CRVENE PRIČE: Kako Komunistička partija Kine, uprkos kritikama, i dalje uspeva da regrutuje omladinu?

Dvadesetogodišnja studentkinja iz Kine Keli Hu od tinejdžerskih dana sanjala je o članstvu u Komunističkoj partiji, najdugovečnijoj i najvećoj budući da je odrasla na "crvenim pričama" svojih roditelja o njenim revolucionarnim poduhvatima.

Nakon izlaganja, napustila je sobu kako bi članovi mogli da glasaju o njenoj sudbini. Ona, kao i ostalih dvanaestoro njenih saboraca su primljeni u Komunističku partiju Kine.

"Kada su saopštili da sam postala član stranke, bila sam presrećna, ali atmosfera je bila toliko svečana, te nije bilo prikladno da to i pokažem“, rekla je Hu koja ne koristi pravo ime jer nema dozvolu da razgovara sa medijima. "Morate da budete mirni i ne smete čak ni da tapšete", ispričala je ona.

Hu će sada godinu dana biti probni član stranke, što znači da mora da obavlja dužnosti punopravnog člana bez prava glasa na stranačkim izborima. Krajem godine, njen lokalni ogranak će odlučiti hoće li je primiti u stranku, koja je, kada je osnovana pre sto godina imala svega 53 člana, a sada ih broji više od 95 miliona.

U prošlosti, Hu je mogla da bude samo pasivni član, koji se gotovo ne angažuje po političkim pitanjima. Mnogi članovi su joj se tada jednostavno pridruživali zato što su im porodice rekle da treba tako, ili zato što su hteli da napreduju na visoko konkurentnom kineskom tržištu rada.

Danas članstvo u partiji izgleda dosta drugačije.

Kineski predsednik Si Đinping, čija stvarna moć proizlazi iz njegove pozicije šefa vladajuće Komunističke partije, stavio je naglasak na kvalitet nad kvantitetom. Zahteva apsolutnu lojalnost od članova, pokrenuo je ideološku akciju koja jača njihovu veru i otpočeo suzbijanje unutrašnjih disidenata. Za članove sada važe stroža pravila, pa su milioni ljudi izbačeni iz stranek kršenja istih u proteklih devet godina od kada je Si preuzeo kontrolu nad strankom.

U stranku se sada ulazi u trenutku kada je svetska javnost posmatra sa podozrenjem. Kineska vlada suočena je sa međunarodnim pritiscima zbog svojih navodnih kršenja ljudskih prava u Sinđijangu, brutalnosti u Hongkong i vojnih širenja u Južnom kineskom moru. Njena spoljna politika postala je sve agresivnija, zaoštravajući već loše odnose sa zapadnim državama i nekim od suseda.

Zbog toga je partija uvela strožija pravila i dodatne zahteve za nove članove i ne prima one koji joj se pridružuju iz ličnih razloga, već samo najodanije, kakva je Hu.

Šta je potrebno za članstvo?

Hu je svoje putovanje do mesta člana partije koje je počela u septembru 2019. godine morala da opiše u pismenom radu. U njemu je detaljno navela zašto želi da se pridruži stranci i kako su njeni postupci usklađeni sa njenom ideologijom. Kada je lokalna ispostava KP objavila spisak potencijalnih kandidata, njeno ime se našlo na njemu.

Nakon što je u aprilu prošle godine prešla tu prepreku, počela je sa pohađem stranačnih predavanja, posle kojih je predavačima na uvid davala beleške napisane rukom kako bi ih uverila da pomno prati kurseve. Svaki dan je provodila po pola sata na aplikaciji Ksuekikianguo, koja podučava Đipingovoj ideologiji i pospešuje njegov kult ličnosti.

Njegova doktrina zapisana je u Ustavu stranke 2017. godine, čime je postao treći kineski lider koji je svoju političku filozofiju zapisao u svom teorijskom panteonu.

Svakih nekoliko meseci Hu je predavala rukom pisani izveštaj o tome kako je služila ljudima i poboljšala se. U međuvremenu, članovi lokalnog štaba proverili su je preko njenih učitelja, kolega iz razreda, pa čak i ljudi koje nije dobro poznavala.

"Svaki sloj vrednovanja i odabira je veoma strog“, rekla je ona. "Za svaku procenu, partijski štab će ići u mase kako bi saznali ko ste u stvarnom životu“, dodala je.

Ulazak u partiju svakako nije izvestan, svega 12 odsto kandidata širom zemlje primljeno je 2019. godine, pokazali su podaci stranke.

Hu kaže da ju je i sam proces pristupanja promenio. Dosta vremena provodi prisustvujući aktivnostima koje organizuje njena lokalna partijska ćelija, od gledanja patriotskih filmova do volonterskog rada, poput čišćenja školskih laboratorija i podučavanja dece u vrtiću.

Ksiao Ja (21), probni član stranke u južnom gradu Guangzhou, rekla je da, kada se prvi put prijavila, nije previše razmišljala o tome. Svi oko nje su se prijavili za pridruživanje, pa je i ona podnela prijavu.

"Samo sam pratila gomilu“, rekla je Ksiao, koja takođe koristi pseudonim

Ubrzo joj je partija oduzela veliki deo života. Volontirala je na maratonima i otišla u udaljeni planinski deo provincije Guižu da predaje u selu sa etničkom manjinom. Iako je škola imala betonske podove i stare klupe, imala je napredne projektore i računare za koje joj je direktorka rekla da su plaćeni iz državnog fonda za smanjenje siromaštva. Smatrala je da je vlada mnogo pomogla seoskim zajednicama.

"Osećam da bi trebalo da učim od stranke i da se poboljšam kako bih bolje služila ljudima“, rekla je ona.

I Ksiao i Hu bili su podvrgnute Sijevim strožim zahtevima za nove regrute, koje je uveo 2014. godine. Iako je ulazak u partiju i ranije podrazumevao rigoroznu selekciju, sada je lestvica podignuta. Očekivanja od potencijalnih članova su veća, traži se više volontiranja, više angažovanja, više vremena. Zbog toga je poslednjih godina u partiju primljeno manje ljudi.

Zašto ljudi ulaze u partiju?

Džulian Li, dvadesetogodišnjak, odrastao je u vojnom kompleksu, sa portretom Mao Cedunga u kući. Tokom Kulturne revolucije, njegov deda radio je za Narodnooslobodilačku vojsku, koja je progonila ljude na selo. Njegov otac je radio za vladu u Pekingu i nadao se da će Džulian da ga sledi. Njegovo članstvo u partiji je takoreći bilo zagarantovano.

Sa 18 godina, Li se pridružio stranci, ali ne zato što ga je to posebno zanimalo ili zato što je imao političke ambicije, već da bi udovoljo ocu. Nije čak ni napisao svoju prijavu, očeva sekretarica mu je pripremila materijale.

Njegovi roditelji nadali su se da će članstvo u partiji pomoći njegovoj karijeri, što je prilično uobičajeno obrazloženje za pridruživanje.

Kada je stranka osnovana pre 100 godina, njeni članovi bili su urbani intelektualci, jer tada radnička klasa nije čitala Karla Marksa, nemačkog teoretičara čija je ideologija pomogla u oblikovanju statuta stranke. Međutim, kada je na vlast došao Mao, regrutovani su i seljaci. Članstvo je poraslo sa 4 na 35 miliona.

Nakon što je Điang Cemin preuzeo stranku i predsedavanje 1989. godine, uveo je političku doktrinu koja je bila naklonjena vlasnicima privatnih preduzeća i srednjoj klasi. Sa procvatom ekonomije, regrutovali su se ponovo pripadnici urbanih elita, najbolji i najpamentiji. Danas čak 40 odsto partijskog članstva čine studenti. Komunisti taj potencijal znaju da iskoriste i sada među omladinskim članstvom filtriraju najbolje iz mlađih generacija.

U državnim kompanijama članovi stranke obavljaju funkcionerske poslove, a čak i u privatnim firmama se veruje da su članovi stranke dobro obrazovani i da "nemaju repove“. Si je međutim sad odlučan da prekine sa tradicijom partijskog članstva kao karte za bolji posao.

Džulijan Li, koji sada radi u Londonu, kaže da mu članstvo u partiji nije uticalo na karijeru ili život osim što mu je otežalo selidbu u Britaniju jer se na Zapadu članstvo u partiji doživljava kao nešto loše.

No, uprkos problemima, izlazak iz partije za Lija nije opcija. Neki bivaju izbačeni, ali sve više zahteva da se iz stranačkih redova uklone trule jabuke znači i više kazni.

Međutim, niko ne zna kakve bi posledice bile za one koji odluče da samoinicijativno napuste stranke. Iako je u početku bilo reči o uklanjaju neaktivnih članova iz stranke, od te ideje se brzo odustalo jer je postalo jasno da će mnogo njih poželeti da ode.

Kurir.rs