoubilačkih bombaša" i posećuju "ranjene talibanske teroriste" lečene u pakistanskim bolnicama.

Džamal je optužio talibane za postavljanje eksplozivnih naprava proizvedenih od pakistanskog amonijum nitrata "u voćnjake ljudi, u useve ljudi, u napuštene domove i puteve ljudi u i van njihovih sela“.

Rešenje je, rekao je, za SAD i drugi da "izvrše pritisak na Pakistan, tako da u stvari igraju, konačno, konstruktivnu ulogu koju samo oni mogu igrati u ovoj jednačini“.

Pakistan, međutim, uprkos izjavljenoj zabrinutosti zbog pobeda talibana, čini se da nije učinio malo da smisleno poklekne.

"Bilo je velikog napora da se mobilišu borci u poslednjih nekoliko meseci, u [pakistanskim] plemenskim oblastima i u paštunskim oblastima oko juga Avganistana u Beludžistanu“, Karlota Gal, dopisnica Njujork Tajmsa koja je izveštavala o Avganistanu i Pakistanu više od decenije, rečeno je na vebinaru.

"Znamo da se ima nogo poginulih, uključujući i Pakistance", rekla je Gal, autor knjige "Pogrešan neprijatelj". kancelarija guvernera Nangarhara objavio je u nedelju na Tvitteru da je u poslednje dve nedelje 39 mrtvih pakistanskih boraca poslano kući. Video zapisi prikazuju sahrane boraca u Pakistanu, sa belim talibanskim zastavama u vis.

"To je masovna kampanja koju organizuje država i koja traje već 20 godina“, rekla je gđa. Gall, čiji se naslov knjige poziva na Richarda Holbrookea, pokojnog U.S. specijalni predstavnik za Avganistan i Pakistan, koji je jednom rekao, "Možda se borimo protiv pogrešnog neprijatelja u pogrešnoj zemlji“.

"Pakistan nikada nije odustao od ideje da u Avganistanu ima državu klijenta“, rekla je ona. "Nije se promenilo. Nije se zaustavilo. Amerikanci su to sve vreme znali."

To je najjasnije Avganistancima, koji su šokirani brzinom i razmerama uništenja trenutne talibanske kampanje - i sumnjičavi su zbog bilo kakve pakistanske promene mišljenja.

"Svaki Avganistanac sada zna da je ime koje se koristi za ovu invaziju talibani, ali to je zapravo pakistanska vojska u uniformi talibana“, kaže Orzala Nemat, analitičar sa sedištem u Kabulu.

Kurir.rs