MUČNE ISPOVESTI ŽENA IZ KABULA Vikali su nam da idemo kući i da stavimo burku! Neke žene i devojke su pretučene i silovane
Rano ujutro u nedelju krenula sam prema fakultetu na predavanje kada me je presrela grupa devojaka koja je trčala iz Studentskog doma. Pitala sam ih šta se događa, a jedna mi je rekla da ih je policija evakuisala, jer su talibani stigli u Kabul i da će pretući svaku ženu koja ne nosi burku, počela je svoju priču neimenovana studentkinja iz Kabula opisujući jučerašnji dan kada su talibani osvojili glavni grad Avganistana.
Htele smo da odemo kući, ali nismo mogle da koristimo javni prevoz. Vozači nisu hteli da nas puste u prevoz, jer nisu želeli da preuzmu odgovornost zbog prevoza žena. Još je gore bilo devojkama iz doma, koje žive izvan Kabula. Bile su prestravljene i nisu znale kuda da krenu, rekla je ona za Gardijan.
U međuvremenu, muškarci koji su stajali okolo su ih ismevali, smejući se teroru.
- Idite da stavite burku- jedan nam je povikao.
- Ovo vam je zadnji dan na ulicama - rekao je drugi.
- Oženiću vas četiri u jednom danu - dodao je treći.
Vladina kancelarija je zatvorena, a moja sestra je trčala kilometrima kako bi stigla na drugu stranu grada do kuće.
- Ugasila sam svoj računar uz pomoć kog sam služila svom narodu pune četiri godine. Napustila sam svoju kancelariju u suzama i rekla zbogom svojim kolegama. Znam da mi je ovo bio poslednji dan na poslu - rekla je.
Gotovo simultano sam završila dva najbolja fakulteta u Avganistanu. Trebalo je da diplomiram u novembru na američkom univerzitetu u u Avganistanu i Univerzitetu u Kabulu, ali jutros se sve srušilo pred mojim očima.
Skrivanje dokumenata
Radila sam toliko dana i noći kako bih postala osoba koja sam danas, a jutros, kada sam napokon došla kući, prva stvar koju smo moje sestre i ja učinile je to da smo sakrile svoje lične, diplome i sertifikate. Razarajuće je to. Zašto bismo sakrivale stvari na koje bi trebalo da budemo ponosne? U Avganistanu nam više nije dopušteno da budemo osobe koje jesmo, istakla je.
Kako kaže, kao žena, oseća da je žrtva političkog rata koji su započeli muškarci.
-Osećam da više ne mogu glasno da se smejem, da više ne mogu da slušam omiljenu muziku, da se ne mogu da se sastajem sa prijateljima u omiljenom kafiću, da nosim najomiljeniju žutu haljinu ili roze ruž. I više ne mogu da idem na posao niti da završavam fakultet, naglaisla je.
Danas, na putu kući, projurila sam pored salona lepote gde sam pre išla na manikir. Izlog na kom su bile fotografije devojaka preko noći je prekrečen, dodaje.
Kako kaže, jedino šta je mogla da vidi oko sebe su prestravljena lica žena oko sebe bila su prestravljena lica žena i ružna lica ženomrzaca, koji ne vole da se žene školuju, rade i budu slobodne.
Najviše su je pogodili oni, kako dodaje, koji su izgledali srećno i ismevali sve i umesto da stanu na njihovu stranu, stali su na stranu talibana i tako im dali još veću moć.
-Kao siroče plela sam tepihe kako bih zaradila za školovanje. Suočila sam se sa brojnim finansijskim izazovima, ali sam imala puno planova za svoju budućnost. Nisam očekivala da će se ovako sve završiti, naglasila je ona.
Sada mi se čini da ću morati spaliti sve što sam postigla za svoje 24 godine života. Imati bilo kakvu nagradu sa Američkog univerziteta je riskantno, čak i ako ih zadržimo nećemo ih moći koristiti. Nema posla za nas u Avganistanu, zaključuje.
Novinarke u strahu
U međuvremenu, poznata voditeljka vesti i političkog tok-šoua (ime poznato redakciji Gardijana) rekla je kako su se u poslednja 24 sata iz temelja promenili njihovi životi.
- Mnogo godina sam radila sam kao novinarka, kako bi se čuo glas Avganistanaca, posebno žena iz Avganistana, ali sada je naš identitet uništen, a mi ničim ovo nismo zaslužile. Zatvorene smo u našim kućama, a smrt nam preti svakog trenutka., rekla je ona.
Kaže kako je Kabul, nekada bio slobodan i užurban grad, a sada je ispunjen strahom i tišinom.
Kada je predsednik Ašraf Gani pobegao iz zemlje bez upozorenja, odneo je sa sobom tračak nade koja je bila u očima žena - posebno onih školovanih.
Još jedna novinarka za Gardijan je opisala trenutak kad su talibani ušli u Kabul.
- Bila sam napolju kada me je nazvao brat i rekao mi da odmah moram otići kući. Strašno je - opisuje novinarka i dodaje kako su neke žene i devojke pretučene i silovane te da se boji da će ta sudbina i nju dočekati.
- Strahujem jer sam žena, a ujedno i novinarka jedne od najvećih medijskih mreža u Avganistanu. Prema mom suprugu i deci neće imati milosti - rekla je i dodala kako mnoge novinarke uništavaju tragove svog identiteta.
Desetak novinarki iz Avganistana proteklih nedelja sz bile u kontaktu sa britanskim Gardijanom, dokumentirajući pad i uništenje te zemlje.
Kurir.rs/Jutarnji list
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega