NI POVIŠICA NE POMAŽE: Britanskog kamiondžiju gazda iznenadio uplatom, ali džaba! Evo zašto će ipak tražiti novi posao! VIDEO
Mnoga preduzeća žale su se na nedostatak vozača kamiona u Velikoj Britaniji, što i dalje izaziva ozbiljne probleme u lancu snabdevanja.
Pandemija koronavirusa, Bregzit i poreske promene doprinele su nedostatku kvalifikovanih vozača. Industrijska tela procenjuju da nedostaje oko 100.000 radnika.
Bi-Bi-Si je razgovarao sa nekim ljudima koji rade za manje operatere kako bi saznali kako je to biti vozač teških teretnih vozila (HGV) u industriji.
Tom Redi vozi kamione više od 15 godina i njegova plata je nedavno povećana sa 17,50 funti na sat na 24,50 funti - što je skok od 40 odsto.
"Nikada nisam znao ništa slično", rekao je on. "Ali mogli bi da mi plate 80.000 funti godišnje i to ne bi bilo dovoljno, želim da odem."
On kaže da je teško imati porodični život sa radnim vreemenom koje posao zahteva.
Iako je Bregzit faktor, smene, redovno spavanje u kamionu i nepristojan način na koji drugi učesnici u saobraćaju razgovaraju s njim su glavni razlozi zašto da više ne želi da nastavi sa poslom.
On za svoju odluku o odlasku takođe krivi rodnu neravnotežu na radnom mestu, kao i rasizam i ksenofobiju na putu.
Iako pozdravlja nedavne poteze industrije da se veća pažnja posveti mentalnom zdravlju vozača, to nije dovoljno za njega.
Međutim, on misli da nekim ljudima može biti teško da napuste profesiju: „Mnogima od nas je teško izaći jer to ne daje veštine koje drugi poslodavci žele, iako je to visokokvalifikovan posao".
Sem Vejn radi kao dostavljač za distributera automobilskih delova, ali sada želi da pređe na vožnju teretnih vozila za novi izazov.
"Uživam u tišini, možete da radite ono što volite sve dok obavite posao - i osećate se malo slobodnije".
Pošto je ranije radila kao pomoćnica za negu, nema problema sa dugim smenama.
Uprkos tome, proces nije bio bez izazova.
Prvobitno se prijavila za licencu početkom januara. Njenoj privremenoj dozvoli trebalo je mesec dana da stigne, ali je morala biti vraćena nakon grešaka u kategoriji koja joj je dodeljena.
Tokom pandemije bilo je dostupno nekoliko teorija i praktičnih testova.
Sada očajna što želi da sedne za volan, Vejnova kaže: „Trenutno je veoma frustrirajuće - ne mogu da rizikujem da dobijem posao sa punim radnim vremenom i da moram da dam otkaz nekoliko nedelja ili meseci kasnije".
"Znam da mnogim kompanijama treba pomoć i očigledno nam je potreban posao. Nismo mi krivi - samo čekamo."
Nik Dauning, vlasnik i vozač teretnih vozila, bio je u ulozi 43 godine i video je kako su se industrija i radni uslovi promenili tokom vremena.
Kada je počeo krajem 1970 -ih, parkiranje preko noći i korišćenje besplatnih objekata u gradovima, poput javnih kupatila, bili su uobičajeni. Kaže da je većina sada zatvorena, ostavljajući na raspolaganju nekoliko opcija tokom vožnje u Velikoj Britaniji.
"Na kontinentu su njihovi objekti mnogo bolji od naših i mislim da je to veliki razlog zašto mlađa generacija ne dolazi na posao."
Kaže da se uslovi "svake nedelje pogoršavaju" i da ljudi često nemaju razumevanja.
"Ljudi ne žele da parkirate u njihovim baštama ili parkirate na ulicama, a ni mi ne želimo, da budem iskren", dodaje on.
"Odsustvujemo pet ili šest noći nedeljno. Samo želimo da se osećamo bezbedno i da imamo prostorije sa toaletom i tuš kabinom. Mislim da se u 21. veku to ne traži mnogo."
On kaže da vreme potrebno za pronalaženje mesta pogodnog za noćno parkiranje može imati udarni efekat, odložiti isporuke i dovesti do gubitka prihoda sledećeg dana.
Zbog svog iskustva, Dauning kaže da ne može preporučiti svoju profesiju mladim ljudima.
"Žalosno je to reći, ali mislim da ne biste trebali. Možda ćete školi posvetiti malo više pažnje, umesto da udarate loptu kao ja".
Kurir.rs
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!