NAJNOVIJA STUDIJA Naučnici smatraju da su klimatske promene uvećale mogućnost za nepogode i poplave
Rekordne padavine koje su prouzrokovale smrtonosne poplave širom Nemačke i Belgije u julu mogu biti i do devet puta gore zbog klimatskih promena, navodi se u najnovijoj studiji.
Studija je takođe pokazala da je globalno zagrevanje koje su izazvali ljudi pojačalo padavine u tom regionu do 20 odsto, prenosi Gardijan.
U poslednjih nekoliko meseci katastrofalne poplave zahvatile su zapadnu Evropu i Kinu, uključujući ekstremne vrućine na severozapadu Amerike i šumske požare u Rusiji, Grčkoj, Turskoj i SAD.
Naučnici iz grupe svetske mreže o vremenskim prilikama (World Weather Attribution - WWA) saopštili su da kako temperature budu rasle tako će zapadna i centralna Evropa biti pogođene ekstremnim padavinama i poplavama.
Samo tokom prošle godine naučnici su potvrdili da su američka suša, smrtonosni kanadski toplotni talas i požari širom sibirskog Arktika pojačani su zbog zagrejane atmosfere.
-Ogromni gubici, žrtve i ekonomski troškovi ovih poplava snažan su podsetnik da se zemlje širom sveta moraju pripremiti za ekstremnije vremenske prilike i da hitno moramo smanjiti emisiju štetnih gasova kako bismo izbegli da takvi rizici izmaknu kontroli, rekao je profesor Marten van Alst sa Univerziteta Tvente u Holandiji, koji je takođe direktor Klimatskog centra Crvenog krsta Crvenog polumeseca.
U poplavama u Nemačkoj i Belgiji živote je izgubilo najmanje 222 osobe i naneta je ogroma šteta.
U novoj studiji, koju ju su sproveli van Alst i 38 drugih naučnika, korišćena su metorološka merenja i računarske simulacije da uporede julski poplavni događaj sa onim što se moglo očekivati u svetu na koji klimatske promene nisu uticale.
Padavine sada mogu biti i 19 odsto intenzivnijie u tim oblastima, nego što bi to bio slučaj da globalne atmosferske temperature nisu porasle za 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih temperatura, dodaje se u studiji grupe naučnika.
-Ovo ćemo definitivno imati više u uslovima globalnog zagrevanja - saopštila je jedan od vođa projekta Friderike Oto, klimatolog sa Univerziteta u Oksfordu i jedan od vođa ove studije.
Studija se fokusirala na region oko dva područja koja su bila posebno teško pogođena: nemačke četvrti pored reka Ahr i Erft, gde je palo oko 93 mm u jednom danu, i region belgijske reke Meze, gde je 106 mm palo u dva dana.
Naučnici nisu mogli da analiziraju porast nivoa reka, jer su neke hidrološke merne stanice uništene poplavama.
Kurir.rs
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati