NAJNOVIJA STUDIJA Naučnici smatraju da su klimatske promene uvećale mogućnost za nepogode i poplave
Rekordne padavine koje su prouzrokovale smrtonosne poplave širom Nemačke i Belgije u julu mogu biti i do devet puta gore zbog klimatskih promena, navodi se u najnovijoj studiji.
Studija je takođe pokazala da je globalno zagrevanje koje su izazvali ljudi pojačalo padavine u tom regionu do 20 odsto, prenosi Gardijan.
U poslednjih nekoliko meseci katastrofalne poplave zahvatile su zapadnu Evropu i Kinu, uključujući ekstremne vrućine na severozapadu Amerike i šumske požare u Rusiji, Grčkoj, Turskoj i SAD.
Naučnici iz grupe svetske mreže o vremenskim prilikama (World Weather Attribution - WWA) saopštili su da kako temperature budu rasle tako će zapadna i centralna Evropa biti pogođene ekstremnim padavinama i poplavama.
Samo tokom prošle godine naučnici su potvrdili da su američka suša, smrtonosni kanadski toplotni talas i požari širom sibirskog Arktika pojačani su zbog zagrejane atmosfere.
-Ogromni gubici, žrtve i ekonomski troškovi ovih poplava snažan su podsetnik da se zemlje širom sveta moraju pripremiti za ekstremnije vremenske prilike i da hitno moramo smanjiti emisiju štetnih gasova kako bismo izbegli da takvi rizici izmaknu kontroli, rekao je profesor Marten van Alst sa Univerziteta Tvente u Holandiji, koji je takođe direktor Klimatskog centra Crvenog krsta Crvenog polumeseca.
U poplavama u Nemačkoj i Belgiji živote je izgubilo najmanje 222 osobe i naneta je ogroma šteta.
U novoj studiji, koju ju su sproveli van Alst i 38 drugih naučnika, korišćena su metorološka merenja i računarske simulacije da uporede julski poplavni događaj sa onim što se moglo očekivati u svetu na koji klimatske promene nisu uticale.
Padavine sada mogu biti i 19 odsto intenzivnijie u tim oblastima, nego što bi to bio slučaj da globalne atmosferske temperature nisu porasle za 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih temperatura, dodaje se u studiji grupe naučnika.
-Ovo ćemo definitivno imati više u uslovima globalnog zagrevanja - saopštila je jedan od vođa projekta Friderike Oto, klimatolog sa Univerziteta u Oksfordu i jedan od vođa ove studije.
Studija se fokusirala na region oko dva područja koja su bila posebno teško pogođena: nemačke četvrti pored reka Ahr i Erft, gde je palo oko 93 mm u jednom danu, i region belgijske reke Meze, gde je 106 mm palo u dva dana.
Naučnici nisu mogli da analiziraju porast nivoa reka, jer su neke hidrološke merne stanice uništene poplavama.
Kurir.rs
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega