OVAJ GADAFIJEV SIN IMA PREVIŠE NEPRIJATELJA Saif je bio Muamerova desna ruka, a sada planira povratak i ujedinjenje Libije VIDEO

Vratio se, živ, spreman za borbu nakon odsustva od 10 godina kada su svi mislili da je kao mrtav.

Dok Saif Al Islam tek treba da kaže da se kandidovati za izbore, njegov iznenadni nastup na sceni govori bezgranične reči o politici i povratku iz Gadafijeve ere. Pa ipak, on je oprezan jer je (a) zemlja u osnovi podeljena na dve vlade na istoku i zapadu, a mi tek trebamo saznati pod kojom će od dve administracije biti održani izbori; i b) činjenicu da je Sief Al Islam osuđen na smrt pred Sudom u Tripoliju 2015. godine, a Međunarodni krivični sud ga je dugo tražio za ratne zločine.

Zbog toga je njegova budućnost još uvek u opasnosti. Nagađa se kako će izaći iz ove dve borbe, ali čini se samouverenim kako kaže, obe presude bi bile odbačene ili ukinute nakon što se pokaže da bi ga Libijci hteli nazad. Pitaju li se to njegovi snovi ili zablude?

Nedavno je jednom novinaru Njujork tajmsa rekao: „Bio sam daleko od libijskog naroda 10 godina. Morate se polako vratiti. Kao striptiz. Moraš se malo poigrati s njihovim umom. " Kakav otac takav sin. Ovim rečima izgleda da je Sief Al Islam sličan svom ocu: Ludaci koje šokiraju, ali tera čoveka da sluša!

Ovo je vrsta živopisnog jezika koji koristi čovek koji se krio i njegove eskapade o tome kako je ubedio svoje otmičare da ga puste 2017. i činjenici, kako tvrdi, da je sada slobodan čovek, da živi lagodni život u vili. Povremeno pruža bogat materijal za čitanje o prošlom Gadafijevom životu u izobilju i potrebi da se vrati i ponovo uvede prošlu slavu. Hvali se da se sprijateljio sa svojim otmičarima koji ga više ne vide kao svog neprijatelja, već nekoga ko može popraviti stvari.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) pozvao je libijsku vladu da preduzme sve moguće mere za hapšenje i predaju Saifa al-Islama Gadafija sudu.

Međutim, neko se pita da li bi mu bilo koja od dve administracije, u Tripoliju i Tabrouku, dozvolila da se kandiduje na izborima i obojica su odlučili da je Saif Al Din tražen čovek i da zbog svoje prošlosti ne može da se kandiduje za javnu funkciju kriminalni dosije, i ovo već postavlja pitanje, i na taj način će „izaći“ u javnost i kampanju. Zar ne bi bio odmah uhapšen ili čak streljan? Možda je on toga svestan.

Sief Al Islam nije u delu Libije kojim vlada UN-ova priznata vlada nacionalnog sporazuma sa sedištem u Tripoliju, već u regionu kojim upravlja vlada iz Tobruka, a podržava ga moćnik Khalifa Haftar. Bio je u zavadi sa GNA i njegove snage su okružile Tripoli 2019. i 2020. godine sve dok nisu odbačene u poslednjem trenutku. Ali to ne znači isto tako, on je sretan što se Sief Al Islam pojavio iz vedra neba, uprkos činjenici da su većina njegovih boraca pristalice Gadafija i s tim će morati računati kad Saif odluči da potpuno se pojaviti.

Haftar sada vidi Saifa Al Islama kao potencijalnog rivala za kojeg mnogi analitičari kažu da bi bio sretan da ga vidi kako odlazi. Ali još su rani dani zbog komplikovane prirode i rivalstva libijske politike, političara, vojnika i milicija širom Libije. To je opasan predeo i Saif Al Islam je u sredini.

Ima pristalice, posebno iz libijskih plemena koja su podržavala njegovog oca. Tu spadaju Al Kadhadhafa, njegovo pleme, Magarha i Varfala. Iako je jedno istraživanje teško postići, istraživanje pokazuje da 57 odsto veruje da bi Saif Al Islam bio dobar budući lider. Osim toga, izveštaji sugerišu da su u istočnim i južnim delovima zemlje održani skupovi, poput Sirta, Derne, Bengazija i Bani Valeeda, koji su ga pozivali da se kandiduje za predsednika na izborima 24. decembra.

Jedan pristalica Gadafija, Ramadan Abu Karin kaže da skupovi za Saifa Al Islama traju već dugi niz godina, ali da su sada dobili veći zamah. Ali analitičari kažu da Saif Al Islam ne samo da se oslanja na domaću podršku, iako je važna, već i na međunarodnu podršku zapadnih političara i najvažnije Rusije koja bi želela da se vrati u doba Gadafija zbog različitih političkih obzira i interesa.

Da u danima pre 2011. Saif Al Islam se izgradio kao reformator koji je verovao u demokratiju i razvoj zajednice. Iako je odbio bilo koji službeni položaj pod očevom vlašću, bio je poznat kao njegova desna ruka. Naoružan doktorom o organizacijama civilnog društva za koji se kasnije pokazalo da su ga uglavnom pisali pisci duhova, on je krenuo u proširenje svojih odnosa koji uključuju i one s kraljevskom porodicom u Britaniji, političare, akademike i vođe, a svojevremeno je pozvao Hjuman Rajts Voč je ušao u zemlju kako bi iz prve ruke pogledao rezultate Libije u oblasti ljudskih prava.

Međutim, sada ga najviše zanima ruska podrška za negovanje i podršku javnim funkcijama ako ipak odluči da se kandiduje za predsednika. Libijski lideri sada mogu lako da se obrate spoljnim strankama zbog dugogodišnjeg haosa u poslednjih 10 godina. Različite stranke i države došle su da podrže različite punomoćnike i vlade u zemlji.

GNA sa sedištem u Tripoliju, priznata od Ujedinjenih nacija, dobila je podršku od Turske i Katara. Ankara je vojno obezbeđivala tamošnju vladu koja bi odavno pala da nije bilo njihove podrške. I stoga se čini da je paralelna vlada u Tobruku jača zbog svoje nesumnjive materijalne, finansijske i vojne podrške Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Francuske i Moskve sa plaćenicima iz Rusije, Sudana i Čada.

Ovo gleda Saif Al Islam kada kaže da se može/ne može kandidovati za predsjednika. On zna da će, uprkos moćniku Haftaru i njegovom sinu Sadamu, mnoge milicije koje postoje, procenjene na 25.000- 30.000, uključujući 7.000 obučenog osoblja, verovatno biti uz Gadafija ako dođe do sukoba, kako tvrdi 80 odsto boraca u tzv. pod nazivom Haftarova vojska podržava Sifa Al Islama.

Saif Al Islam ima 49 godina. Ima mnogo strpljenja. Ako se sada ne kandiduje, verovatno će sačekati još jedan dan borbe, proširiti podršku i bazu javnosti i gledati kako se razvija libijska situacija. Nažalost, i cinično što je gore, sve mu je bolje, ali Saif Al Islam mora paziti na njegova leđa ne toliko od svojih neprijatelja, koliko od prijatelja. On ima mnogo neprijatelja sa obe strane političke podele.

Kurir.rs