Najpoznatiji ruski zatvorenik, vođa opozicije Aleksej Navaljni, većinu vremena provodi čisteći svoju ćeliju, čitajući pisma i odlazeći u trpezariju na obroke koji se najčešće sastoje od ovsene kaše.

Ipak, ono što ga najviše ljuti je to što je prisiljen da osam sati dnevno gleda rusku državnu televiziju i odabrane propagandne filmove u sklopu onoga što ruske vlasti zovu "podizanje svesti", a što je program koji je zamenio težak rad koji su pre politički zatvorenici morali da obavljaju.

"Čitanje, pisanje ili bilo šta drugo, tada je zabranjeno", kazao je Navaljni opisujući to prisilno vreme pred televizorom. "Moraš da sediš i gledaš TV. A ako neko zadrema, stražar poviče: 'Ne spavaj! Gledaj!'"

U intervjuu za Njujork tajms, prvom takvom od hapšenja u januaru, Navaljni je progovorio o svojim zatvorskim danima, o tome zašto je Rusija tako grubo nasrnula na opoziciju i disidente i o svom uverenju da je "Putinov režim", kako ga zove, osuđen na propast.

Navaljni je započeo organizovanje opozicije kako bi razotkrio korupciju na visokom nivou i izazvao Putina na biralištima. Zatvoren je u martu nakon što se vratio u Rusiju iz Nemačke znajući da mu preti zatvor zbog kršenja uslovne kazne u slučaju koji smatra politički motivisanim. Kao što se u ono vreme dosta pisalo, bio je izvan Rusije zbog lečenja nakon što je otrovan, smatraju zapadne vlasti, nervnim otrovom novičokom.

Navaljni nije sasvim tih otkako je u Kaznenoj koloniji broj 2, tek malo istočnije od Moskve. Preko svojih advokata koji ga redovno posećuju, povremeno objavljuje ponešto na društvenim mrežama.

A nije ga do kraja ućutkao ni Kremlj. Kada su ga prošlog utorka pitali o aktivnostima Alekseja Navaljnog na društvenim mrežama, Putinov glasnogovornik Dimitrij Peskov je rekao da "ih se ne tiče" ako Navaljni progovori.

Međutim, pisana korespondencija sa Njujork tajmsom na 54 rukom pisane stranice, najopsežniji je njegov iskaz.

U današnjoj Rusiji, istakao je Navaljni, politički zatvorenik - što je status koji je Navaljnom dodelio Amnesti internešnal - prisiljen je da gleda sate i sate programa državne televizije i odabranih filmova. Nema više teškog rada u rudnicima ili u šumi ni maltretiranja od strane kriminalaca i stražara što je dugo bio zaštitni znak sovjetskih gulaga.

Cinkaroši na sve strane

"Možda zamišljate mišićave, istetovirane muškarce sa čeličnim zubima koji se noževima bore za najbolje mesto uz prozor. Ipak, više je to nalik na kineske radne kampove u kojima svi marširaju kao jedan i gde na svakom ćošku visi kamera. Tu je nadzor stalan i jako je rašireno cinkarenje", kaže Navaljni.

Uprkos okolnostima, Navaljni je optimističan u vezi sa budućnošću Rusije pa je izneo svoju strategiju za postizanje političkih promena kroz izborni sistem čak i u ovako autoritarnoj državi.

"Putinov režim je istorijska nesreća, a ne nešto što je bilo neizbežno, napisao je. "To je bio izbor korumpirane porodice Jeljcin", pri čemu misli na imenovanje Putina za vršitelja dužnosti predsednika od strane bivšeg predsednika Borisa Jeljcina 1999. godine. "Pre ili kasnije, ova će se greška ispraviti, a Rusija će krenuti demokratskim, evropskim putem razvoja. Jednostavno zato što to ljudi žele".

Kao i do sada, Navaljni je kritikovao Evropu i SAD zbog ekonomskih sankcija koje su uvele Rusiji zbog njenog mešanja u inostrana pitanja i represiju nad disidentima, uključujući i Navaljnog. Rekao je da su sankcije naštetile običnim Rusima i rizikovale otuđenje velikog broja birača unutar Rusije koji su im prirodni saveznik.

Sankcije bi, rekao je, trebalo da ciljaju samo na najmoćnije oligarhe koji podržavaju Putinovu vladu, umesto desetine uglavnom opskurnih ličnosti. Istinski moćnici uveliko su izbegli sankcije, rekao je, i zadržali "vojsku advokata, lobista i bankara koji se bore da vlasnici prljavog i krvavog novca ostanu nekažnjeni".

Zatupljivanje preko TV-a

Kroz 20. vek i ranije, zatvori u Rusiji slamali su dididente i pisce, oblikovali vođe i uništavali pluralističke politike. Savremeno iskustvo političkog zatvorenika u Rusiji, kaže Navaljni, uglavnom se sastoji od psihičkog nasilja pri čemu veliku ulogu ima zatupljivanje preko TV ekrana.

Navaljni je opisao pet dnevnih tura gledanja TV-a koje počinju odmah nakon jutarnjih vežbi, doručka i čišćenja dvorišta.

Nakon malo slobodnog vremena, zatvorenici provedu dva sata pred ekranom, ručaju, a tada opet gledaju televiziju. Nakon večere, čeka ih još televizije. Tokom popodneva mogu, ako žele, umesto gledanja TV-a da igraju šah.

"Gledamo filmove o Velikom domovinskom ratu", kaže Navaljni misleći pritom na Drugi svetski rat. "Ili o tome kako su jednom pre 40 godina ruski sportisti porazili Amerikance ili Kanađane.

Navaljni kaže da je tokom sveg tog gledanja televizije najjasnije shvatio bit ideologije Putinovog režima: "Sadašnjost i budućnost zamenjuju se prošlošću - uistinu herojskom prošlošću, ili ulepšanom prošlošću, ili potpuno izmišljenom prošlošću. Sve vrste prošlosti moraju stalno biti u centru pažnje kako bi istisnule misli o budućnosti i pitanja o sadašnjosti.

w-56711417-navaljni.jpg
EPA / Yuri Kochetkov 

Dugotrajno, prisilno gledanje televizije, iako dovedeno do krajnjih granica u Kaznenoj koloniji broj 2, nije jedinstveno na ovom mestu na kojem su zatvorenici, u politički motivisanim slučajevima, već i ranije bili zatvarani.

Taj je običaj proizašao iz kaznene reforme u Rusiji započete 2010. godine kojom je želela da se pojača kontrola stražara nad zatvorenicima tokom dana i smanji uticaj raznih zatvorskih grupa. Namera nije toliko ispiranje mozga koliko kontrola, kažu stručnjaci za ruski zatvorski sistem.

To je značilo pomak od sovjetskog načina održavanja reda u gulazima kad su koristili vođe bandi ili tzv. "lopova u zakonu", koje je regrutovao i štitio KGB i kojim su maltretirani, ponižavani i razbijani politički zatvorenici.

"Sve je organizovano tako da sam pod maksimalnom kontrolom 24 sata dnevno", kaže Navaljni. Rekao je da ga zatvorenici nikad nisu napali, niti mu pretili, ali je procenio da je među zatvorenicima otprilike jedna trećina onih koji su u ruskim zatvorima poznati kao "aktivisti" i koji služe kao doušnici upravitelju.

Tokom prvih nedelja u zatvorskoj koloniji, ruke i noge Navaljnog bile su utrnule, bilo zbog dugotrajnih posledica trovanja nervnim otrovom, bilo zbog povrede leđa od vožnje u zatvorskom kombiju. Takođe je započeo 24-dnevni štrajk glađu, što je izazvalo bojazan za njegovo zdravlje.

Mučenje bez tragova

Njegovi neurološki simptomi smanjili su se ga kad su stražari prestali da ga bude svaki čas tokom noći, navodno kako bi bili sigurni da ne planira beg.

"Sada razumem zašto je uskraćivanje sna specijalnim službama jedno od omiljenih načina mučenja", rekao je. "Nema tragova i nemoguće je tolerisati".

Dodao je i da je "život bez straha da završite u invalidskim kolicima zbog polomljene noge, daleko veseliji".

Rekao je da se dobro slaže sa drugim zatvorenicima u svojoj ćeliji, koje je opisao kao muškarce obrijane glave koji nose zatvorske uniforme. Ponekad obroke kuvaju u mikrotalasnoj peći.

"Kad kuvamo, uvek se setim klasične scene iz filma "Dobri momci" kada mafijaški šefovi kuvaju testeninu u zatvorskoj ćeliji", rekao je. "Nažalost, nemamo tako kul lonac, a testenina je zabranjena. Ipak, zabavno je".

Navaljni (45) priznaje da se mučio da ostane važna figura u ruskoj politici kroz burno razdoblje dok je vlada suzbijala opoziciju i medije.

ljubov-sobol.jpg
Mikhail Tereshchenko / TASS / Profimedia 

Protesti koji su izbili nakon spornih beloruskih izbora prošle godine, uplašili su Kremlj, rekao je. Druga briga Putinove vlade, kaže, bila je izborna strategija koju je Navaljni osmislio i nazvao "pametno glasanje".

Prema toj strategiji, Navaljnijeva organizacija podržava kandidate za koje smatra da imaju šanse da pobede na regionalnim i parlamentarnim izborima koji će se održati sledećeg mjeseca. To nisu uvek njihovi sopstveni kandidati, već često umerenije opozicione figure.

Kremlj je bio toliko zabrinut zbog predstojećih izbora, rekao je, da je ove godine suzbio ne samo njegovu grupu i grupe drugih aktivista, već i one umerenih opozicionih političara, grupe civilnog društva i nezavisnih medijskih kuća poput Meduze, Proekta i Dozhd televizije.

Navaljni je sugerisao da iako se obračun može pokazati kao taktički uspeh za gospodina Putina, to može dugoročno biti i problem.

Novi nivo autoritarnosti

"Putin je rešio svoje taktičko pitanje: ne dopuštajući nam da uzmemo većinu u Dumi", kaže Navaljni govoreći o donjem domu ruskog parlamenta. "Na ovaj način, dobro je procenio potencijal 'pametnog glasanja'. Ipak, da bi to postigao, morao je potpuno da promeni politički sistem i da pređe na drugačiju, mnogo oštriji nivo autoritarnosti.

Navaljni kaže da dugoročno, represija nosi rizike jer Putin stvara neprijatelje među lokalnim i regionalnim čelnicima "koji su zajedno s nama izbačeni iz političkog sistema"..

Navaljni kaže da je ovaj potez naglasio glavnu slabost Putinovog političkog sistema. Dok levičare i nacionaliste zastupaju stranke odane Putinu, ne postoji stabilna, prokremaljska stranka desnog centra koja predstavlja srednju klasu relativno dobrostojećih Rusa koji žive u gradovima.

"Opozicija postoji u Rusiji ne zato što joj Aleksej Navaljni ili neko drugi zapoveda iz sedišta, već zato što oko 30 odsto zemlje - uglavnom obrazovano, urbano stanovništvo - nije politički zastupljeno", kaže.

Kad ono što je nazvao reakcionarnom anomalijom Putinove vladavine izbledi, Rusija će se vratiti demokratskom upravljanju, kaže Navaljni.

"Mi smo specifični, kao i svaki narod, ali mi smo Evropa. Mi smo Zapad", zaključio je.

Kurir.rs/The New York Times