Bivši finski predsednik Marti Ahtisari dobitnik Nobelove nagrade za mir, glavni pregovarač međunarodne zajednice sa Slobodanom Miloševićem 1999, specijalni izaslanik UN za status Kosova i Metohije, boluje od Alchajmerove bolesti zbog koje povukao se iz svih javnih aktivnosti.

Kancelarija finskog predsednika Saulija Niinista saopštila je u četvrtak da 84-godišnji Ahtisaari, bivši šef ove nordijske države od 1994-2000, "prima podršku za svakodnevni život kod kuće i povremeno provodi periode lečenja u ustanovi za negu" zbog uznapredovalog stanja bolesti.

Biografija

Marti Oiva Kalevi Ahtisari rođen je 1937. u Viipuri , gradu koji je 1944. aneksirao SSSR. Njegov otac, poreklom Norvežanin, bio je oficir. Diplomirao je na univerzitetu u Oslu, a opredelio se za karijeru nastavnika u Pakistanu. Reputaciju je stekao kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova Finske, a posle kao odmeren i talentovan diplomata. Ahtisari je bio ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku Zambiji i Somaliji.

Kao kandidat Socijaldemokratske partije pobeđuje u februaru 1994. na predsedničkim izborima. Postaje prvi predsednik Finske koji je izabran na direktnim izborima glasovima svih birača. Na položaju predsednika ostaje do 2000. godine. Ponajviše zahvaljujući njegovoj politici i njegovom ličnom angažmanu, Finska zvanično postaje član Evropske unije 1995. Nakon što mu je finsko predsedavanje prestalo 2000. godine, Ahtisaari je osnovao Inicijativu za upravljanje krizama u Helsinkiju, ili CMI, čiji je cilj sprečavanje i rešavanje nasilnih sukoba putem neformalnog dijaloga i posredovanja. Mesto predsednika CMI napustio je krajem 2017. godine od kada se nalazi u penziji.

Kod nas na Balakanu ponajviše je ostao upamćen kako medijator rešavanja krize na KIM i zaustavljanja bombardovanja 1999. On i ruski izaslanik Viktor Černomirdin smatraju se najzaslužnijim što je se zaustavila NATO agresija. Autor je knjige "Misija u Beogradu" koja je prevedena kod nas. Ona zapravo predstavlja njegovu verziju događaja na Balkanu 1999. godine.

Bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan imenovao ga je za specijalnog izaslanika UN-a za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, smatra se da je postao osnova za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane vlade u Prištini.

Kurir.rs/A.M.