SUDBINA NATO PAKTA POSLE ODLASKA IZ AVGANISTANA: Krah alijanse ili REFORMA?! Zašto su baš ključ saveza u budućnosti AKTIVNE MERE

Munjeviti odlazak američke vojske i ostalih članica NATO prouzrokovao je pad vlade u Kabulu. Misija ISAF iz "Zelene zone" u strogom centru Kabula evakuisana je munjevitio pre nego što su talibani ušli u Kabul. Pethodno je uništena višemilionska oprema.

Nakon četvorostrukog napada na SAD 11. septembra 2001. Godine NATO je prvi put u istoriji iskoristio član 5. Vašingtonskog sporazuma. Pored NATO-a, jedna četvrtina država članica OUN se priključila vojnoj intervenciji u Avganistanu.

Povod za vojnu intervenciju je bilo odbijanje Talibana da predaju Osamu Bin Ladena. U to vreme NATO je upotrebio konvencionalu oružanu silu u cilju slamanja Talibanskog otpora. Kroz dve nedelje usledila je kopnena misija. Sa mandatom SB OUN NATO je vodio ISAF misiju do 2014. godine. Vremenom je misija sa vojnih zadataka prošrena na izgradnju kapaciteta avganistanskih civilnih i vojnih snaga, garantovanje slobode izbornog procesa- izbori su održani 5 puta., uz kvotu rodne ravnopravnosti. Zemlje članice NATO su izdvojile milijarde dolara pomoći.

Nakon 20 godina Avganistan je ponovo u rukama Talibana, gde ostaje da se vidi da li će Talibani modifikovati svoj nastup u međunarodnoj areni, dok unutrašnja politika ima malo razloga za optimizam.

Da li je angažovanje NATO dalo rezultate u Avganistanu? Ukoliko stvari postavimo na bezbednosni teren, misija je svakako ispunjena. Talibani i njihov kapacitet da pružaju logističku podršku i gostoprimstvo teroristima je uništen. Al Kaida potisnuta, Bin Laden likvidiran u Pakistanu.

Sa pozicije današnjeg razvoja događaja u Avganistanu gde su Talibani u faktičkom posedu vlasti, NATO će i dalje nastaviti da ispunjava svoje anti-terorističke zadatke. Kao organizacija kooperativne bezbednosti i kolektivne odbrane, NATO svoju anti-terorističku misiju ostvaruje kroz aktivnosti: opažanje/uočavanje pretnje od terorizma, izgradnje kapaciteta država članica kao i regaovanje na terorističke pretnje.

Ove aktivnosti se uveliko i kontinuirano sprovode od 2001. godine. Asimetrične pretnje postaju sve učestalije. Modaliteti vršenja terorističkih akata se značajno menjaju. Sama priroda terorističke pretnje koja se u osnovi zasniva na motivisanosti i operativnoj sposobnosti, u velikoj meri je evoluirala. Ukoliko napravimo paralelu sa Avganistanom kao sigurnom lukom za Bin Ladena.

Uočićemo nekoliko promena. Prva promena je da su se terorističke organizacije preselile u sajber prostor. Više im nisu potrebni kampovi za obuku, kao što je Al Kaida imala u Kandaharu i Kaldenu. Danas su ti kampovi mračne dubine dark neta, tkz. virtuelni kampovi za obuku, gde teroristi dobijaju instrukcije od online instruktora, mogu doći u posed priručnika za planiranje napada, priručnika za izradu bombe i drugih materijala. U ovakvom kontekstu i podeli posla zadovoljava se princip operativne sposobnosti, princip motivisanosti se takođe postiže kroz džihadističku online propagandu, kurseve, propovedi, distribuciju materijala sa elementima govora mržnje. Za uspešno postizanje motivisanosti neophodna je radikalizacija pojedinca, na osnovu koje se usled usvajanja nakaradnog pogleda na svet, postiže njegova motivisanost da počini teroristički napad.

Prema izveštaju EUROPOL-a za 2020. godinu pokazuje porast džihadističke propagande u sajber prostoru. Ovakav oblik regrutovanja, indoktrinacije/radikalizacije i usmerenja potencijalnih terorista značajno se razlikuje od perioda kada je pretnja koja je dolazila iz Avganistana eliminsana vojnim prisustvom na terenu, i uništenjem terorističkih štabova i lidera. Ovo ne znači da danas ne postoje teroristički štabovi u nedovoljno izgrađenim državama, ali napadi u Parizu i Beču, kao i u Nici – dva puta, pokazuju nam da teroristi postaju oprezniji i ekonomičniji. Ukoliko se sada prebacimo na anti-teroristički koncept NATO-a, možemo da primetimo nekoliko stvari. U odnosu na 2001. godinu, danas se uništavanje terorističkih grupa vrši ciljanim delovanjem putem bespilotnih letilica- dronova.

U ovom slučaju obaveštajna eksploatacija se završava jasnim odabirom mete na koju se šalje bespilotna letilica, i vrši se tkz.ograničeni udar. Avijacija takođe igra važnu ulogu, što smo mogli da vidimo pre 2 dana kada je Izrael dejstvovao po aerodromu u Damasku radi uništavanja terorističke logistike.

Nema sumnje da će NATO povišenim kapacitetom pristupiti analizi terorističkih kapaciteta usled promene situacije u Avganistanu. U prvom redu pristupiće se razmeni obaveštajnih podataka država članica kroz TIC (obaveštajna ćelija za terorizam) u sedištu NATO. Od 2020. godine u upotrebi je i automatski biometrijski informacioni sistem(NABIS). Svrha ovog sistema je da na osnovu biometrijskih podataka prepoznaje borce ISIS-a i ustanovljava njihov stvarni identitet. Sistem se snabdeva materijalima prikupljenim tokom izvršavanja misija na terenu. Inače ovaj sistem se testira od 2020. na Kosovu. Još jedan od mehanizama je Politika borbene evidencije, što u praksi znači da trupe država članica NATO podatke koje prikupljaju tokom svojih misija učine dostupnim organima krivično pravnog progona, što u praksi znači identifikaciju boraca povratnika koji su identifikovani npr. u Levantu, ali i drugih terorista koji bi se eventualno zaputili put neke od članica NATO. Kroz primenu ovih mehanizama smanjuje se rizik da se u migrantskim talasima prebace teroristi.

Samo povlačenje Amerike i NATO-a iz Avganistana neće mnogo promeniti pristup anti-terorističkim aktivnostima. Jer ne treba biti naivan i poverovati da bi došlo do povlačenja da je postojala obaveštajna procena o mogućem intenziviranju terorističke aktivnosti koja može ugroziti globalnu bezbednost. Ono što je uslovilo povlačenje, pored političkih razloga jeste i promena u anti-terorističkoj strategiji. Sama misija u Avganistanu je simbol solidarnosti u skladu sa Vašingtonskim sporazumom o osnivanju NATO. Od 2017. godine NATO je član i Globalne koalicije za poraz ISIS-a. Pored toga imamo i NATO operaciju „Čuvar mora“ usmerenu na zaštitu mediteranskog područja od terorizma.

Pored anti-terorističke dimenzije uloge NATO nakon povlačenja iz Avganistana, na površinu su opet izronile aktivne mere kao oblik ugrožavanja demokratskih društava.

Globalni konkurenti NATO članica obilato informaciono-propagandno koriste ovu okolnost kako bi „oštrili sablju“ prema manjim članicama i drugim partnerima. U prvom redu Ruska i Kineska državna glasila uveliko u bezbrojnim materijalima postavljaju pitanje, da li su NATO i Amerika sposobni da odbrane baltičke države i Tajvan.

Kroz aktivne mere se stavlja u izgled nedostatak kapaciteta zapadnih saveznika da odbrani Tajvan od moguće kineske invazije, jer nisu „odbranili“ Avganistan. Istini za volju, Kina sve učestalije izvodi pogranične incidente, pre nekoliko nedelja izvedeni su manevri jurišnom avijacijom. Bez dublje analize, jasno je da se Tajvan i Avganistan ne mogu porediti. U prvom osnovu Tajvan raspolaže sa preko 2 miliona vojnika, modernom i obučenom avijacijom, savremenim PVO sistemima i velikom motivacijom stanovništva da sačuva svoje demokratsko uređenje. Američka pomoć Tajvanu iznosi nekoliko milijardi dolara godišnje U slučaju Avganistana nije postojao osnovni faktor a to je moral. Nedostatak morala skopčan sa korupcijom i prevrtljivošću rezultovao je totalnim odsustvom otpora i rasulom pred Talibanima. Sa druge strane poučeni aneksijom Krima, ali i globalnim rivalstvom Kine i Amerike, nije realno očekivati da će politički Zapad dozvoliti bilo kakvo narušavanje bezbednosti Tajvana. U prilog tome ide i teza da kineska narodna armija se ne usuđuje da zavede blokadu tajvanskog moreuza, a kamoli da započne invaziju na svog demokratskog suseda.

Ista analogija, kao u slučaju Tajvana, može se primeniti i na eventualno ugrožavanje baltičkih država. Ono što svakako predstavlja veliki izazov za NATO saveznike jesu asimetrične i hibridne pretnje. Svedoci smo da ovakav vid asimetričnih pretnji još uvek predstavlja pretnju na koju sve države članice ne reaguju istim kapacitetom. Odbrana Litvanije od beloruskog napada izbeglicama je objektivna ali i hibridna pretnja. Kao i u doba izbijanja Kovid19, svedoci smo rata za percpeciju.

Jedna strana se neutemeljeno sokoli i predviđa po hiljaditi put krah NATO-a, dok sa druge strane aktivnosti na terentu pokazuju opravdanost zašto je NATO najdugovečniji vojni savez, zasnovan na zajedničkoj viziji bezbednosti.

Kurir.rs/Darko Obradović