Čini se da je Severna Koreja ponovo pokrenula svoj najveći nuklearni reaktor nakon više od dve godine, navodi se u izveštaju objavljenom krajem prošle sedmice koje je objavila agencija Ujedinjenih nacija za nuklearni nadzor, nazivajući to "duboko zabrinjavajućim" razvojem.

Međunarodna agencija za atomsku energiju nazvala je nuklearni program izolovane zemlje "razlogom za ozbiljnu zabrinutost" i posebno ukazala na "nove naznake rada" reaktora Jongbion od 5 megavata kao "duboko zabrinjavajuće".

Agencija je rekla da je svaki nastavak nuklearnog programa Severne Koreje "jasno kršenje relevantnih rezolucija Veća sigurnosti UN -a i da je za žaljenje duboko".

Diktator Kim Jong-un povukao je neke od nuklearnih poslova svoje zemlje tokom pregovora sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, ali se taj dijalog prekinuo nakon što je Tramp održao dva samita licem u lice sa Kimom, ali nije uspeo da postigne pravi napredak. Obe strane optužile su drugu da stoji na putu napretku, prenosi Si-Bi-Es Njuz.

S obzirom da je pandemija koronavirusa bila najvažnija stvar za Bajdena od prvog dana njegove administracije, a pad Avganistana pod talibane u skorije vreme, za Severnu Koreja je u velikoj meri nema mesta na brifinzima za štampu u Beloj kući.

profimedia0140123959.jpg
Foto: HO / AFP / Profimedia

Međutim, Kimov režim dočekao je Bajdena na funkciji sa vrlo ranom porukom: Severna Koreja je u martu testirala dve balističke rakete kratkog dometa, samo nekoliko sati pre nego što je Bajden održao svoju prvu samostalnu konferenciju za novinare kao predsednik. Test je pokazao da je Severna Koreja ispalila, kako je tvrdila, "taktičko navođene projektile novog tipa".

Bajden je potvrdio da su projektili balističke rakete i da time krše nebrojene sankcije UN -a koje zabranjuju Severnoj Koreji da isprobava takvo oružje i da radi na nuklearnom obogaćivanju.

Predsednik je tada rekao da smatra Severnu Koreju svojim najvećim spoljnopolitičkim izazovom i da se konsultuje sa američkim saveznicima i partnerima dok je Bela kuća nastojala da osmisli novu politiku u pogledu pretnje.

"Biće odgovora ako odluče da eskaliraju", rekao je gospodin Bajden u martu. "Odgovorićemo u skladu s tim. Ali i ja sam spreman za neki oblik diplomatije, ali to mora biti uslovljeno krajnjim rezultatom denuklearizacije."

Međutim, daleko od denuklearizacije, s obzirom na rad u nuklearnoj elektrani Jongbion, činilo se da se Severna Koreja stalno povećava ulog.

"Nije bilo naznaka o radu reaktora od početka decembra 2018. do početka jula 2021. Međutim, od početka jula 2021. bilo je naznaka, uključujući ispuštanje rashladne vode, u skladu sa radom reaktora", stoji u izveštaju IAEA.

Reaktor Jongbion snage 5 MV najveći je Severnokorejski reaktor i ima kapacitet da obogati uranijum i plutonijum do čistoće za pravljenje oružja. Iako se reaktor navodno koristi za proizvodnju energije, smatra se da je sposoban proizvesti dovoljno plutonijuma oružja za izgradnju bojeve glave za godinu dana, pa čak i više uranijuma za oružje.

Severna Koreja izbacila je iz zemlje inspektore IAEA -e 2009. godine, i time onemogućila globalnu agenciju " da tamo obavlja verifikacione aktivnosti". U svom poslednjem izveštaju, IAEA je priznala da je "njeno znanje o nuklearnom programu Severne Koreje [nuklearnog programa Severne Koreje] ograničeno, a kako se dalje odvijaju nuklearne aktivnosti u zemlji, to znanje opada".

Poznato je da je Severna Koreja poslednji put testirala nuklearni uređaj 2017.

Kimov režim nije pokazao interesovanje za prihvatanje uvertira od Bajdenove administracije za ponovno pokretanje direktnih pregovora o severnokorejskom nuklearnom programu, insistirajući da SAD moraju prvo da promene svoju politiku.

U međuvremenu, rad u objektima koje je nekada nadzirala IAEA u Severnoj Koreji može se proceniti samo satelitskim snimcima.

"Već duže vreme nema dogovora o uređenju ovih objekata", rekao je novinskoj agenciji Rojters Džošua Polak, istraživač iz Centra za neširenje nuklearnog oružja Džejms Martin. "Čini se da apetit Severne Koreje za bojeve glave još nije zadovoljan".

Severna Koreja već ima nuklearno oružje, ali je tajnost njenog programa analitičarima otežala procenu obima njenog arsenala. Procene se kreću od samo nekoliko nuklearnih bojevih glava do desetina, ali postoji opšta saglasnost da je zemlja proizvela dovoljno visoko obogaćenog uranijuma za izgradnju više od 60 komada oružja.

Iako je Sever testirao interkontinentalne balističke rakete sa dometom dovoljnim za dosezanje kontinentalnih Sjedinjenih Država, još nije dokazao sposobnost da zaista isporuči, netaknutu, nuklearnu bojevu glavu na takvoj udaljenosti.

Kurir.rs