DOGERLEND: Izgubljena Atlantida Severnog mora konačno otkrila svoje drevne tajne arheolozima-amaterima VIDEO

Kopnena masa koja je povezivala Britaniju sa kontinentalnom Evropom bila je bogata životom sve dok nije poplavljena.

Izlošva "Dogerlend: Izgubljeni svet Severnog mora" u Nacionalnom muzeju antikviteta i Lidenu, na jugu Holandije, posetiocima nudi više od 200 predmeta, od jelenskih kostiju od koji su pravljeni vrhovi strela, do fosila poput okamenjenih brabonjaka hijena i zuba mamuta, do ostataka lobanje mladog neandertalca.

Analiza fragmenata lobanje, pronađene 2001. u blizini obale Zilanda, pokazala je da je neandertalac voleo da jede meso. Mala šupljina iza čeone kosti je najverovatnije ožiljak od malog, bezopasnog tumora koji je verovatno izgledao kao čvoruga iznad njegovog oka.

Poslednja decenija iznedrila je mnogo opsežnih naučnih studija, uključujući nedavnu studiju potopljenog pejzaža koju su uradili univerziteti iz Bredforda i Genta i koja je pružila nove informacije o razlogu nestanka kontinenta.

Studija je, rekla je Gardijanu dr Sasja van der Vart-Beršog, asistent kustosa muzeja, rezultat rada "građana naučnika" koji su pronašli i neke od najinteresantnijih artefakata.

Plaže koje su napravili ljudi od materijala izvučenog sa morskog dna, kako bi se sačuvala obala od posledica klimatske krize, pokazale su se kao riznica ostataka sveta koji su milionima godina naseljavali moderni ljudi, neandertalci pa čak i stariji hominidi poznati pod imenom Homo antecesor.

"Imamo divnu zajednicu arheologa-amatera koji svakodnevno šetaju ovim plažama i tragaju za fosilima i artefaktima i mi sarađujemo sa njima i analiziramo ih i proučavamo", rekla je Van der Vart-Veršof.

"Svi mogu da učestvuju i svi mogu da nađu mašicu sekire. Gotovo celokupan materijal koji smo koristili pronašli su amaterski arheolozi", dodala je ona.

Jedno od tih otkriča je 50.000 godina star kremen sa drškom od breze. Otkrio ga je 2016. Vili van Vingerden, medicinski brat. Naoštrena kamena alatka je pokazala da su neandertalci, koje su nekada smatrali prostim i sirovim, bili u stanju da izvedu neke precizne, pa čak i višestruke zadatke poput, kao što je prikazano na izložbi, brijanja glave ovom alatkom.

Među drugim eksponatima, koji mogu da se pogledaju na virtuelnoj izložbi, su i delovi ljudske lobanje sa zarezima od noža za koje se veruje da su rezultat ritualne sahrane, ali i ostaci čeljusti hijene pronađeni u Roterdamu.

Otvorena prostranstva Dogerlenda bila su idealna za ispašu krda životinja i život različitih vrsta, od jelena preko planinskih lavova, sabljozubih mačaka, hijena, vukova.

Dogerlend je ime dobio po obali Doger, komadu zemlje duž Severnog mora koji je pak nazvan po 17-vekovnih ribarskim čamcima koji su tuda plovili. Ime mu je dala arheolog sa Univerziteta Ekseter, Brajoni Kols i veruje se da je nestao pre oko 8.200 godina posle ogromnog cunamija.

Nivo mora tokom poslednjeg ledenog doba bio je mnogo niži nego danas a katastrofalni talas izazvala je podvodna lavina duž obale Norveške.

"Postojao je period kada je Dogerlend bio sub i neverovatno bogat, bilo je to divno mesto za lovce sakupljače", rekla je Van der Vart-Veršog.

"To nije bila ivica Zemlje ili kopneni most ka Britaniji. To je bilo srce Evrope. I to nam je lekcija. Priča o Dogerlendu pokazuje koliko klimatske promene mogu da budu destruktivne. Klimatske promene koje danas doživljavamo su posledica čovečijeg rata ali su posledice isto tako poražavajuće kao i promene koje su se dogodile pre toliko godina", dodala je ona.

Kurir.rs