DOJČE VELE BRUTALNO O LICEMERJU ZAPADA POVODOM AVGANISTANA: Znaju godinama šta se dešava, a sada se kao čude! VIDEO

Evropa već dugo ignoriše pogoršanje bezbednosne situacije u Avganistanu. Ali sada kada su talibani preuzeli vlast, neke zapadne zemlje deluju zaprepašćeno. Ovo licemerje mora prestati, kaže novina Dojče Vele Vaslat Hasrat-Nazimi.

Razlog zašto je ovaj nedavni razvoj događaja toliko šokirao je to što oni sada shvataju da su njihove vlade pokrenule misiju u Avganistanu prije 20 godina ne radi zaštite ljudskih prava - već iz političke svrhe.

Ali sada kada su se politički prioriteti promenili i jednačina troškova i koristi više se ne zbraja, oni su hteli da izađu. Što je brže moguće.

Misija je bila jedna velika laž. Džo Bajden je odlučan u nastojanju da misiju koju su nadgledala četiri predsednika SAD -a neće predati petom. Ljudska prava? Ženska prava? Demokratija? Čini se da to više nije problem Zapada, Avganistanci odjednom moraju da se srede među sobom. „Avganistanski lideri moraju da se okupe“, rekao je nedavno Bajden. "Moraju da se bore za sebe, da se bore za svoju naciju."

Ali ono što Bajden ne spominje je da SAD nisu samo izvršile invaziju na Avganistan još 2001. godine kako bi se borile protiv talibana i Al-Kaide. SAD su takođe obećale avganistanskom narodu da će to doneti demokratiju u njihovu zemlju.

Zaštita prava avganistanskih žena bila je jedan od glavnih argumenata za rat u Avganistanu pod vodstvom SAD-a. Ali dve decenije kasnije, jasno je da je sve to bila samo prazna retorika; ni ženska prava ni demokratija nisu bili glavni prioriteti.

Iste žene koje su se navodno previše žestoko zalagale za svoja prava poslednjih godina bile su umirene obećanjima da će demokratija i vladavina prava uvek trijumfovati, sada su bačene nazad u mrak u kojem su bile pre 2001. One su bile izdane i napuštene. Mnoge aktivistkinje za ženska prava sada strahuju za svoje živote.

Politika azila EU i Nemačke nije ništa manje licemerna. Poslednjih godina milioni Avganistanaca godinama beže iz svoje domovine. Ovu odluku niko ne donosi olako. Pobegli su jer se bezbednosna situacija u Avganistanu nastavila pogoršavati; njihov položaj je ignorisan. Avganistan je smatran „sigurnom zemljom“.

Mnoge izbeglice su deportovane, druge su samo tolerisane. Hiljade Avganistanaca živi u užasnim uslovima u Grčkoj, Turskoj i na Balkanu. Političari EU odbili su da priznaju ozbiljnost bezbednosne situacije u Avganistanu i da je međunarodna misija pala.

Ali sada kada je prekasno, političari, mediji i akademici priznaju svoj šok. Zapadne zemlje - uključujući Nemačku - imaju odgovornost prema Avganistanu. Umesto da podržavaju vojskovođe i korumpirane političare poslednjih godina, trebalo je da ulože zajedničke napore da razumeju i sarađuju sa avganistanskim narodom, njegovom kulturom i društvom. Trebalo je da slušaju upozorenja žena umesto da ih ometaju besmislenim obećanjima. Umesto da pomognu u izgradnji vojske, trebalo je da pomognu avganistanskom narodu u izgradnji budućnosti.

Pa šta se sledeće dešava? Zapadne zemlje moraju da garantuju avganistanskim izbeglicama azil, što je brže moguće i što je moguće nezahvalnije. Moraju da prihvate avganistanske izbeglice koje čekaju na odluku o svom statusu i žive u užasnim uslovima u zemljama EU. Moraju primiti i Avganistance koji će stići u narednih nekoliko mjeseci i godina, nakon što su pobjegli iz razorene zemlje koju je Zapad ostavio na cedilu. To je najmanje što Evropa duguje narodu Avganistana.

Kurir.rs