ŽARKO NEBO NAD KAVKAZOM: Ovako je izgledao rusko-gruzijski vazdušni rat 2008. nad Južnom Osetijom VIDEO

Dok se svet zabavljao Olimpijadom u Pekingu, prenos takmičenja nakratko je prekinula vest da je mala kavkaska država Gruzija upala sa svojom vojskom u svoju otcepljenu pokrajinu Južnu Osetiju

Do Osetsko-gruzijskog rata 2008. godine, deo teritorije Južne Osetije bio je pod kontrolom južnoosetijske, a drugi deo pod kontrolom gruzijske vlade. Kada je u novembru 2003. godine Mihail Sakašvili nakon „Revolucije ruža“ osvojio vlast u Gruziji, svima je postalo jasno da se taj političar nikada neće odreći radikalnog nacionalizma i retorike koja poziva na nasilnu reintegraciju otcepljenih pro-ruskih regiona Abhazije i Južne Osetije.

Ono što niko u to vreme nije mogao da predvidi bila je odlučnost Sakašvilija da posle pet godina od dolaska na vlast pokuša da silom povrati odmetnute regione pod kontrolu Tbilisija i da prouzrokuje katastrofalan sukob sa Rusijom.

Ubrzana modernizacija i uvećavanje gruzijskih oružanih snaga prouzrokovali su seriju reakcija zvanične Moskve, koja je jasno stavila do znanja da neće dozvoliti rešenje gruzijskih problema sa Abhazijom i Južnom Osetijom.

U tom smislu, ruski borbeni avioni su početkom 2008. godine u nekoliko navrata drsko narušili gruzijski vazdušni prostor, u delu Južne Osetije, a oborili su najmanje dve gruzijske bespilotne letelice iznad Abhazije. U isto vreme, u Gruziji u periodu od 15. do 31. jula 2008. godine, održana je gruzijsko- američka vojna vežba.

Opremljenost vazdušnih snaga Rusije i Gruzije uoči sukoba 2008.

Glavna tema teksta je vazdušni sukob nad nebom Gruzije i Južne Osetije daćemo kraći podatak s čim je raspolagalo gruzijsko vojno vazduhoplovstvo uoči sukoba. Za baizranje letelica korišćeni su aerodromi Marneuli i Alekseevka. Mlazna avijacija bila je stacionirana u Marneuli oko 30 aviona od čega 9 jurišnih aviona SU-25 (sedam jednoseda i dva dvoseda SU-25UB), 9 trenažnih aviona L-29 Delfin i 12 trenažnih aviona L-39C Albatros. S druge strane helikopteri su bazirani na aerodromu Alekseevka sastavljeni od 8 borbenih helikoptera Mi-24 (pet Mi-24V i tri Mi-24P), 18 višenamenskih helikoptera Mi-8T/MTV-1, dva helikoptera Mi-14PS koji su prilagođeni za sanitetske zadatke i 6 helikoptera UH-1H Irokez.

U sastavu gruzijskog vazduhoplovstva bilo je i pet aviona AN-2, četiri trenažna aviona JAK-52, kao i određen broj bespilotnih letelica Skajlark (Skylark), Hermes-450 i Aerostar.

PVO gruzijske vojske pred početak sukoba sa Rusijom raspolagala je sa najmanje šest modernih mobilnih radara: 2 moderna trodimenzionalna radara 36D6-M locirana u Tbilisiju i blizu grada Gori, i 4 dvodimenzionlna radara P-180U, po jedan u Marneuli i Alekseevka, i po jedan u blizini crnomrskih luka Poti i Batumi. Kompletna mreža gruzijskih vojnih radara je 2006. godine bila povezana sa četiri civilna radara za kontrolu vazdušnog saobraćaja i integrisana u jedinstveni operativni centar za rano upozorenje koji je sa svoje strane, preko Turske bio integrisan u NATO sistem ASDE.

Gruzijska PVO bila je opremljena sa dva bataljona (diviziona) modernizovanih raketnih sistema S-125M Neva-M, lociranih u blizini Tbilisija i Potija, kao i sa jednim bataljonom (divizionom, sastavljenim sa četiri baterije) mobilnog raketnog sistema 9K37M1 Buk-M1, baziranog u Goriju.

Rusija je za sukob sa Gruzijom upotrebila elemente 58. Armije severno-kavkaskog okruga, zatim elemente 4. Armije vojnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, Vazdušno-desantne vojske (VDV), Crnomorske flote, 76. i 98. Gardijske vazdušno-desantne divizije, i specijalne jedinice ruskih oružanih snaga i Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije.

Vazduhoplovna 4. Armija za dejstvo iznad Gruzije poslala je 368. i 461. samostalni jurišni avijacijski puk sa avionima SU-25. Za lovačku zaštitu ruskih trupa i kontrolu vazdušnog prostora Gruzije korišćeni su lovci SU-27. Osim toga upotrebljavani su i taktički bombarderi TU-22M3 iz sastava 352. teškog bombarderskog puka. Pored jurišnika SU-25, za podršku ruskim trupama na zemlji upotrebljavani su i frontovski bombarederi SU-24M, kao i borbeni helikopteri Mi-24V i Mi-24P. Za izviđačke zadatke korišćeni su izviđači SU-24MR, MiG-25RB/RBŠ i TU-22M3R kao i veći broj bespilotnih letelica. Za transport korišćeni su helikopteri Mi-8 i Mi-26. U realnim borbenim uslovima testirani su i novi frontovski bombarderi SU-34. Rusi su za rat sa Gruzijom angažovali oko 15000 ljudi.

Početak rata

Rano jutro 8. avgusta, gruzijska avijacija napala je položaje branioca Južne Osetije. Pet aviona SU-25 RV Gruzije bombardovali su ciljeve nedaleko od sela Tkverneti, kao i konvoj humanitarne pomoći koji je upućen iz Severne Osetije. Gruzijski napad u Chinvaliju, počeo je kada je 600 vojnika podržano tenkovima T-72 uspelo da potisne osetijske branioce, najpre prema centru, a kasnije i na periferiju grada. U borbama su aktivno učestvovali gruzijski avioni SU-25 i helikopteri Mi-24.

Ruska avijacija je počela aktivno da deluje na prostoru Južne Osetije istog dana tek posle 9 časova, kada je sa najmanje tri bombe bezuspešno napadnut gruzijski radar lociran blizu Gorija. Sat vremena kasnije usledio je napad dva ruska aviona po delovima gruzijske artljerijske brigade kod Gorija. Drugi talas ruskih vazdušnih udara usledio je istog dana kada je jedan avion sa dve bombe napao vojni aerodrom Vazijani. Dejstva po gruzijskim vojnim aerodromima nastavila su se bombardovanjem aerodrom Marneuli i kasarni u gradu Bolnisi. Usledila su još dva napada na Marneuli. Kao rezultat ta tri napada na aerodrom Marneuli, Rusi su uspeli na zemlji da unište 3 aviona AN-2, i nanesu ogromnu materijalnu štetu infrastrukturi.

Ruske snage tokom borbi su podržavali jurišni avioni SU-25. Poslednji napad ruskog vazduhoplovstva tokom prvog dana rata dogodio se u večernjim časovima, kada je pet aviona napalo gruzijsku artiljerijsku brigadu u Goriju.

Rat je eskalirao 9. avgusta kad je rusko vojno vazduhoplovstvo proširilo svoje operacije na celu teritoriju Gruzije. Tad je žestoko bombardovana luka Poti kad potopljen jedan brod za hidrografska istraživanja. Rusi su žestoko bombardovali vazduhoplovnu bazu i železničku stanicu u gradu Senaki, a usledio je i drugi napad na luku Poti. Prvi talas ruskih vazdušnih udara 9. avgusta završio se napadom na ciljeve u naseljenim mestima 20 km južno od Tbilisija, u neposrednoj blizini naftovoda Baku- Tbilisi-Cejhan i granice sa Azerbejdžanom.

Rusi su svoje operacije proširili i na Abhaziju – napadnuti su gruzijski položaji u regionu Gorna Abhazija. Tokom ovih bombardovanja gađan je i aerodrom kod sela Omarišara. U međuvremenu, dejstvo ruske avijacije produžilo se nesmanjenom žestinom i 10 avgusta.

Ruski SU-25 je sa tri bombe bombardovao fabriku aviona TAM, nedaleko od Tbilisija. Ruski avioni napali su zonu severno od Potija. Tad je deset ruskih borbenih aviona dejstvovalo je po gruzijskim snagama u dolini Kodori. Usledilo je novo bombardovanje gruzijskih radara kod grada Gori.

Bombardovanje gruzijskih snaga nastavilo kada je dejstvovano u blizini sela Knolevi. Ruski avioni su još jednom podržali abhazijsku ofanzivu u Gornoj Abhaziji. Tad je u popodnevnim časovima ruska avijacija dejstvovala kod grada Gori i po jednom mostu. U večernjim časovima ruski avioni SU-25 izveli su dva nova bombardovanja fabrike TAM, kao i dejstvo kod grada Senaki. Poslednje dejstvo ruske avijacije 10. avgusta dogodilo se oko 22.25 časova, kada su dva aviona ponovo napala položaje gruzijske vojske u Abhaziji.

Ruska ofanziva nastavljena je i 11. avgusta, rusko vojno vazduhoplovstvo jeproširilo kampanju na celu teritoriju Gruzije. Tad je jedan SU-34 neutralisao gruzijski radarski sistem RLS 36D6-M, protivradarskom raketom. SU-34 korišćen je i za elektronsko ometanje PVO raketnih sistema Buk i Neva gruzijske vojske.

Ruske desantne snage iz Abhazije ušle su u zapadnu Gruziju nakon čega su napali i uništili modernu vazduhoplovnu bazu Senaki. U tom napadu ruski desantnjiki uništili su dva gruzijska helikoptera (jedan Mi-8 i jedan Mi- 24). Poslednji napad ruske avijacije 11. avgusta dogodio se u ujutarnjim časovima, kad su ruski avioni bombardovali poletno-sletnu stazu i okolne instalacije vojnog aerodroma Senaki

Suočena sa žestokim nastupanjem ruskim snaga, gruzijska armija se slomila. Poslednji zabeleženi napad ruske avijacije na Gruziju desio se 12. avgusta kada su ruski avioni izveli niz udara po gradu Gori.

Posle ovoga usledela je odluka predsednika Ruske Federacije Dimitrija Medvedeva za prekid vojne operacije. Istog dana Rusija i Francuska donele su mirovni plan. Dokument je poznat kao Plan Medvedov-Sarkozi. Napredovanje ruske vojske završilo se 15. avgusta kada su ruske trupe stale na samo 55 kilometara od glavnog grada Gruzije. Gruzijski predsednik Sakašvili, mirovni plan potpisao je istog dana.

Ruski propusti i efikasnost gruzijske PVO

Rusko-gruzijski sukob izbacio je na površinu sve slabosti ruskih oružanih snaga. Pored dominacije zastarele vojne tehnike očigledno je bilo da je ruska vojska zaostajala za modernim armijama, u pogledu lične opreme i naoružanja vojnika, a primećivao se i nedostatak sistema za globalno poziciranje, termovizijskih sistema za osmatranje, sistema za označavanja ciljeva, nedostatka izviđačkih bespilotnih letelica, zatim savremenih sredstava za komunikaciju i savremenih sredstava i sistema za neutralizaciju protivničke PVO.

Tajna ruskog uspeha bila je u kontinuiranim i žestokim vazdušnim i artiljerijskim udarima po gruzijskim snagama, kao i po vojnim aerodromima, mornaričkim bazama na teritoriji Gruzije. Ispoljavanje ruske vatrene moći po Gruziji je postiglo snažan efekat na gruzijske snage čiji je borbeni moral slomljen.

Kao posledica neozbiljnog pristupa ruske vojne analitike u procesu proučavanja realnih borbenih mogućnosti gruzijske PVO, ruske snage su zatajile u procesu neutralizacije protivničke PVO i zbog toga su prvog dana rata oborena 4 borbena aviona.

Prva žrtva gruzijske PVO bio je taktički izviđač SU-24MR iz sastava 929. državnog opitnog centra Valerij Čkalovski. Avion je oboren raketnim sistemom Osa- AKM u blizini Chinvalija. Posada je iskočila iz aviona – pilot, major Igor Zinov, je zarobljen, a navigator, pukovnik Igor Rzavitin, je poginuo. Nekoliko sati posle, ruska avijacija je u blizini Gorija izgubila je izviđački avion TU-22M3R iz sastava 352. teškog bombarderskog puka baziranog u bazi Šajkovski. Obaranje ovog aviona postignuto je raketnim sistemom Buk-M1. Posada je iskočila iz aviona – kopilot, major Vjačeslav Malkov, preživeo je i bio zarobljen, dok su pilot, potpukovnik Aleksandar Kovencov, i navigatori, majori Viktor Prjadkin i Igor Nesterov, poginuli.

Dana 9. avgusta rusko vazduhoplovstvo je izgubilo avion SU-25 nakon što je pilot greškom bombardovao rusku vojnu kolonu u okolini Chinvalija. Rusi su uzvratili na ovaj napad i oborili avion, nakon čega je pilot uspeo da iskoči i bio je spasen od ruskih snaga. Tokom istog dana iznad Južne Osetije pogođen je još jedan ruski avion tipa SU- 25BM iz sastava 368. samostalnog jurišnog avijacijskog puka (368. sjap) baziranog u Buđanovsku, pri čemu je pilot, major Vladimir Edamenko, uspešno napustio avion, ali je bio smrtno pogođen dok je padao ka zemlji. Postoje verodostojni podaci da su 8. avgusta iznad Južne Osetije oborena i dva ruska SU-25, oba kao rezultat dejstva gruzijskog raketnog sistema PVO Buk-M1

Još dva ruska aviona SU-25, jedan iz sastava 368. sjap i jedan iz sastava 461. sjap (vazduhoplovna baza Krasnodar), teško su oštećena 9. avgusta nakon dejstva gruzijske PVO. Zahvaljujući prisebnosti ruskih pilota, oba aviona su vraćena nazad u bazu. Istu sudbinu je dožive jeda ruski SU-25SM, iz sastava 368. sjap kada ga je gruzijska PVO oštetila iznad grada Gori, 10. avgusta. Istog dana uspešno je dejstvovao gruzijski raketni sistem PVO Osa-AKM, oboren je ruski frontovski bombarder SU-24M, dvočlana posada je uspešno napustila avion, nakon čega su zarobljeni.

U periodu od 8. do 12. avgusta, ruske snage su na gruzijskoj teritoriji izgubile sedam aviona ( jedan TU-22M3R, dva SU-24 i četiri SU-25), kao i jedan borbeni helikopter Mi-24 koji je teško oštećen ili uništen u blizini grada Gori. Tri ruska SU-25 su teško oštećena i posle opravka vraćena u službu.

Najteže gubitke pretrpila je gruzijska strana. Ruske snage su uspele da unište jednu trećinu opreme i naoružanja gruzijske kopnene vojske. U velikom delu uništeno je gruzijsko vazduhoplovstvo – potvrđeno je obaranje tri gruzijska SU-25, kao i uništenje većeg broja letelica na zemlji, dva avona L-29, tri aviona AN-2, jednog helikoptera Mi-8, dva helikoptera Mi-24, jedan Mi-24 srušio se prilikom sletanja uništen je ijedan Mi-14 na zemlji. Tešku destrukciju pretrpila je i gruzijska PVO – uništena je većina gruzijskih vojnih i civilnih radara, dva bataljona S-125M, kao i veći deo bataljona Buk-M1 i raketnih sistema Osa-AK/AKM. RV Rusije izgubilo je sedam aviona, jedan helikopter Mi-24 je teško oštećen kao i tri jurišnika SU-25.

NAPOMENA: U izradi treksta korišten je rad Danka Borojevića Munjeviti rat na Južnom Kavkazu

Kurir.rs/A.Mlakar