EMOTIVNO OBRAĆANJE PROTERANE DOPISNICE BI-BI-SIJA IZ RUSIJE: Proglašena sam za pretnju! Ljudi mi se izvinjavaju na ulici VIDEO

"Pišem ovo usred noći za svojim kuhinjskim stolom u Moskvi, a s prozora vidim crvenu zvezdu i zlatne kupole Kremlja", piše dugogodišnja BBC-jeva dopisnica iz Moskve, Sara Rejnsford.

U jednom trenutku su mi kazali da će mi izdati moju poslednju vizu, nakon čega je službenica rekla da se zabunila.

Međutim, 10. avgusta na pasoškoj kontroli na aerodromu Šeremetjevo u Moskvi, rekli su mi da mi je zabranjen ulazak u Rusiju iz bezbednosnih razloga.

U dokumentu čiji mi je sadržaj službenik čitao bile su sve potrebne reči, ali ne i objašnjenje.

"Sara Elizabet" - stalno je koristio moje srednje ime - "Odbija vam se ulazak u Rusku Federaciju - na neodređeno. Ovo je zbog zaštite bezbednosti Rusije", pojasnio mi je nakon čega sam deportovana.

Rekla sam mu da sam novinarka: "Izgledam li vam kao pretnja?"

"Mi samo sprovodimo zakon", rekao je granični policajac. "Pitajte FSB (Saveznu bezbednosnu službu Ruske Federacije)".

Tog jutra sam doputovala u Moskvu iz Belorusije odakle sam izveštavala o suzbijanju masovnih protesta protiv Aleksandra Lukašenka.

Bliski saveznik Vladimira Putina održavao je svoj redovni godišnji veliki "razgovor" sa medijima i ja sam iskoristila priliku da ga pitam kako je moguće da on i dalje ostane predsednik nakon svog mučenja i zatvaranja mirnih protestanata.

Prvo je opleo po meni kao nekome ko prenosi zapadnjačku propagandu, zatim su me okružili njegove odane pristalice i sve to uživo na beloruskoj televiziji.

Te noći, dok smo pripremali taj deo razgovora za naš izveštaj, u Rusiji je ministar spoljnih poslova objavio nove sankcije protiv Velike Britanije: grupa neimenovanih britanskih državljana optužena je za "protiv-ruske aktivnosti".

To je bio zakasneli odgovor Moskve na sankcije Velike Britanije zbog kršenja ljudskih prava u Čečeniji i korupciju na visokom nivou. Bila sam prilično nervozna jer mi je viza uskoro isticala.

Nekoliko sati kasnije, moj kolega je bez problema prošao graničnu kontrolu, ali mene su zaustavili.

Naposletku su me pustili da slobodno lutam dvoranom za odlaske, iako bez pasoša, dok su drugi frenetično pregovarali da se moja deportacija zaustavi.

Bila sam sigurna da neće uspeti: naredba o meni stigla je od moćnog FSB-a.

Zbog toga sam potpisala formular u kojem je stajalo da ću prekršiti zakon ako ikada više uđem u Rusiju. Protestovala sam, ali nisam imala izbora.

U jednom trenutku sela sam na polomljenu klupu na aerodromu i zabeležila svoja osećanja plačući u kameru.

I onda odjednom, 12 sati nakon sletanja, primila sam poziv u kom mi je rečeno da mogu da pređem granicu - ali samo jednom, kako bih pokupila svoje stvari - zapravo čitav svoj život - iz Moskve.

Moje izgnanstvo znači i prekidanje višegodišnjih veza.

Rusija predstavlja veliki deo mog života još otkako sam prvi put tamo otputovala kao 18-godišnjakinja nakon što se raspao tadašnji SSSR.

Iz prve ruke sam svedočila tom haosu: nepreglednim redovima i nestašicama, čak i ratovima. Sredinom devedesetih, kao studentkinja, živela sam u Sant Petersburgu tokom njegovih gangsterskih dana kada su muškarci morali na ulazu u bar u kojem sam radila, da predaju svoje oružje.

To su bile teške godine za mnoge Ruse, ali to je takođe bilo i vreme uzbudljive slobode.

A onda je došao Vladimir Putin.

Izveštavam iz Moskve još otkako je on došao na vlast i beležim sporu eroziju tih sloboda i sve veće potiskivanje disidenata usled Putinovih manevara da ostane na vlasti.

Pritisak na aktiviste, kritičare i novinare u poslednjih godinu dana se pojačao, otkako je otrovan opozicioni političar Aleksej Navaljni. Kako se približavaju izbori sledećeg meseca, taj pritisak se dodatno pojačava.

Nervozan nakon prošlogodišnjih protesta u Belorusiji zbog nameštenih izbora, Kremlj se trudi da suzbije naše kritičke glasove i ovde; sve naznake prave konkurencije. Za to je ključno da se utišaju slobodni mediji.

Iste te nedelje kada sam bila prisiljena da odem iz Rusije, najveći nezavisni TV kanal u zemlji proglašen je "agentom stranih sila".

Dožd TV se pridružio sve dužoj crnoj listi medija koji pre svakog emitovanja vesti moraju da naznače svoj "neprijateljski" status ili će biti suočeni sa ogromnim kaznama i sankcijama.

"Taj status agenta strane sile znači da smo svi neprijatelji države", rekao mi je urednik Tikon Džajdko. Međutim, broj pretplatnika im se povećao, a ne smanjio nakon što su dobili taj status, a urednik mi kaže i kako su mnogi novinari ponosni što su ih tako označili jer je to dokaz kvaliteta.

No Džajdko kaže da su najnoviji potezi protiv novinara zabrinjavajući.

"Kao da kažu da "više nisu potrebni ti aktivisti za ljudska prava ili ti nezavisni mediji". To je jako loše i moglo bi s vremenom da postane još gore", kaže.

Kada su me pozvali u ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi, insistirali su da moje izbacivanje iz zemlje nije "lično". Službeno, to su nazvali osvetom za novinara agencije Tass kome je odbijen zahtev da ostane u Velikoj Britaniji.

Ali to se dogodilo pre dve godine i nije bilo velike buke oko toga.

Viši zvaničnici kazali su da nisu upoznati sa mojim statusom "pretnje" - iako znam da su videli formular koji sam potpisala. Za sada odbijaju da kažu ko im je rekao da sam dodata listi sankcioniranih.

Mnogi ljudi koje sam intervjuisala poslednjih godina, sada su zbog sigurnosti napustili Rusiju. Drugi priznaju da imaju plan bega i mesto na koje mogu otići.

Nikada nisam ni pomišljala da bih im se mogla pridružiti.

Još uvek reči "anti-ruski" i "bezbednosna pretnja" odjekuju u mojim ušima.

Pokušavam da utišam tu buku.

Još otkako je moje proterivanje postalo javno, potpuni stranci me zaustavljaju na ulici i izvinjavaju mi se zbog svega što mi se dogodilo. Neki čak kažu i da ih je sramota od njihove vlade.

Upravo o toj ljubaznosti i toplini Rusa razmišljam dok počinje da pada kiša i približava se trenutak mog odlaska. Možda zauvek. Ipak se nadam da ne", zaključila je svoj poslednji raport iz Moskve dopisnica BBC-ja Sara Rejnsford.

Kurir.rs/Jutarnji list