SLUŽILI SMO KAO VREĆE ZA UDARANJE: Potresna svedočenja žrtava prebijanja u severnokorejskim zatvorima

Svedočenja o prinudnom radu i brutalnim kažnjavanjima zatvorenika pokazuju da su se zlostavljanja u Severnoj Koreji pogoršala tokom pandemije, navode iz UN.

Jedan od izveštaja odnosi se na ženu koju su toliko jako udarili cepanicu da su joj pokidali kožu na licu, dislocirali vilicu i izbili četiri zuba. Druga je opisala kako je sa drugim zatvorenicama morala da radi u polju i vuče kola koja obično vuku volovi.

Visoki komesarijat UN za ljudska prava upozorio je još u februaru da se u zatvorima u Severnoj Koreji masovno krše ljudska prava zatvorenika i da je situacija takva da je na ivici da bude klasifikovana kao zločini protiv čovečnosti.

U novom izveštaju su sakupljena svedočanstva ljudi od 2010. do 2019. i u njemu se pominje "sistematska i široko rasprostranjena" upotreba prebijanja i drugih teških telesnih kazni kao metod kontrole zatvorenika, kao i prinudni rad.

Jedna zatvorenica ispričala je da su je tukli štapom, stolicom i kožnim kaišom a da su neki zatvorenicama čuvari tražili da provuku ruke kroz rešetke kako bi ih udarali po njima. "Služile smo im kako vreće za udaranje", rekla je ona.

"Ova težina prebijanja može da se podvede pod torturu koja je bez izuzetaka zabranjena međunarodnim zakonima", navodi se u izveštaju UN-a čije je delove preneo Gardijan.

U izveštaju se navode i drugi oblici mučenja zatvorenika u Severnoj Koreji. U jednom svedočenju se navodi da je zbog zatvorenika koji je hrkao noču, svih 12 zatvorenika u ćeliji moralo da uradi 1000 čučnjeva. "Bio sam mlad pa mi je to bilo ok, ali su se oni stariji onesvešćivali", rekao je zatvorenik

UN su dokumentovale i mučenja zatvorenika tako što su ih čuvari terali da satima stoje u jednom položaju, na kolenima, sa licem na podu i rukama pruženim napred. "Morali ste tako da stojite satima. Ako biste se pomerili, uradali bi vas štapom po šakama", rekli su zatvorenici.

Sa pandemijom i nestankom humanitarne pomoći, UN strahuju da se situacija za zatvorenike, ali i celokupnu populaciju, dodatno pogoršala. U izveštaju se navodi da su se zatvorenici požalili da dobijaju jako malo hrane - 100 grama kukurzne kaše tri puta dnevno - i da je ona često loša, a neki su posvedočili da je bilo i smrti od gladi i neuhranjenosti.

Oni koji su uspeli da pobegnu iz zatvora u kojima su na težak fizički rad primorana i deca, ispričali su da su morali da rade svašta, od pravljenja veštačkih trepavica do poljoprivrednih poslova i građevinskih. Oni koji ne bi ispunili svoju kvotu bili su prebijani, izgladnjivani i bacani u samice.

Većinu svedočanstava dali su oni koji su pobegli iz zatvora, pritvora i radnih logora, ali je bilo i onih koji su bili poslati u političke zatvore zbog "nelojalnosti", odnosno pokušaja bekstva u Južnu Koreju, verskih aktivnosti i kritikovanja države.

Iako Severna Koreja demantuje postojanje ovih kampova, u UN-ovom izveštaju se navodi da "pretnja slanja u politički zatvorski logor visi nad svim aspektima civilnog i političkog života". Iako je Pjongjang bio pozvan da sarađuje sa UN u pisanju izveštaja, na poziv nije bilo odgovoreno.

Kurir.rs