INTERVJU BŽEŽINSKOG KOJI JE I DANAS VIŠE NEGO AKTUELAN Šta je važnije za istoriju sveta: Talibani ili propast sovjetske imperije?

Avganistanska epizoda ide polako prema svom velikom finalu koje će se kako stvari stoje izgleda održati tamo pred kraj avgusta, kad svi zbrišu iz Kabula, a bela zastava talibana se zavijori na predsedničkoj palati i brdima oko grada.

Ovde bi valjalo spomenuti jedan pomalo zaboravljeni intervju od pre nekih 23 godine koji je za francuski nedeljnik Le Nouvel Observatore bro 15. od 21. januara 1998. dao sad već pokojni geostrateg i arhitekta rata mudžahedina protiv Kremlja i Sovjeta Zbignjev Bžežinski, savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Džimija Kartera.

Za razumevanje onog što se danas dešava spomenuti valja najzanimljiviji deo intervjua sa Zbignjevom Bžežinskim koji mnogo otkriva kako je došlo do onoga što imamo danas, kada su talibani bili na vrhuncu moći.

V: Nekadašanji direktor CIA Robert Gejts je u svojim sećanjima (From the Shadow) naveo da su američke obaveštajne službe mudžahedinima u Avganistanu počele da pomažu šest meseci pre sovjetske intervencije. U to vreme vi ste bili savetnik predsednika Kartera za nacionalnu bezbednost. U ovom slučaju vi ste imali ulogu. Da li je to tačno?

Bžežinski: Da. Po zvaničnoj verziji istorije pomoć CIA mudžahedinima počela je 1980.godine, sa tim želim da kažem, da je to bilo posle, ko je sovjetska vojska 24. decembra 1979 zauzela Avganistan. Ali, do sad pažljivo čuvana tajna je potpuno drugačija: prava istina je, da je to bilo 3. jula 1979, kada je predsednik Karter potpisao ukaz za tajnu pomoć protivnicima prosovjetskog režima u Kabulu. Istog dana sam predsedniku napisao izveštaj, u kome sam mu objasnio, da će ta pomoć po mom mišljenju izazvati sovjetsku vojnu intervenciju.

V: Uprkos riziku vi ste bili zagovornik te tajne akcije. Ali, možda ste sami hteli, da bi Sovjeti ušli u rat ili ste to želeli da izazovete?

Bžežinski: Nije baš to tako. Ruse nismo prislili na posredovanje, ali smo svesno povećali tu verovatnoću, da će se to dogoditi.

V: Kada su Sovjeti opravdali svoje posredovanje sa tvrdnjama da se nameravaju boriti protiv tajnog uplitanja Sjedinjenih Država u Avganistan, ljudi im nisu verovali. Da li je to zapravo bila istina. Da li danas za tim žalite?

Bžežinski: Za čim da žalim? Ta tajna operacija je bila odlična zamisao. Njena posledica je bila, da je Ruse uvukla u avganistansku klopku, vi pa želite da ja žalim? Toga dana kada su Sovjeti zvanično prešli granicu, sam pisao predsedniku Karteru: Sad imamo priliku Sovjetskom savezu dati njihov vijetnamski rat. Zapravo Moskva je morala izdržati deset godina u ratu, ne da ih podržava vlada, to je konflikt, koji je prouzrokovao demoralizaciju i konačni slom sovjetske imperije.

V: Vi za tim ne žalite, da ste podržavali islamski fundamentalizam, da ste davali oružje i savete narednim teroristima?

Bžežinski: Šta je važnije za istoriju sveta? Talibani ili porpast sovjetskog imperija? Nekoliko poludelih muslimana, ili oslobođenje srednje Evrope i kraj hladnog rata?

Zapravo Bžežinski je u izvodu ovog intervjua poentirao suštinu onoga što je Pakistanac Tarik Ali naveo u poglavlju pod naslovom Avganistan između čekića i nakovanja u knjizi Sukob fundamentalizama, gde je opisao kako je Kremlj pao direktno u zamku.

".. Dokumenti politbiroa istog vremena su zanimljivo štivo za čutanje. Dva dana pred donošenje odluke, se politbiro protivio vojnoj intervenciji. Dogodilo se nešto zbog čega su se oni predomislili. Šta je to bilo tek to treba otkriti, ali odgovor verovatno leži u arhivi CIA. Najverovatnije je da je bila u pitanju američka dezinformacija o tome kako avganistanki lider Hafizulah Amin pred ta dešavanja, menja saveznika i igra važnu ulogu pri promeni stava politbiroa. Moskva je izjavila, da je Amin agent CIA, ali su to tad odbacili kao uobičajeno blaćenje, dok kojeg dolazi prilikom intervencije svake supersile. Ulazak sovjetskih vojnika u Avganistan je neprijatni građanski rat koji je finansirao Vašington pretvorio u džihad koji je mudžahedinima (svetim ratnicima) omogućio da postanu jednini branioci avganistanske usverenosti pred stranom vojnom intervencijom. Bžežinski je ubrzo posle toga fotografima pozirao sa paštunskim turbanom na Kajber prolazu i uzvikivao: "Alah je na vašoj strani", dok su u međuvremenu avganistanske fundamentaliste u Beloj kući i Dauing Stritu slavili kao "borce za slobodu", napisao je Ali u svojoj knjizi.

On dodaje u nastavku da uloga Vašingtona u avganistanskom ratu nije bila nikada tajna, ali retki stanovnici Zapada su znali da Sjedinjene Države upotrebljavaju obaveštajne usluge Egipta, Saudijske Arabije i Pakistana da stvaraju, obučavaju, finansiraju i naoružavaju međunarodnu mrežu islamskih boraca za borbu sa Rusima u Avganistanu..

O tome je pisao i Džon Koli daleke 1999, koji je naveo da su se SAD u borbi u prosovjetskom džihadu oslanjale i na druge sile i zemlje. kuli navodi tako Kinu, koja nije samo snabdevala oružjem pobunjenike. već je svojim prislušnim stanicama u Sinkiangu davala informacije mudžahedinima. Zvanični Peking to nije nikad priznao,a tvrdnje kako on piše dolazile su od pakistanskih generala. Avganistan je kako Ali naovdi i 10 godina posle odlaska Sovjeta preplavljivalo frakcijsko nasilje mudžahedina. Zato su da bi se zaustavio rat i uz internacionalnu pomoć formirani bili talibani, koji su formalno od sredine 1980 tih počeli prvo svoju versku indoktrinaciju u verskim školama na severozapadu Pakistana uz granicu sa Avganistanom.

"Ministarski predsednik Severozapadne pogranične provincije mi je 1992 rekao da će maloletni fanatici iz medresa možda osloboditi Avganistan, ili možda ne, ali zasigurno će destabilizovati ono, što je ostalo od Pakistana", napisao je Ali. Da li se to zapravo dešava danas 19 godina od kad je to Ali napisao videćemo uskoro. Najkasnije do 1. ili 11. septembra?!

Kurir.rs/A. Mlakar