SABOTAŽE, OTMICE, LIKVIDACIJE: Kako je skriveni rat Izraela i Irana eskalirao

Otmica jednog tankera u Omanskom zalivu i raketiranje Izraela iz Libana su najnoviji incidenti u sklopu skrivenog rata koji od obe strane traži ulaganja, resurse, i naravno – gubitke. Ulog je velik.

Istog dana su iz Libana ponovo ispaljivane rakete na Izrael. Niko nije preuzeo odgovornost za napad. Izrael su, doduše, već više puta raketirali pripadnici militantne grupe Hezbolah.

Nije jasno ni ko su bili otmičari tankera. Britanska vlada, prema pisanju Tajmsa, smatra da bi oni mogli biti povezani s Iranom. Iran to poriče.

"Ovi kontinuirani incidenti s brodovima u Persijskom zalivu su vrlo čudni i sumnjivi“, rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Said Hatibsadeh novinskoj agenciji ISNA.

Otmica broda se uklapa u dosadašnju razmenu udaraca, kaže Ginter Mejer, direktor Centra za istraživanje arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu.

"Izrael i Iran od 2019. vode skriveni rat koji se pojačao u martu ove godine. Pri tome je bilo više napada s obe strane", rekao je on.

Nova dimenzija sukoba

Sukob je prošle sedmice dobio novu dimenziju kada je dron napao naftni tanker "MT Merser Strit". Tom prilikom su ubijeni jedan rumunski i jedan britanski član posade.

SAD i London su okrivili Iran za taj napad. Činjenica da je u napadu bilo žrtava iz drugih zemalja daje sukobu novu dimenziju, kaže Mejer. "Time su se povećale šanse Izraela da dobije međunarodnu podršku. A to je važno za Jerusalim", rekao je on.

Nije tajna da Izrael i Iran vode "rat u senci", prenosi novinska agencija DPA reči bivšeg šefa izraelske tajne službe Amosa Jadlina.

On je ukazao na pretnju koju Izrael vidi u naoružanim grupama koje su povezane sa Iranom u Jemenu, Iraku i Libanu. "Rat u senci" se, kako kaže, vodi na svim frontama: na vodi, u vazduhu, na tlu i – na internetu.

Prema Jadlinovim rečima, takav rat ima svoja ograničenja. Dve strane se međusobno napadaju, ali ne preuzimaju odgovornost za to. To je deo igre: Onaj ko ne preuzima odgovornost, ne prisiljava drugu stranu na reakciju.

Borba za naklonost zapadne javnosti

Pored regionalno ograničenih sukoba, ovaj rat se umnogome vrti oko iranskog atomskog programa, kaže stručnjak za Bliski istok Mejer.

"Iran i dalje sprovodi svoj program, a Izrael to hoće da osujeti po svaku cenu", rekao je on.

U Beču su pokrenuti pregovori o obnavljanju Sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Izrael je uveren da Iran namerava da proizvede atomsku bombu i smatra da je time ugrožena njegova egzistencija.

Ubistvo dva člana posade broda koji pripada jednom izraelskom biznismenu, "moglo bi da objasniti bitno agresivniji kurs Izraela prema Iranu", smatra Mejer.

To bi, opet, moglo da isprovocira protivudar Irana koji bi izazvao simpatije Zapada prema Izraelu. "Tako bi ta zemlja bila politički i diplomatski ojačana i na toj osnovi bi mogla učinkovitije da osujeti iranski atomski program", objasnio je on.

Demanti iz Irana

Prošle sedmice izraelski premijer Naftali Benet osudio je napad na MT Merser Strit i rekao da je reč o "agresivnom postupku“ Teherana koji "ne ugrožava samo Izrael, već i globalne interese, slobodnu plovidbu i međunarodnu trgovinu".

U Teheranu su, piše DW, očigledno shvatili da je napad na tanker, uz žrtve iz trećih zemalja, bio politički riskantan potez.

Državna radio-televizija Al-Alam je najprije prenela da je napad bio osveta za napade Izraela na iranske vojne tačke u Siriji ali je u ponedeljak stigao demanti.

Said Hatibzadeh, portparol iranskog Ministarstva unutrašnjih poslova, rekao je da Iran nema ništa s tim napadom i poručio: ko tvrdi da ima dokaze o umešanosti Irana neka ih pruži.

Kako će se sukob razvijati narednih dana – to zavisi i od izraelskih saveznika sa Zapada, pre svega SAD-a i Velike Britanije, baš kao i od vlade novog iranskog predsednika Ebrahima Raisija.

Kurir.rs