Dok između 10.000 i 40.000 Amerikanaca ima manje od dve nedelje da pobegne iz Avganistana pre isteka roka za povlačenje koji je odredio predsednik Džo Bajden, predsednika nema nigde.

Jedina osoba koja se u javnosti pojavljivala ređe od Bajdena, koji je u ponedeljak izašao iz hibernacije u Kemp Dejvidu kako bi održao govor od 20 minuta, je potpredsednica Kamala Haris.

Navodno "istorijski" potpredsednik koji se hvalio da je "poslednja osoba u prostoriji" kada je njen šef odlučio o povlačenju iz Avganistana nije se pojavila u javnosti nedelju dana.

Potpredsedništvo je istorijski nezahvalan posao, a Džon Adams je slavno lamentirao o njemu kao "najneznačajnijem uredu koji je ikada čovek ... zamislio", ali u proteklih nekoliko decenija potpredsednici su našli ključne svrhe u svojoj administraciji . Odnosno, sve do Harisove, prenosi Washington Examiner.

Iako je Barak Obama nominalno prisluškivao Bajdena zbog njegovog takta u spoljnoj politici (koji, kako je nedavno dokazano, ne postoji), prava svrha demokrate iz Delavera bila je da posreduje u poslovima sa svojim kolegama iz Senata od 40-ak godina. Dok su stari političari iz Vašingtona gledali na „profesora Obamu“ kao na previše cerebralnog i, ponekad, arogantnog, Džo iz srednje klase mogao je da udalji da reši mnoge stvari.

Majk Pens imao je sličnu ulogu posrednika između Donalda Trampa i većih konzervativnih i birokratskih ustanova. Bivši predsednik se takođe oslanjao na čuvenog stoika Pensa koji je služio kao diplomatsko prisustvo kako bi se uravnotežila Trampova, pa, sklonost prema odstupanju od scenarija.

A Dik čejni ​​je postao najmoćniji potpredsednik u istoriji, praktično rukovodeći Bušovom administracijom koja se borila protiv rata protiv terorizma i preoblikovanjem same izvršne vlasti.

Zatim, tu je Harisova, koja je morala da odustane od predsedničkih primarnih meseci pre kokusa u Ajovi.

Više od pola godine od početka posla, jasno je da je Haris doneo Bajdenovoj administraciji nekoliko kako kako bi se ispunila kvotu raznolikosti Bele kuće, a ne mnogo više. Za razliku od Bajdena, koji je uprkos svim svojim gafovima i dalje uspeo da pokrene Senat, Haris se nikada nije zaista zahvalila svojim bivšim kolegama iz obe partije. Najljubaznije reči koje je ultraliberalni Sen. Kris Marfi bi mogao sakupiti kako bi kvalifikovao vrednost Harisovog iskustva u Senatu da bi mogla dati neki uvid u "novi Senat".

Nakon što je granica počela da se raspada, Bela kuća je objavila da će Harisov posao da počisti nered, da bi kasnije povukla svoju odgovornost i rekla da je to samo nad "korenitim uzrocima" krize. Nekoliko meseci nakon navedene deklaracije, koliki je napredak postigla Harisova? Tačno jedno putovanje do same granice, gde je prošlog meseca konačno prešlo 200.000, što je skoro 200 odsto više od stupanja Bajdena na dužnost.

Ostale stavke koje Haris navodno predvodi su: demokratski zakoni o biračkim pravima (koji se ne dešavaju), plaćena briga o deci (to se zove javni školski sistem) i, barem kako je tvrdila u aprilu, Avganistan, o kome sada ćuti.

Koliko god se demokrate nadale da će Harisova naslediti partijski omotač od svog skoro osmogodišnjeg šefa dosadnog belog muškarca, brojke ne lažu: potpredsednik jednostavno nije budućnost stranke. Sa ocenom odobrenja od 45 odsto, Haris nije samo 5 procentnih poena niža od Bajdenove - već je niža od sve tri njene prethodnice u ovom trenutku njihovog mandata.

Mnogi potpredsjednici bili su aktivno destruktivni. Ali osim tog zastoja koji je smanjio izlaznost demokrata, nijedan drugi potpredsednik nije bio ovako beskoristan u ovom veku.

Kurir.rs