BES U PENTAGONU I CIA Operativci očajni jer avganistanske kolege ostavljaju na cedilu: Imamo moralnu obavezu prema njima! VIDEO

S obzirom na to da predsednik SAD Džo Bajden namerava da se pridržava roka do 31. avgusta da američke trupe napuste Avganistan, postaje jasno da hiljade Avganistanaca koji su pomogli SAD neće biti evakuisani, što je scenario koji je izazvao duboku frustraciju u američkim agencijama za nacionalnu bezbednost.

Međutim, vojni zvaničnici tvrde da nesigurna situacija za američke trupe na terenu nije ostavila Bajdenu mogućnosti da produži njihovoprisustvo.

Čini se da je nenajavljeni sastanak u ponedeljak u Kabulu, glavnom gradu Avganistana, između direktora CIA Vilijama Bernsa i de fakto talibanskog lidera Abdula Ganija Baradara pomogao u ubrzavanju evakuacije, rekao je senator Ben Kardin. Ali to nije podstaklo talibane da prihvate duži boravak 6.000 američkih vojnika na aerodromu.

SAD su predložile produženje datuma povlačenja za četiri dana, obećavajući da će predati funkcionalni aerodrom talibanima nakon što ga očiste i ostave tursko osoblje da ga vodi. Ali, prema rečima 2 zvaničnika odbrane, talibani su odbili da bilo kakvo produženje, rekla su dva zvaničnika odbrane.

Rezultat su, rekli su američki zvaničnici, da će se evakuacije verovatno znatno usporiti do petka kako bi vojska imala dovoljno vremena da izvrši uredno povlačenje. To nije ni približno dovoljno vremena za evakuaciju svih avganistanskih tumača, vozača i drugih koji su pomogli dvadesetogodišnjim naporima SAD u zemlji, a možda neće biti ni dovoljno vremena za uklanjanje svakog Amerikanca, priznali su zvaničnici.

Republikanci su izrazili ogorčenje i pre nego što je Bajden objavio svoju odluku.

"Proklet bio rok", rekao je senator Ben Sas, član Obaveštajnog odbora. „Amerikanci žele da ostanemo dok ne izvučemo svoj narod, a to rade i naši saveznici ... Gospodine predsedniče, recite talibanima da ćemo izvući naše ljude koliko god da je potrebno i da smo savršeno voljni da prolijemo krv talibana, Al Kaide i Islamske države da to i učinimo"

Međutim, zvaničnici odbrane stvorili su strašnu sliku o tome kako bi takva borba mogla da se odigra. Hiljade okorelih talibanskih boraca okružuje aerodrom u Kabulu, a američke snage mogle bi biti izuzetno osetljive na napad. SAD bi mogle da se odbrane iz vazduha, ali ako bi došlo do borbe, verovatnoća civilnih žrtava bila bi velika. I u tom trenutku bilo bi gotovo nemoguće da Amerikanci ili avganistanski saveznici dođu do aerodroma.

Traženje krivca za ono što je dovelo do situacije u kojoj nema pobede bilo je rasprostranjeno ove nedelje.

Dvojica visokih zvaničnika Ministarstva unutrašnje bezbednosti koji su upoznati sa diskusijama o unutrašnjoj administraciji izrazili su ljutnju na Stejt department što nisu preduzeli ranije mere kako bi poboljšali proveru podnosilaca zahteva za posebne imigrantske vize.

Portparolka Carine i zaštite granica, ili CBP -a, koji je deo DHS -a, rekla je da sprovodi biometrijske i biografske preglede i proveru Avganistanaca u koordinaciji sa drugim agencijama.

Jedan od zvaničnika DHS a rekao je da njihovi kolege iz Stejt departmenta nisu reagovali ranije jer su oklevali da započnu masovnu evakuaciju pre odlaska avganistanskog predsednika, zabrinuti da će to pokazati nedostatak poverenja u avganistansko rukovodstvo.

Takođe postoji stalna frustracija što neke baze podataka američke vlade nisu odmah usaglašene među agencijama, usporavajući proveru na mestima poput Dohe, Katar. CBP je planirao da poveća broj zaposlenih u Dohi sa 14 na 42 između subote i utorka, prema dokumentu do kog je došao En-Bi-Si Njuz.

U međuvremenu, zvaničnici nevladinih organizacija koje su delovale u Avganistanu, a koje su prikupile milione dolara od Amerikanaca zabrinutih za sudbinu Avganistanaca, postaju frustrirane Bajdenovom administracijom. Lider jedne nevladine organizacije rekao je: "Došlo je do proboja. To je inspirativno, ali s druge strane, to je osuđujući odraz na neuspeh SAD koji moraju da rešavaju privatni građani, da učine ono što vlada sa svim svojim milijardama nije uspela “.

Na pitanje zašto ranjiviji državljani Avganistana nisu ranije završili proces dobijanja posebne imigrantske vize, Stejt department je pokazao prstom na Trampovu administraciju, primetivši da je agencija pod Bajdenom počela sa zaostatkom od više od 17.000 podnosilaca zahteva. Zvaničnici Stejt departmenta takođe su okrivili složen proces u 14 koraka koji je odredio Kongres, a koji je samo dodatno zakomplikovan pandemijom korone i epidemijama korone u američkoj ambasadi u Kabulu.

„Bajdenova administracija je, suočena sa značajnim izazovima, pokazala svoju posvećenu posvećenost hiljadama hrabrih Avganistanaca koji su bili na strani Sjedinjenih Država tokom prošlosti dve decenije ", rekao je portparol Stejt departmenta.

Visoki zvaničnik administracije rekao je u ponedeljak da napori da se ranjivi avganistanski građani izvuku iz Avganistana neće prestati nakon odlaska vojske.

„Ovo će ostati danonoćan posao, 24 sata dnevno, kako bi se oni koji žele da napuste Avganistan, mogli da nastave put u SAD i druge zemlje radi trajnog preseljenja ", rekao je zvaničnik.

S tim su se složili i vojni zvaničnici koji su rekli da će izvlačiti ljude sve dok budu mogli. Američke snage će dati prioritet životima nad opremom, a opremu će ostaviti iza sebe i razneti je na mestu, rekla su dva zvaničnika odbrane.

Američka imovina na aerodromu uključuje artiljeriju, minobacače, oružje protiv bespilotnih letelica i vozila zaštićena od mina otporna na zasede, koja će biti uništena kako bi letovi mogli biti ispunjeni ljudima, rekli su zvaničnici.

Dodali su da Bajdenova administracija razmatra pokušaj da zadrži prisustvo ambasade na aerodromu - ali da se visoki američki vojni zvaničnici tome protive kao previše teškim za odbranu.

U međuvremenu se pojavila zabrinutost oko provere Avganistanaca koji bi mogli završiti u SAD.

Provera na međunarodnom aerodromu Hamid Karzai komplikovana je činjenicom da biometrijski skrining nije dostupan, prema internom dopisu Stejt departmenta koji je pribavio En-Bi-Si Njuz. Tim američke misije prijavio je najmanje pet slučajeva Avganistanaca koji su predočili američke pasoše koji im ne pripadaju, prema nedeljnoj depeši Operativne grupe za Avganistan, ukazujući na zabrinutost zbog prevare i komplikujući proces provere ljudi za ulazak na aerodrom.

Neke od provera se dešavaju u trećim zemljama. CBP je trebalo da zaposli 27 zaposlenih u Dohi radi vršenja provere, čime se ukupan broj povećao na 42, zajedno sa 33 u Nemačkoj i 31 u Bahreinu, prema posebnom internom dokumentu koji je pribavio En-Bi-Si Njuz.

Kurir.rs