SA POLITIKE JEDNOG DETETA NA TRI DETETA PO PARU: Problem je što Kineskinje nisu zainteresovane za borbu protiv demografske krize

Suočena sa zabrinjavajućom demografskom krizom za koju je sama kriva, Kina sada podstiče parove da imaju više dece. Postoji samo jedan problem, žene nisu mnogo oduševljene tom idejom.

Javnost, piše CNN, nije zainteresovana za to. Formalno usvajanje zakona o tri deteta prošle sedmice naišlo je na skepsu i kritiku na kineskim društvenim mrežama, gde su mnoge žene izrazile nezadovoljstvo i nerzvozu zbog sve viših životnih troškova i rodne nejednakosti na radnim mestima.

Mnogi smatraju da je odgoj tri deteta skup i, realno, nedostupan većini urbanih parova koji su suočeni sa platama koje stagniraju, sve manje poslovnih opcija i sve dužim radnim vremenom.

"Ne želim da imam ni jedno dete, a kamoli troje", jedan je od komentara na Veibou, kineskoj platformi nalik Tviteru.

Iako su jaz između bogatih i siromašnih i dugo radno vreme problemi koji postoje u celom svetu, u Kini su oni pojačani ukorenjenim rodnim ulogama na osnovu kojih žena mora da održava kuću i brine o deci.

"Da li će muškarci dobijati porodiljsko za troje dece?", napisala je jedna osoba na Veibou. Trenutno u Kini ne postoji zakon na osnovu kog očevi mogu da uzmu odsustvo zbog rođenja deteta.

Ta neravnopravnost roditeljskih odgovornosti znači da je ženama teško da usklade posao i majčinstvo. Kada je ranije ove godine predložena politika tri deteta, povela se debata oko toga koliko će ta politika otežati život zaposlenim ženama.

Poslednjih godina, mnoge Kineskinje su se žalile na diskriminaciju na poslu zbog svog bračnog ili roditeljskog statusa, navodeći da im poslodavci često nerado plaćaju porodiljsko. U izveštaju Hjuman rajts voča ranije ove godine, koji se poziva na studije, izveštaje sa društvenih mreža, vesti, sudska dokumenta i intervjue, navodi se da je ženama u nekim kompanijama rečeno da sačekaju svoj red za porodiljsko. Ako zatrudne pre svog "roka", mogle su da budu otpuštene ili kažnjene.

Stoga ne iznenađuje što mnoge mlade žene u Kini nisu zainteresovane za tradiciju i institucije poput braka i roditeljstva.

"Kao žena, imam utisak da sam na sve užem i užem putu i da nema povratka nazad", navela je jedna ženska grupa za ljudska prava na Veibu u odgovoru na novu politiku Pekinga.

Komunistička partija priznaje da problemi postoje i obećava da će se pozabaviti istim. Novi amandman obećava zaštitu ženinog prava na posao i navodi da će vlada raditi sa privatnim sektorom na otvaranju vrtića u kompanijama i javnim mestima, prenela je državna agencija Sinhua.

Vlada će takođe "predstaviti i druge mere podrške u vidu finansija, poreza, osiguranja, obrazovanja, komunalija i poslova, kako bi se porodicama olakšao teret", navela je Sinhua.

Tekst izmenjenog zakona o porodici još uvek nije javno dostupan. Sinhua i drugi državni mediji nisu pružili informacije o tome kako će se te mere primenjivati, niti da li će poslodavci koji diskriminišu majke biti kažnjeni.

Iako mnogi gradovi i provincije već pružaju neku podršku majkama - Šangaj, na primer, ima 10-dnevno odsustvo za očeve, ona je i dalje previše ograničena i daleko od nacionalne reforme koja je potrebna, kažu eksperti.

Stopa nataliteta u Kini je 2019. pala na najniži nivo u poslednjih 70 godina. Godinu dana kasnije, broj novorođenčadi je pao za još 18 procenata. To znači da Kina, najnaseljenija zemlji na svetu sa 1,4 milijarde stanovnika, ima najnižu stopu nataliteta na svetu.

"Ako zemlja ne može da zaštiti ženska prava već samo da ohrabruje rađane dece, onda je nebitno da li je odsustvo 98 dana ili tri godine - svejedno će ostati bez karijere", rekao je Ksu Čao, lekar u Šandongu.

Za žene u Kini, koje su se dugo borile na pravo na posao i sada uživaju u relativno nezavisnom životu, rađanje još dece iziskuje ogromnu žrtvu i, zaključuje CNN, biće potrebno mnogo više od zakona da ih natera na to.

Kurir.rs