MALALA POZVALA DA SE SLUŠAJU GLASOVI AVGANISTANSKIH ŽENA: Talibani su pokušali da me ubiju zato što sam htela da se školujem

U poslednje dve decenije milioni avganistanskih žena i devojaka steklo je obrazovanje. Sada je budućnost koja im je obećana opasno blizu propasti.

Zahvalna sam na svom današnjem životu

"Zato sam zahvalna na svom današnjem životu. Nakon što sam prošle godine završila fakultet i počela da krojim sopstveni put u karijeri, ne mogu da zamislim gubitak svega toga i povratak u život koji su mi definisali muškarci sa oružjem".

"Avganistanske devojčice i mlade žene ponovo su tamo gde sam nekada bila i ja - u očaju zbog pomisli da im više nikada neće biti dopušteno da vide učionicu ili da drže knjigu u rukama. Neki talibani kažu da ženama i devojčicama neće uskratiti obrazovanje ili pravo na rad. Ipak, s obzirom na talibansku istoriju nasilnog suzbijanja ženskih prava, strahovi Avganistanki su stvarni. Već pristižu izveštaji o izbacivanju studentkinja sa univerziteta i zaposlenih žena iz kancelarija".

"Ništa od ovoga nije novo za stanovnike Avganistana, koji su generacijama bili zarobljeni u ratovima globalnih i regionalnih sila. Deca su se rađala usred bitaka. Porodice već godinama žive u izbegličkim kampovima, a poslednjih dana hiljade su pobegle iz svojih domova. Kalašnjikovi koje nose talibani težak su teret na plećima svih avganistanskih ljudi. Zemlje koje su koristile Avganistance kao pijune u svojim ideološkim i pohlepnim ratovima ostavile su ih da sami nose teret".

Još nije kasno za pomoć avganistanskom narodu

"Međutim, još nije kasno za pomoć avganistanskom narodu - naročito ženama i deci. U poslednje dve nedelje razgovarala sam sa nekoliko zagovornika obrazovanja u Avganistanu o njihovoj trenutnoj situaciji i onome što očekuju. Ne imenujem ih ovde zbog sigurnosnih razloga. Jedna žena koja vodi škole za ruralnu decu rekla mi je da je izgubila kontakt sa svojim učiteljima i učenicima".

"Inače radimo na obrazovanju, ali trenutno smo usredsređeni na šatore. Ljudi beže u hiljadama i potrebna nam je hitna humanitarna pomoć kako porodice ne bi umrle od gladi ili nedostatka pitke vode", rekla je ova aktivistkinja. Ponovila je molbu koju je čula i od drugih - regionalne vlasti trebalo bi aktivno da pomažu u zaštiti žena i dece. Susedne zemlje, Kina, Iran, Pakistan, Tadžikistan, Turkmenistan, moraju da otvore svoja vrata civilima koji beže. To će spasiti živote i pomoći stabilizaciji regije. Oni takođe moraju dopustiti deci izbeglicama da se upišu u lokalne škole, a humanitarnim organizacijama da postave privremene centre za učenje u kampovima i naseljima.

Gledajući budućnost Avganistana, druga aktivistkinja želi da talibani budu jasni oko toga šta će dozvoliti: "Nije dovoljno neodređeno reći da devojke mogu da idu u školu. Potrebni su nam konkretni dogovori da devojčice mogu da završe svoje obrazovanje, da mogu da studiraju nauku i matematiku, da mogu da idui na univerzitete i da će im biti dopušteno da rade poslove koje žele".

Aktivistkinje sa kojima sam razgovarala plašile su se povratka verskom obrazovanju, što bi decu ostavilo bez veština potrebnih da ostvare svoje snove, a njihovu zemlju bez budućih lekara, inženjera i naučnika.

"Biće vremena za raspravu o tome šta je pošlo po zlu u ratu u Avganistanu, ali u ovom kritičnom trenutku moramo da slušamo glasove avganistanskih žena i devojaka. Traže zaštitu, obrazovanje, slobodu i budućnost koja im je obećana. Ne možemo ih i dalje izneveravati. Nemamo vremena na pretek", zaključuje Malala za The New York Times.

Kurir.rs