ANISA RADI JEDAN OD NAJOPASNIJIH POSLOVA U AVGANISTANU, ALI NE ŽELI DA ODUSTANE: Ili ću biti novinarka ili ću sedeti kod kuće

Rekla sam svom ocu da ću ili biti novinarka ili ću sedeti kod kuće, započela je svoju priču Anisa Šahid koja, iako je od 200. godine ubijeno na desetine novinara u Avganistanu, ne želi da odustane od svog sna.

Anisa je odrasla po talibanskim režimom, koji su branili ženama da se obrazuju i da rade.

-Godinama sam sanjala da ću se jedog dana vratiti u školu, rekla je ona. Anisa je, nakon što su talibani svrgnuti sa vlasti završila Univerzitet u Kabulu i počela da radi za Tolo njuz, najveću i najpoznatiju medijsku mrežu u Avganistanu.

-Moja otac je želeo da postanem učiteljica, ali posče čertiri ili pet godina moji roditelji su prestali da se protive, oni su bili zabrinuti za moju sigurnost, ispričala je ona.

Diskriminacija je otežala posao još više, nekadašnji komandant talibana rekao je da neće da priča sa ženom novinarem.

- Pitao je da li je moguće da zamenim mesta sa snimateljem i da ga, umesto mene, intervjuiše on, prosetila se ona.

Sigurnost je veoma upitna i Anisa svaki dan bira druge rute kako bi stigla do posla.

-Treba da budemo operzni sa pozivima i kuda idemo. Izgubili smo mnogo prijatelja i kolega i to nas gura ka gubitku nade , rekla je ona.

Nasilje na dnevnom nivou takođe uzima emocionalni danak.

-Nisšta nije teže kada izveštavaš o detetu koje je nepokretno ili čija su prava narušena, detetu koje plače ili ženi koja plače, kaže Anisa.

U aprilu je Centar za slobodu govora u Avganistanu imenovao Anisu novinarem godine. Reporteri bez granica prepoznali su njenu hrabrost pri izveštavanju.

- Zabrinuta sam da će težak rad u proteklih 20 godina od strane medija i naroda Avganistana, čiji je najveći podvig bio sloboda izražavanja, da bude izgubljen. Moj najveći san je da putujem u sve regije Avganistana i izvešravam o lepotama, rekonstrukcijama i razvoju. Želja mi je da vidim miran Avganistan - rekla je Anisa.

Kurir.rs