Amerika je poverovala obećanjima talibana i pustila Osamu bin Ladena da pobegne iz njegovog skrovišta.

Talibanski komandanti su ih uveravali da će čelnika Al Kaide predati u zamenu za prekid vatre, tvrdi se u novoj knjizi.

Američki vojni lideri verovali su talibanima na reč kada su "obećali da će se bin Laden lično predati" ako SAD otkažu vazdušne napade.

U to vreme, ozloglašeni vođa Al-Kaide bio je sateran u ćošak u udaljenim planinama Tora Bora u Avganistanu, gde je bomba pala na njegov bunker.

Njegovi sledbenici su postali zabrinuti i „očajni“, a bin Laden je čak rekao svojim ljudima da se predaju ako žele, prenosi Daily Mail.

Ali nakon što je Amerika pristala na privremeno primirje, terorista je uspeo da pobegne pod okriljem mraka i pobegne u Pakistan gde će trebati još deset godina da mu se uđe u trag.

To je bio verovatno najveći propust Amerike u Avganistanu pre prošle nedelje, kada su talibani vratili zemlju nakon povlačenja američkih trupa.

Detalji bin Ladenovog bega otkriveni su u novoj knjizi, Uspon i pad Osame bin Ladena, autora Pitera Bergena, analitičara nacionalne sigurnosti CNN -a i jednog od vodećih svetskih stručnjaka za teroriste.

On piše da je u decembru 2001. bin Laden bio sateran u pećinski sistem u Tora Bori, što bi se pokazalo kao najbolja šansa da se uhvati organizator napada 11. septembra.

Dana 9. decembra, američki bombarder bacio je bombu od 7 tona, poznatu pod imenom Dejzi Kater, na položaje Al Kaide, nanevši katastrofalnu štetu.

Te noći bomba je pala na Bin Ladenov bunker i njegovi sledbenici su bili "zabrinuti da im je vođa ubijen".

Ali nije bio tamo i sanjao je kako se škorpion spušta u rovove koje su mu ljudi iskopali i odmakao se nekoliko stotina stopa dalje.

„Ali sada su bin Ladenovi sledbenici bili očajni. Pećine u kojima su se sklonile bile su na 3.000 metara, gde je temperatura bila deset stepeni ispod nule “, piše Bergen.

'Opsada se jačala. Nije bilo vode jer je bila smrznuta. Sneg je neprestano padao dok je na njih danonoćno padao niz bombi. '

Bin Laden se obratio svojim ljudima i rekao: 'Žao mi je što sam vas uključio u njegovu bitku. Ako se više ne možete opirati, možete se predati uz moj blagoslov. '

Ali iz mraka je izašao spas iz najneverovatnijeg mesta - Amerikanaca.

Bergen piše da su zvaničnici Al-Kaide ponudili prekid vatre uz obećanje da će se bin Laden "lično predati".

Bin Laden je ovo shvatio kao "znak Allahove naklonosti da njegovi neprijatelji prihvate ovo primirje", koje se dogodilo između 12. i 13. decembra.

Zapanjeni bin Laden smatrao je to ništa manje nego 'čudom', piše Bergen.

12. decembra u 23 sata, bin Laden i njegovi sledbenici su "iskoristili primirje" da napuste Tora Boru.

On i dva njegova sina iskrali su se u ono što Bergen naziva "jednim od velikih nestalih dela istorije".

Prvo su pobegli u severni Avganistan pre nego što su se preselili u Pakistan, gde bi deset godina kasnije tim mornaričkog foka ušao u trag bin Ladenu i ubio ga.

Kada je vest o bin Ladenovom bekstvu stigla u Belu kuću, bivši predsednik Džordž Buš, koji je retko podizao glas, bio je besniji nego što je iko ikada video.

Vrištao je na Majka Morela, njegovog predstavnika CIA -e: 'Kako je dovraga mogao da vam izmakne?'

Buš je pozvao svoje druge vrhunske savetnike i zatražio: 'Šta je ovo, dođavola? Majkl mi je upravo rekao nešto o tome kako će bin Laden pobeći.

Tako je bin Ladenova decenija u bekstvu, tokom koje je objavio video zapise koji se rugaju Bušu i slave napade Al Kaide, poput bombardovanja u Londonu 2005. godine, u kojem su poginule 52 osobe.

Bergen piše da su Bušovi najviši zvaničnici pokušali da tvrde da se opravdaju da nema dokaza da je bin Laden u Tora Bori.

U stvari, postojala je kvalaaitetna informacija o njegovoj lokaciji, a potpredsednik Dik Čejni ​​je čak pričao o tome na ABC Njuzu.

To nije bio jedini neuspeh koji je dozvolio da se desi 11. septembar, a samo jedan od 33 sastanka Veća za nacionalnu bezbednost u Bušovoj administraciji odnosio se na Al Kaidu.

Među napadima koje je planirao bin Laden bili su bombardovanje na razarač USS Cole 2000. u Adenu u Jemenu, u kojem je poginulo 17 američkih mornara.

Neverovatno, Bela kuća nije odgovorila i do tada je CIA već iskoristila nekoliko mogućnosti da ubije bin Ladena.

Oni su uključivali i priliku kada se bin Laden pridružio nekim arapskim prinčevima na lovu 1999. u Avganistanu, ali je vazdušni napad prekinut jer zvaničnici nisu hteli da rizikuju da ubiju članove kraljevske porodice Emirati.

Geri Šron, tadašnji šef CIA stanice u Pakistanu, dobio je telefonski poziv kod kuće godinama kasnije od čoveka koji je rekao da je on voditelj sokola za kamp u kome su bili muškarci.

Taj čovek je rekao da je bin Laden bio tamo i da je CIA "trebalo da pogodi".

Kurir.rs