BILI SU BOSI I DRHTALI SU Avganistanske izbeglice stigle u Veliku Britaniju

Stigli su bosi i drhtali su, neki su bili sa decom koja su bila obučena u istu garderobu koju su nosili i kada su napustili svoje domove nekoliko dana ranije, ovako su volonteri Crvenog krsta opisali avganistanske izbeglice, koje su stigle avionom u Veliku Britaniju pobegavši iz kandži talibana, dodajući da su pokazivali stoicizam i dostojanstvo.

-Mogu samo reći da su oni sve to stoički podneli, dostojanstveni su, ali oni su bukvalno hodali nogu, pred nogu. Trebalo je da vidite majke koje guraju decu ka bezbednosti, dodao je.

Zaposleni u Hitnoj pomoći opisali su scene na britanskom aerodromu kao šokantne, pošto je hiljade ugroženih ljudi ''obrađeno'' pre nego što su prevezeni u hotele udaljene više od 160 kilometara, gde moraju da budu u karantinu 10 dana.

Poslednji britanski vojnici u nedelju su se vratili u Veliku Britaniju, vlada je sapštila da je oko 5.000 britanskih državljana i njihovih porodica prebačeno avionom iz Kabula, kao i 8.000 Avganistanaca koji su radili za Veliku Britaniju i onih za koje se smatra da su ugroženi od strane talibana.

Svi su pretrpeli traume koje bi mogle biti još veće ako se brzo ne uđu u društvene tokove u Velikoj Britaniji.

Dr Dženifer Vajld, akademik sa Oksforda koja je specijalizovana za posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), rekla je da bi bilo od vitalnog značaja da se prekine kognitivna veza između stvari koje su doživeli u Avganistanu i sadašnjosti, da brzo uđu u stabilnu rutinu i da govore ljudima o onome kroz šta su prošli.

-Dosta toga je individualno. To bi bio kulturni pomak za Avganistance koje dovodimo ovde - i za građane Velike Britanije koji se vraćaju kući, rekla je Vajld, vanredni profesor eksperimentalne psihologije i konsultant kliničkog psihologa.

Oslanjajući se na svoje iskustvo proučavanja spasavanja čileanskih rudara 2010. godine, rekla je da će redovna komunikacija biti ključna za pomoć svima koji dožive PTSP nakon evakuacije.

-Komunikacija je zaista važna, jer pomaže u smanjenju osećaja nesigurnosti, a smanjenje neizvesnosti pomaže u smanjenju anksioznosti. Dakle, kad smo u mogućnosti treba da kažemo 'ovde se nalazimo, ovo je privremeni smeštaj, ovo je vremenski okvir u kojem radimo, ovde mislimo da ćete biti preseljeni, objasnila je ona.

Vajld je rekla da radi sa mnogim bolničarima i drugim članovima službi koji su prethodno služili u oružanim snagama u Avganistanu, a za koje su nedavne vesti traumatične.

Dodala je da su mnogi od njih otišli ​​u Avganistan kako bi radili na postizanju zajedničkog cilja, a brzo pogoršanje tamošnje situacije nakon toliko odricanja ostavilo ih je u beznađu.

Prijatelji i porodica ljudi sa traumama treba da budu svesni da bi negativno moglo da utiče na njih sve to povežu sa svojim traumatičnim iskustvom, rekla je Vajld i navela kao primer zvuk helikoptera iznad glave ili miris dima cigarete.

Ključ za ublažavanje njihovih simptoma, rekla je, bila bi terapija koja prekida vezu između tada i sada i ohrabruje pacijente da prepoznaju kako su njihove trenutne okolnosti drugačije od onih u kojima su se našli u Avganistanu.

Toliki je bio očaj da napuste Avganistan da su mnoga deca stigla bosa, rekla je Leonard, dok su druga sa ozbiljnim bolestima pošla bez lekova.

-Nikada nisam video takvo ljudsko dostojanstvo i izdržljivost, bili su tako milostivi, tako strpljivi, tako su stoički sve podneli. Nisam doživeo povišen ton tokom cele nedelje - jako neverovatni ljudi, rekao je on.

Kurir.rs