ZABRINJAVAJUĆE: Naučnici izračunali da ljudi najviše naseljavaju područja na kojima se očekuju velike poplave

Rast populacije na rizičnim područjima ponajviše se odnosi na teritorije Severne Amerike, centralne Azije i centralne Afrike.

Studija, koja je objavljena u časopisu Nature today, koristila je satelitska promatranja poplava tokom 913 velikih poplavnih događaja između 2000. i 2018. godine.

U tom periodu, 255 do 290 miliona ljudi bilo je direktno pogođeno poplavama, a autori su takođe otkrili da prirodni priraštaj u ovim područjima porastao za 34,1 posto.

To znači da će deset puta više ljudi biti ugroženo poplavama u narednoj deceniji od procenjenog broja ljudi koji su bili izloženi poplavama od početka veka, pišu autori.

U istraživanju se navodi da se preklapanje rasta broja stanovnika i područja sa povišenim rizikom od poplava odnosi prvenstveno na teritorije Severne Amerike, centralne Azije i centralne Afrike.

Premda Evropa ne spada, barem prema ovom istraživanju, među najkritičnije tačke, ovog leta smo bili svedoci katastrofalnih poplava u Nemačkoj, piše Jutarnji list i podseća da su evropski parlamentarci u maju prihvatili rezoluciju u kojoj se navodi da su zbog sve većeg uticaja klimatskih promena i intenzicnijih prirodnih katastroga, članice EU sve ranjivije.

Evroparlamentarci su pozvali na da se olakša pristup pomoći iz Fonda solidarnosti EU (FSEU) oblastima pogođenim katastrofama i pozvali su Komisiju i nacionalne vlade da "ojačaju istraživanja i obrazovanje" za odgovor na krize.

Posebna pažnja trebalo bi da bude posvećena najudaljenijim oblastima, ostrvima ipodručjima seizmičke ili vulkanske aktivnosti - delovima Evrope posebno ugroženim prirodnim katastrofama.

“Zbog klimatskih promena očekuje se učestalija pojava klimatskih katastrofa u narednim godinama. Suočeni sa tim ljudskim tragedijama koje sa sobom povlače i teške ekonomske posledice, od ključne je važnosti da značajno povećamo sredstva u Fondu i ubrzamo procedure za njihovu mobilizaciju. Sve evropske regije su izložene, a posebno ostrva na kojima je ekonomski razvoj još uvek nesiguran, a ranjivost na klimatske promene ekstremna“, rekao je predsednik Odbora za regionalni razvoj Jonus Omardže.

Kurir.rs/Jutarnji list