Jedanaestog septembra ove godine navršava se 20 godina od kada se svet okrenuo naglavačke. Do tog utorka 2001. verovalo se da je došao kraj istorije, da je jedini vaskoliki svetski problem bila milenijumska buba, a onda usledio je pakao.

U 7,45 sati po njujorškom vremenu let 11 Ameriken Erlajnz krenuo je iz Bostona za Los Anđeles, 13 minuta posle njega poleteo je let 175 Junajted erlajnza na istoj destinaciji. Isto tako let 93 Junajted erlajnza iz Njuarka za San Francisko. I u 8.10 poleteo je let 77 Ameriken erlajnza. U 8.45 let 11 udario je u Severnu kulu Svetskog trgovinskog centra. Dvadeset minuta kasnije Junajtedov let 175 zakucao se u južnu kulu Svetskog trgovinskog centra. Polse sat i po vremena obe zgrade pretvorene su u gomilu šuta. U 9.39 le 77 zakucao se u zgradu Pentagona. Jeidno su se na letu 93 putnici pobunili protiv otmičara i letelica je pala. Usledilo je novo poglavlje u istoriji sveta.

Međutim, nije baš sve počelo 11. septembra. Ono što se dogodilo tad imalo je svoju prethodnicu, a to je bila likvidacija ratnog komandanta Tadžika, mudžahedinskog stratega rata protiv Sovjeta i lidera Sedmorice severne alijanse Ahmada šaha Masuda.

Neko bi postavio pitanje pa zašto je Masud ubijen i kakve on veze ima sa 11. septembrom?!

profimedia0629645910.jpg
Profimedia 

Motivi za likvidaciju

Ahmas Šah Masud bio je umereni islamista i brilijantni general, koji nikad nije i dok je bio komandant mudžahedinskih jednica protiv Sovjeta nije primio američku pomoć. Njegova veština na bojnom polju nije imala premca. Borio se u čak devet ofanziva koliko je sojetska armija pokrenula protiv njega sa ciljem da ga isteraju iz njegovog uporišta u dolini Panšir. Peta i šesta su bile najžešće, ali je Mssud iz njih izašao kao pobednik. Ono po čemu je ostao upamćen jeste da je bio taj koji je stvorio trupe moderne gerile i preformulisao tradicionalni način aratovanja u avganistanu iz plemenskog zainteresovanog za prestiž i plen u savremeno.

Taj model pokazao je bio svoju efikasnost jer je osvojio bio ceo severozapadni Avganistan. Svoju veštinu zasnivao se na proučavanju Mao Ce Dunga i Če Gevare i shvatio da su ključni elementi gerilskog rata iznenađenje, organizovanost, brzina koncentracija i raspianje snaga. To mu je pomoglo da se nametne kao vojni strateg mudžahedina, što 43 godine kasnije nije pošlo za rukom njegovom sinu kome otpor lome talibani.

profimedia0069080379.jpg
Profimedia 

Ono zbog čega je upravo Masud izazvao bes Bin Ladena nije bio toliko rat protiv talibana, koliko njegovi pozivi da je džihad u Avganistanu gotov, da zemlji ne trebaju naoružani Arapi da šetaju zemljom i da je vreme da odu. Prst u oko gurnuo je Arapima kada je rekao da nikada ne bi dopustio da Avganistan postane baza za džihad, kao što je radio Gulbudin Hekmatajar i telibani koji su su spogledavali kako tad 1990 tih, tako i sad.

Razlog zašto je Masud morao biti uklonjen bila je i teza da je osim Arapa on bio i velika brana pakistanizaciji Avganistana. U očima pakistanskih mudžahedina Masud je bio sotona koji sprečava ujedinjenje obe države. Cilj bio stvaranje jedne velike islamske države koju bi činili Avganistan i Pakistan kao centar, zatim pridružila bi se sporna teritorija Kašmira na severoistoku i Turkmenistan, Uzbekistan i Tadžikistan, tri centralnoazijske države. Neko bi pitao a što je Masudova smrt onda toliko bitna? Pa veći udarac je bio skoro 3.000 poginulih u napadu na Njujrok i Vašington.

Zapravo Bin Laden je gledao dugoročno, a ne kratkoročno. Masudova likvidacija zapravo trebala je da omogući nove koalicije u Avganistanu koje bi Al Kaida uprkos savezništvu sa talibanima formirala. zbog poslova koji su mogli da se razviju, ali ne smao čverc narkotika nego i prebacivanje razne robe, proizvoda, tehnike pa i naoružanja preko Avganistana s čime bi se dolazilo do čistog novca.

profimedia0386245930.jpg
Profimedia 

Likvidacija

Tog devetog septembra 48 časova pred 11. septmabra u Masudov štab ušetala su dvojica muškaraca. Oni su se predstavili kao belgijska novinarska ekipa. Naoružanim telohraniteljima pokazali su belgijske pasoše i da su došli da naprave intervju sa vođom Severne alijanse i o njegovoj borbi sa talibanima. Kako bezbednosna pravila nalažu dvojica muškaraca su pretreseni kako pravila nalažu. Nekim slučajem kamera nije dirana. Čuvari su je ovlaš pogledali. Više ih je zanimala torba za stalak. Kada je završena provera, navodni "novinari" su pozvani na večeru i da se odmore. Intervju je bio zakazan za rane jutranje časove 10. septembra. Radna kancelarija Masuda bila je mesto gde će se održati intervju. Pre samog intervjua, novinari, pre svega snimatelj tražio je od Masuda da se približi kako bi imao bolji kadar za snimanje. Masud je prihvatio sugestiju.

profimedia0027017342.jpg
Profimedia 

Intervju je tekao u najboljem redu. Masud je strpljivo odgovarao na pitanje i u trenutku kada su se dotakli pitanja usledila je eksplozija kamere, koju je aktivirao kamerman. Snažna detonacija je odjeknula u Masudovom kabinetu. Čuvari ispred zgrade uleteli su uunutra i zatekli mrtvu dvojicu Arapa, kasnije se ispostavilo da su u pitanju bili likvidatori Al Kaide i smrtno ranjenog Masuda, koji je odmah transportovan do bolnice. Iako teško ranjen Masud je davao znake života. Lekari su uspeli da Masuda operišu, zaustave krvarenje, ali nije izdržao. Umro je nedelju dana kasnije od posledica ranjavanja.

Masud je sahranjen tad skromno. Agenti CIA su nedelju dana kasnije od Masudove smrti sleteli transportnim helikopterom u Avganistan. Počelo je jedno novo poglavlje, koje bi bilo znatno drugačije da je Masud ostao živ. Verovatno se talibani ne bi nikad vratili na velika vrata.

Kurir.rs/A.Mlakar