KAKO DANAS ŽIVI ITALIJANSKI ROBINZON KRUSO: Od stalne, zaglušujuće buke ne mogu da mislim ali je bilo vreme da napustim Budeli

Pre više od tri meseca Mauro Morandi je napustio ostrvo Budeli gde je 32 godine živeo sam.

"Navikao sam se na tišinu. Sada sam okružen konstantnom bukom... muzikom, skuterima, ljudima... Toliko je zaglušujuća da ne mogu da mislim", rekao je on Gardijanu.

Više od tri meseca su prošla od kada je Morandi, nekadašnji učitelj iz Modene, bio primoran da napusti Budeli gde je poznavao svaku stenu i životinju.

Mislio je da će fasciniranost javnosti njegovim životom splasnuti posle njegovog odlaska. Umesto toga, još im je interesantniji. Obožavaoci iz celog sveta mu šalju poruke, traže citate ili da napiše knjigu ili scenario za film.

"Mislio sam da kad napustim Budeli niko neće pričati o meni. Umesto toga, ne mogu da se otresem vas novinara", iskren je on.

Na pitanje zašto toliko intrigira ljude, Morandi odgovara: "Mislim da sam ljudima interesantan jer sam uradio nešto što oni nikada ne bi imali hrabrosti da urade".

Morandi je uvek sanjao da živi na ostrvu.

Umoran od potrošačkog društva, politike i ljudi generalno, on je 1989. godine odlučio da otputuje do Polinezije u potrazi za svojim parčetom raja. Njegovo putovanje do Južnog Pacifika prekinuo je kvar na njegovom katamaranu, zbog čega je morao da pristane na La Madaleni.

Tada je odlučio da ostane da radi na ostrvu kako bi platio popravku broda i skupio novac za ostatak putovanja. A onda je video nenaseljeni Budeli i shvatio da mu je raj mnogo bliži nego što je mislio.

Igrom sudbine, čuvar ostrva se penzionisao i Morandi je odustao od putovanja do Polinezije, prodao brod i zamenio ga na poslu.

Naredne dve decenije, čuvao je i brinuo o Budeliju bez problema, čistio je staze, održavao plaže i jednodnevnim posetiocima pričao o ekosistemu ostrva.

Turistima je od 1990ih bilo zabranjeno da odlaze na rozikastu plažu ostrva jer su često "krali" pesak i plivaju na njoj, ali su mogli da posete ostrvo i prošetaju njegovim stazama. Često su bili iznenađeni kada bi ih dočekao jedini "čuvar ostrva" koji je ubrzo dobio nadimak Robinzon Kruso po glavnom junaku istoimenog romana Daijela Defoa.

Među posetiocima su bili i nekadašnji šef Formule 1 Flavio Briatore koji je došao sa svojom tadašnjom devojkom, manekenkom Naomi Kempbel. Njih dvoje su bili zainteresovani da ručaju sa Morandijem. Sve što je on mogao da im ponudi bila je kafa. Odbili su i otišli.

Morandiju je hrana dolazila brodom iz La Madalene, a solarni sistem koji je on napravio ssnabdevao je strujom nekoliko sijalica, frižider i internet ruter. Tokom zime, kada nije bilo posetilaca, dane je provodio skupljajući drvo za potpalu, čitajući i spavajući.

Morandijev život tekao je mirno sve dok privatna kompanija koja je bila vlasnik ostrva nije propala. Planirali su da 2013. ostrvo prodaju Majklu Harteu, biznismenu sa Novog Zelanda koji je obećao da će zadržati Morandija kao čuvara, ali su ti planovi propali posle protesta i intervencije italijanske vlade. Onda je 2016. sudija sa Sardinije presudio da ostrvo ode državi.

Sve do odlaska krajem aprila, Morandi se borio sa vlastima Nacionalnog parka La Madalena, koji sada upravljaju Budelijem, da ostane na ostrvu. Vlasti, koje planiraju da od Budelija naprave edukativni hab sa naglaskom na prirodnu sredinu, optužile su ga da je bez dozvole prepravio svoj dom, zbog čega je morao da ode.

Dve strane su, izleda, postigle neki kompromis jer je Morandiju rečeno da bi možda mogao da se vrati kao nadzornik ostrva kada se radovi tamo završe. "Direktor parka predložio mi je da odem pre početka radova i rekao mi je da će se potruditi da mi obezbedi ugovor da se vratim tamo kao nadzornik. Radovi su trebali da krenu nedelju dana po mom odlasku, ali još uvek nisu", rekao je Morandi.

Budeli sada čuvaju CCTV kamere. Morandi je nedavno otišao tamo da pokupi neke stvari. "Tamo je katastrofa. Plaže su pregažene. Znao sam da će se to dogoditi. Tamo nema nikoga ko bi edukovao turiste", rekao je on.

Pa ipak, Morandi kaže da je možda došlo vreme da napusti Budeli. "Poslednja zima je bila baš teška. Bilo je mnogo kiše i jedva je bilo sunca za struju... Tri meseca sam jeo konzerve. Imam 82 i život je sve teži. Noga mi je loše i bilo mi je teško da hodam. Da sam pao sa neke stene, nikoga ne bi bilo da mi pomogne", rekao je on.

Proteklih nekoliko meseci bavi se novim hobijem - fotografiše arhitekturu La Madalene i trudi se da popravi odnose sa tri ćerke koje žive u Modeni.

"Nikada nisam zažalio zbog svog izbora, ali je bio težak. Moje ćerke su već bile odrasle kada sam otišao da živim na Budeliju i mislio sam da su to prihvatile... Tek kasnije sam shvatio da nisu. Jedna ćerka nije četiri godine pričala sa mnom, tek odnedavno smo ponovo počeli da razgovaramo", rekao je on dok se pripremao da poseti porodicu u Modeni.

"Iskustvo Budelija je gotovo", kratak je Morandi.

Kurir.rs