MALO ONLAJN, MALO OFLAJN: Zašto je internet na Kubi postao vruć krompir za američke političare?

Nakon što je Havana na 72 sata onemogućila pristup internetu, izbila je ogorčena borba da zemlja ostane "onlajn".

Kuba se vratila na mrežu 72 sata kasnije, ali je pitanje interneta na Kubi sada postalo "vruć krompir" za Sjedinjene Države. Stotine Amerikanaca kubanskog porekla protestovalo je protiv režima u Vašingtonu prošle sedmice i političari su pokušali da iskoriste taj politički kapital. Senator Floride Mark Rubio pozvao je SAD da snabdeju Kubu internetom, dok je administracija Džoa Bajdena saopštila da razmatraju da li i kako mogu da povećaju povezanost Kubanaca.

Stručnjaci kažu da nije jasno kako bi pristup internetu mogao da bude povećan ako kubanska vlada ne želi da sarašuje. "Sve mi to deluje kao puste želje", kaže Leri Pres, profesor informacionih sistema na Državnom univerzitetu Kalifornije.

Prošli pokušaji Amerikanaca da povećaju povezanost Kube zvuče kao da su izašli iz špijunskog romana. Alan Gros, saradnik američke Agencije za međunarodni razvoj (USAid) uhapšen je 2009. zbog distribucije satelitske opreme. Njegov rad je finansiran zahvaljujući američkom zakonu koji eksplicitno pozova na zbacivanje Kastra sa vlasti. Gros je kasnije oslobođen u pokušaju da se poprave odnosi Kube i SAD u vreme drugog mandata Baraka Obame.

Pokušaji da se satelitske stanice za signal prokrijumčare na Kubu zamaskirane kao daske za surfovanje takođe su propali.

Saradnici USAid-a su 2010. počeli da rade na ZunZuneu, kubanskom sajtu po ugledu na Tviter. Developeri su planirali da koriste "sadržaj koji nije kontroverzan" poput sporta i muzike kako bi privukli kritičnu masu pretplatnika pre okretanja politici. Plan je bio da se ohrabre Kubanci da organizuju "pametne mase" koje bi promenile odnos moći društva i države. Projekat je napušten 2012. godine.

Iako je mobilna razmena podataka na ostrvu moguća tek od 2018. godine, više od 4 miliona Kubanaca koristi internet preko svojih pametnih telefona. Na ostrvu, gde je javni prostor strogo kontrolisan, milioni Kubanaca koriste Fejsbuk kao ventil za svoje frustracije.

Upotreba VPN-a se povećala. Ljudi ih koriste kako bi pristupili opozicionim sajtovima koje država blokira, ali i da bi plaćali preko Pejpala, slali fajlove preko ViTransfera ili igrali Pokemon, što su sve usluge koje su blokirane američkim sankcijama.

Iako su raniji pokušaji da se umreži Kuba propali, američki političari danas imaju mnogo više uspeha u onlajn borbi za srca birača.

Nakon što se povežu preko popularnog VPN Psiphon-a, Kubance odmah preusmeravaju na sajt povezan sa antirežimskom propagandom koji finansiraju američki poreski obveznici.

Nedavna kampanja na Tviteru privukla je pažnju javnosti na pandemiju korone na ostrvu i takođe je podržavaju SAD preko lažnih naloga. Analitičari su utvrdili da je hiljade Tviter naloga sa #SOSCuba haštegom kreirano svega nekoliko dana pre protesta.

Uz redovno tvitovanje, kampanja je naterala Kubance da se pobune, igrajući na njihov osećaj da vlada gubi kontrolu nad pandemijom.

Stručnjak za dezinformacije Džulijan Masijas Tovar kaže da je #SOSCuba kampanja pokrenuta sa Atlas Netvorkom, konzorcijumom više od 500 organizacija koje dobijaju sredstva od EksonMobajla i braće Koh. Tviter nalozi Atlas Netvorka takođe su učestvovali u trolovanju izbornih kampanja u Peruu i Ekvadoru a povezani su i sa pučom u Boliviji 2019.

Kubanski zvaničnici kažu da onlajn propaganda u saradnji sa američkim sankcijama dovodi do destabilizacije zemlje. Karlos Fernandez de Kosio, šef kancelarije za američke poslove pri kubanskom ministarstvu spoljnih poslova, nedavno je rekao da se internet sada "koristi kao oružje protiv Kube".

I kubanska država je intervenisala. Jedan poznati, neimenovani, disident je 2013. ispričao da je Kuba pokrenula "Operaciju istina", tajni program regrutovanja studenata da napadaju one koji kritikuju vladu na društenim mrežama. Disidentski novinari često su na udaru trolova i dobijaju anonimne poruke mržnje na mrežama, rekao je on.

Ted Henken, profesor na njujorškom Baruč koledžu i autor knjige "Kubanska digitalna revolucija" smatra da će se odluka da privremeno prekinu interenet pokazati kao skuša za kubaski obrazovni sistem i ekonomiju. "To košta i ne može da traje duže od nekoliko dana", rekao je on.

Kurir.rs/Gardijan