NIJE TEKSAS NAJGORI: Prava žena na abortus ugrožena su širom sveta, najgore je u ovim evropskim zemljama

Drakonski zakoni u evropskim zemljama i posledice Bregzita i korone, sve više otežavaju pristup ženama bezbednom prekidu trudnoće.

Vrhovni sud SAD odbio je zahtev da zamrzne na određeno vreme zakon koji se kosi sa zakonom o legalizaciji abortusa u SAD i presudom Ro protiv Vejda, na osnovu koje je prekid trudnoće legalan do 24 nedelje.

Teksaški zakon omogućava i građanima da izigravaju špijune i prijavljuju i podižu građanske tužbe protiv onih koji pomažu u prekidu trudnoće i kršenju zakona.

Sjedinjene Države su među 55 zemalja gde je abortus legalan, odnosno gde trudnica može da traži prekid trudnoće i ne pruži objašnjenje za to, navode i Svetske zdravstvene organizacije. Sa ovim zakonom i pripremama na donošenje sličnih u drugim američkim državama gde su na vlasti republikanci, pristup bezbednom abortusu je sve teži.

U razvijenim zemljama u svetu, gde je abortus legalan, nigde ne postoji granica od šest nedelja. U Kanadi, prekid trudnoće je dozvoljen u svakom trenutku. Abortusi se obavljaju po bolnicama i privatnim klinikama i procedura je najčešće pokrivena zdravstvenim osiguranjem.

U većini zemalja Evropske unije, postoji granica do koje je prekid trudnoće dozvoljen i uglavnom je oko 12. nedelje. I u EU zemljama postoje oni koji se zalažu za strožije zakone protiv abortusa. U Britaniji se periodično skupljaju protivnici abortusa, dok u Nemačkoj abortus dozvoljen do 12. nedelje ali uz obavezno savetovanje i period čekanja od tri dana. Takođe je zabranjeno "reklamiranje" abortusa.

Posle herkulovskih napora aktivista, Severna Irska je ograničila pristup legalnom abortusu i žene i dalje čekaju odobrenja za prekid trudnoće.

Pandemija korone i poslovična sporost administracije usporili su i ograničili su ženama pristup abortusu koji se obavlja do 10. nedelje i to mahom pilulama, kako bi se smanjili rizici. Pošto je abortus posle prvog tromesečja ovde nemoguć, žene moraju da odlaze u Englesku.

I Škotkinje koje se odluče na prekid trudnoće posle trećeg meseca moraju da odlaze u Englesku, jer u Škotskoj nemaju pristup lekarima i ustanovama, uprkos tome što je procedura dozvoljena do 24. nedelje.

Mara Klark, osnivačica Mreže za podršku abortusa nudi praktičnu i finansijsku pomoć ženama koje su primorane da putuju u inostranstvo jer u Britaniji ne mogu da priušte abortus ili ne mogu da ga dobiju.

U Japanu, prekid trudnoće dozvoljen je samo u slučajevima silovanja ili rizika po ženino zadravlje, kao što je slučaj i u Finskoj i Indiji. U Australji, gde je zakon dosta sličan američkom, poslednjih godina došlo je do popuštanja pa je tako u Kvinslendu i Novom Južnom Velsu dozvoljena procedura do 22 nedelje, dok je u drugim državama i teritorijama procedura dekriminalizovana.

Sjedinjene Države nisu jedina zemlja gde su ženska prava na abortus ugrožena. Najskoriji primer je Poljska gde je de fakto zabranjen prekid trudnoće, odnosno dozvoljen je samo u slučajevima silovanja, incesta i ako je život majke ugrožen.

Poljska vlada se sa pitanjem abortusa poigrava još od 2015. u pokušaju da ga praktično učini nezakonitim. Posle masovnih protesta te godine, odustali su od zakona, da bi nekoliko godina kasnije uspeli da ga proguraju, izazvavši bes liberala u ovoj katoličkoj zemlji.

Slovačka je pokušala nešto slično ali je parlament više puta u protekle dve godine odbacio nacrte zakona o zabrani abortusa. Hrvatska i Italija maksimalno koriste klauzulu kojom se uvode ograničenja na legalan prekid trudnoće, uključujući i moralno protivljenje lekara. Mađarska je uspela da smanji broj abortusa proteklih godina pritiscima i pravnim preprekama.

Malta ima jedan od najdrakonskijih zakona, odnosno, na ovom ostrvu je prekid trudnoće zabranjen čak i u slučajevima kada je život majke ugrožen.

U većini meksičkih država porekid trudnoće je zabranjen, dok su u Južnoj Americi zakoni generalno strogi. U Brazilu je procedura nezakonita osim o određenim okolnostima - defekti ploda, silovanje. Žene i devojke koje okončaju trudnoću iz drugih razloga mogu da dobiju tri godine zatvora.

U Nikaragvi i El Salvadoru, abortus je zabranjen pod bilo kojim uslovima i zatvorske kazne mogu da budu i do 40 godina. "Takvi zakoni su zapravo mučenje, diskriminacija i negiranje osnovnih ljudskih prava na život i dostojanstvo", naveli su iz Amnesti internešonela.

Sa druge strane, Argentina je u decembru odobrila proceduru, dok je u Čileu gde je abotus bio potpuno zabranjen do 2017. sada u toku debata o dekriminalizaciji prekida trudnoće.

Kada je reč o prekidima trudnoće u poodmakloj fazi, uobičajena je fraza da trudnica može "samo da otputuje" negde drugde, kaže Klarkova. U Evropi, najbolje mesto za to je Holandija gde je prekid trudnoće dozvoljen do 22 nedelje.

Ali se tu postavlja pitanje svih prepreka koje žena mora da preskoči poput brige o deci, činjenice da su neke od žena imigranti, nedostatka novca, Bregzita koji sada otežava ostanak stranih državljana.

Uz to, pandemija korone i epidemiološke mere i provere otežale su putovanje i dovele do zatvaranja aerodroma, ali i povećanog rizika po putnice koje rizikuju zdravlje da bi dobile zdravstvenu negu koja im je potrebna.

Kurir.rs