Izveštaj iz 2009. godine otkriva zašto se još tada znalo da su avganistanske bezbednosne snage jake samo na papiru i pored milijardi dolara utrošenih na njihovu obuku.

Američka vlada je potrošila 90 milijardi dolara na opremanje avganistanske vojske, pa ipak se ta vojska raspala bez borbe pred talibanima. Kako se to desilo?

Po rečima Takera Karlsona sa Foksa izveštaj Gardijana iz 2009. godine daje jedan od mogućih razloga. Mnogi pripadnici avganistanskih snaga bezbednosti su se drogirali na dužnosti.

U snimku koji sledi vidi se američki vojnik koji postrojava Avganistance i kasnije komentariše: "Ovo je kao da imam 26 tinejdžera", kasnije dodaje da je neka naređenja potrebno ponavljati i do 30 puta. Drugi pripadnik Vojske SAD tvrdi da ukoliko bi bio uveden test na drogu, avganistanska vojska bi izgubila oko tri četvrtine vojnika.

Po rečima Karlsona američki instruktori su morali da uče Avganistance kako da čitaju osnovna uputstva za funkcinisanje opreme i naoružanja, jer je 90 odsto regruta bilo nepismeno.

O tome koliko je opismenjavanje bilo efikasno govori novinar Foska Stiv Herington koji je bio prisutan kada je veliki broj "diplomaca" držao diplome na pogrešan način jer nisu znali da čitaju. Po njegovim rečima svi znaju da su misije avganistanske vojske morale da budu organizovane pre isplate plata, jer posle isplate bi vojnici nestajali.

Majkl Trejsi, nezavisni novinar je intevjuisao člana komande Vojske SAD iz Avaganistana koji je operaciju nazvao "velikim trošenjem novca". Po rečima Karlsona jedan od razloga zašto je i pored svega misija održavana 20 godina jeste novac. Podaci o kvalitetu obuke avganistanskih snaga su skrivani i od komandnog kadra, ali su mnogi iz američkog establišmenta profitirali od ove u osnovi "propale misije".

Po rečima Karlsona, mediji su u proteklih 5 goduina gotovo zaboravili na Avganistan, a Trejsi smatra da su svi oni koji su imali direktnu odgovornost za propast misije i sada izostveljeni iz medija, dok se govori isključivo o trenutnoj hummantirtasnoj katastrofi.

Kurir.rs